Bitef

11 Primjetio sam da dio mojih kazališnih sugovornika misli da se teatar degradira onda kada stvari nazove pravim imenom. Ipak, pozivajud se na najbolju pozorišnu tradiciju - onu, recimo, Aristofanovu, koji se nije libio prozvati ljude iz svojih prvih redova - došao sam na ideju da u predstavi direktno ukažem na imena povezana sa übojstvom Zorana Oinđića. Podsjećam da je riječ o živim, politick! veoma aktivnim ljudima koji danas kreiraju stvarnost ove zemlje, život njezinih gradana... Dakle, cilj nije bio samo okrenuti se onome što će izaći kao finalni produkt, kao predstava, već i okretanje ka nekoj vrsti političkog osvešćivanja. Oliver Frljić, u intervjuu sa Tamarom Nikčević, peščonlk.net

11 Priča koja sledi dotiče se nekolikih punktova: optužbe protiv samog Zorana Đinđića, zatim uloge crkve i crvenih beretki, dok se na samom kraju održava suđenje jednom značajnom političaru, za šta je pozorište preuzelo na sebe da sastavi optužnicu. Nema nikakvog izmišljenog „bio jednom jedan“ u svemu ovome, svaka izgovorena red je direktan komentar stvarnosti, uz neke citate na temu političnosti, i baš tim nezakianjanjem iza izmišljenih likova izbegnuto je da se tekst pretvori u uvredljivi pamflet. Frljić se ne zadovoljava time, ovu skrivenu estetičnost daije razvija tobožnjom iscrpno dokumentovanom genezom pravljenja predstave, stvarajud pseudodokumenta. Aleksandra Glovacki, Večernje novosti

11 Pamfletizam je ovde izbor koji je apsolutno opravdan, on sasvim odgovara sadržaju. Etika i poiitika jasno zamenjuju estetiku. Ograničenost i plitkost u igri ovde su efektna sredstva društvene angažovanosti. Ana Tasic, Poiitika

11 Iz traume razorenog, iz lutanja po „pejzažu posle bitke" (Embrouz Birs) iz prizora šume, drveća, kojima tek kada prides vidiš da su izgoreli leševi, u ovoj epohi, ili postepohi, govori, kontekstom i tekstom, u pozorištu Oliver Frljić, jer ga se mesto traume dovoljno tide kao rodno mesto umetnosti. Borka Pavićević, Danas

42

A 7 BITEF 13

TEŠKO JE Bill