Bitef

Sva ova pitanja mogu se postaviti u istorijski kontekst razvoja umetnosti. Znanje, saznanje i pouka su u klasičnoj umetničkoj tradiciji nerazdvojivi od umetničkog gesta. Jedno od ključnih estetskih i društvenih obrazloženja umetničkog delovanja u doba formiranja „institucije umetnosti” bio je Horacijev spis Ars poetica i vizija uloge umetnosti kao nečega što bi trebalo da „poduči i razonodi” ( docere et delectare ), tačnije nečega što podučava drugim sredstvima i što korpus znanja i istina saopštava kroz „filter” estetskog ugodaja. Epoha modernizma prekida sa ovom tradicijom, uspostavljajuči paradigmu apstrakcije i autonomije vizuelnog jezika koji poziva da se umetnost gleda kao umetnost, odnosno kao društvena delatnost čiji je govor upavo autonomna forma. S druge Strane, umetnost šezdesetih i sedamdesetih godina koja je uspostavila jezik savremenosti ponovo uvodi figuru umetnika-govornika koji rastače „iluzionističku scenografiju” autonomne forme umetničkog dela (kao predmeta robnog fetišizma) i pojavljuje se „u prvom licu”, proizvodeči estetski trenutak u prostoru direktnog iskustva izmedu umetnika i publike. Savremena umetnost obnavlja interes za „spoljašnji svet” u kojem se ponovo susreče sa svakodnevnim životom, ali i sa realnostima transformisanog kapitalizma. Danas su granice između učenja, informisanja, estetskog gesta, političkog čina, zabave i razonode veoma porozne - umetnost se koristi kao sredstvo informisanja, edukacije i političke intervencije, iii pak postaje deo industrije zabave, baš kao što i sam biznis ili politika koriste performativne i estetske forme za postizanje svojih ciljeva. Upravo to uzburkano i zamagljeno polje današnjih kreativnih praksi koje obuhvataju široko polje društvenog života predstavlja osnovno polazište ovog predavanja.

★ jelena vesić je nezavisna kustoskinja, kritičarka i predavačica. Kourednica časopisa Prelom - Časopis za stiku i politiku, Beograd 2001-2009 i jedna od osnivača Prelom Kolektiva, Beograd 2005-2010 aktivnog u polju izdavaštva, istraživanja i izlagačke prakse koja spaja političku teoriju i savremenu umetnost. Kourednica žurnala Red Thread - Žurnalza društvenu teoriju, savremenu umetnost i aktivizam, od 2009 i članica redakcije časopisa Art Margins za umetnost i teoriju (MIT Press) od 2011. Novija predavanja Jelene Vesič održana su unutar Kustoske škole Gwangju Bijenala u Koreji, na Institutu Piet Zwart u Roterdamu, u Njujorku (New Museum), na Bone festivalu u Bernu i na Univerzitetu umetnosti (Kustoske študije) u Beogradu.

27

Nove pozorišne tendencije

48 Bitef 14