Bitef

GLAVNI PROGRAM

u krzno (kostim: Sara Sitek). I toga kod Martalera ranije nije bilo. A ima i perika i vestackih brkova. Uli Jegi se razotkriva kao lovac na suknje, nasuprot njemu Katja Kolm grca dok se seca preminulog muza s kojim je kratko bila u braku. Cherie, cherie, lady pobozno pevaju okupljene zvanice. Ali, tu se slavlje i plakanje zavrsavaju. Krzno i perike padaju, na goste grubo nasrcu i skidaju ih. Scena tone u polumrak. Opako je ovo mesto, ovaj sanatorijum povezan zicarom. To je i wellnesshotel, i farma lepote i pribeziste za umiruce i berza organa. Mora da se nalazi negde izmedu zemlje i pakla. Vatrenocrvena svetlost isijava iz prostorija za terapiju u koje bolnicari uvlace goste, О nebu moze samo da se peva, i to u belim bademantilima na belim lezeljkama, zatvorenih ociju. Svi znalacki pevuse Uzivamo u rajskojsreci, poslednji stav Malerove Cetvrte simfonije о miloj ovcici koju Irod übija i volu кода kolje Luka jevandelista: Vino je dzaba / U podrumu raja... Nebeske radosti na zemlji su pusta zelja i fanatazija. Najvaznijeje zdravlje. Zato prisutne obavestavaju о svim varijantama osiguravanja, fleksibilnim i najfleksibilnijim. Pacijenti klinike se ocajnicki bore ne samo protiv svakog grama masnoce vec i protiv cvornovatih kostiju kukova. Odgovor je samo ravnodusno "Hm", a to kukavnog Jegija baca u ludilo masti u kome avetinjaju eminentne licnosti i institucije. Pusace ponizavaju, sabijaju ih u ugao, dovode u nemoguce polozaje. Kad neko pred blagajnom zapali cigaretu, strogo да ukori arhandeo Gavrilo, alias Bernhard Landau, koji sedi u staklenoj kabini - ali to nadzornika koji je stigao s onu stranu ne sprecava da pucka s uzivanjem i u ritmu. On radi i kao ispovednik. Ostendorf, slika i prilika zivotne radosti, pred njegovim salterom razglaba о samoubistvu, dok iznutra ne stigne upozorenje;"Tvoj tvorac je i tvoj sudija". Martaler nikad nije bio tako ozbiljan kao u Manjku prostora. Poremetio je i ritam svoje rezije. Monotonim glasom se cita strogi traktat о dusi i Bogu (dramaturzi: Stefanija Karp i Malte Übenauf). Jegi komentarise: «Nista ne razumem» - na tome su mu gledaoci zahvalni. Terapiju disanja prati bolje, naravno, ne do letalnog kraja, a zadivljeno slusa Betinu Stuki, koja peva о stavu Brizit Bardo da se treba suncati nag. Nema izbavljenja iz doline plaça. Ostaje samo pevanje, koje kod Martalera nikada nije zvucalo lepse (muzicko vodstvo: Kristof Hornberger). Uz Subertovu viseglasnu Setu, bol se uskladuje u tihi zanos. Izvori trenutaka srece na pozornici, ali i u gledalistu su i zanosni pas de deux koji Ostendorf i Kolmova izvode na linoleumu i kutije s organima pristigle zicarom, koje bi, u Klinici se nadaju, mogle da osiguraju uspeh na berzi. Prisecamo se: It's the end of our show. Kuda? Ostendorf stimuje ariju Bahove Pasije poJovanu, a ansambl zna: Napred, na golgotu! Sala i bol se I ovoga puta rimuju kod Martalera. Na kraju su svi zatvoreni, stesnjeni u kabini zicare, nema nade da ce krenuti. I, sami sebi svi raj u mars. Peter Müller, «Tagesanzeiger», 7. decembar 2007.