Bitef

★ Novina ovogodišnjeg Bitefa je pokušaj rekontekstualizacije izvornog slogana ovog festivala koji je stajao u njegovem podnaslovu punih 47 godina. Ovaj slogan, roden 1967. godine zajedno sa Bitefom u vremenu neoavangarde u teatru, koja je snažno obeležila prva izdanja festivala, s vremenom je izgubio svoje izvorno značenje i baš kao što je i neoavangarda otišla u istoriju Mi postala “mejnstrim” i ovaj slogan je postao neka vrsta muzeja neoavangarde i podsetnik na jedan trenutak u istoriji teatra 20. veka, proizvodeči cesto konfuziju i pogrešna očekivanja u percepciji današnjeg Bitefa. Sa željom da se sloganu Nove pozorišne tendencije, koji ima veliko simboličko značenje u jugoslovenskom teatru i kulturi uopšte, da novo značenje koje ga povezuje sa današnjicom, a iz statusa eksponata ga pretvara u orude za bolje razumevanje savremenog teatra, selektori Bitefa su pokušali da ga ove godine tretiraju na drugačiji način, sa idejom da se ovaj pristup zadrži i u narednim izdanjima Bitefa. Namera je da se pomenuti slogan übuduče primenjuje u vezi sa na svega nekoliko predstava iz glavne selekcije

koje promovišu savremeni teatarski diskurs (estetski Mi tematski), koje su istraživački orijentisane i spremne da provociraju i preispituju ustaljene konvencije teatra i društva u kom se taj teatar odvija. Kao ovogodišnju novu pozorišnu tendenciju, od a brali smo žanr „predavanje-performans“ (lecture-performance) koji je veoma prisutan u izvodačkim umetnostima u preteklih dvadesetak godina iako su mu koreni još u umetnosti performansa 60-ih godina 20. veka, zato što je reč o postupku koji je još uvek u procesu teorijskog definisanja. „Predavanje-performans je karakteristika savremene umetnosti. Različite definicije ovog fenomena su cirkulisale su unaokolo tokom proteklih dvadeset godina, i taj nedostatak konsenzusa implicira da nam je potrebna preciznija konceptualna definicija ovog pojma. Umetnici u ovom relativno mladom žanru rade u polju između predavanja i izvodenja, u potrazi za kreativnim načinima uključivanja tradicionalnih metoda umetničke komunikacije u sopstvenom predstavljanju publici. Ovaj metod uključuje elemente autorefleksije, diskusije, performansa Mi akcije.

Predavanje-performans može da tretira različite teme - od umetničkih, naučnih Mi ličnih istraživanja do socijalnih, pop-kulturoloških Mi političkih. Ovaj žanr takode postavlja pitanje da li umetnici mogu da učestvuju u ispisivanju vlastite istorije.“ Alen Badiu kaže da se zbog razvoja uloge reditelja 20. vek može smatrati vekom teatra kao umetnosti, dok je 21. vek po teoretičaru Aldu Milohniču, vek bliskog susreta izmedu reditelja, koreografa, izvodača i predavača. Ovogodišnji Bitef če u svom glavnom programu predstaviti tri projekta koji se mogu podvesti pod žanrovsku odrednicu „lecture-performance“. To su: Bojno polje sedanja 1914/2014, Hansa-Vernera Krezingrera i Regine Dura, Prostost je sada Korinę Majer i Communitas na ispitu Ane Vujanovič i Saše Asentiča. 1 Iz kataloga Lecture Peformance, 2009, Koelnischer Kunstverein, Museum of Contemporary Art, Belgrade.

25

Nove pozorišne tendencije

48 Bitef 14