Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ 8

Ђлшлтабсс

НА НИЗБРДИЦИ г •јпРт

НЕСПОРАЗУМ

— Госпођице, спасите ме!.. — Али, ви се не давите. — Да се разумемо: само ваш мираз ме може спасити. V ФИЈ1МСКОМ АТЕЈБЕУ

Љубав |е илак иешто красно! Никад нисам ни помислила, срекиа, кад идем ииз брдо!

да бих могла битм тамо

— Не могу впм дуго позирати. Овде Је сувише хладно... Што но запожите пеМ — У томе и јесте виц... Ја сам пећ заложио — за 200 димра. Аутор: — Потребно ми је, господине директоре, да вам пошаљсм своју најновију драму. Како ћу вам је послати. Дирсктор: — Пошаљите ми је као мустру без вредности. Судија: — Оптужени, ви сте ослобођени. Можете да идете. — Па, довиђења, господине! — Зашто су вас отпустили из службе где сте досад били? — Због доброг владања. — Како због доброг владања, па због тога нико досад није био отпуштен. — Како да не, ја сам осамна|ест месеци мање остао у затвору. ♦:♦♦!♦ — Када сте продавали ове ципеле уверавали сте ме да ку им се много радовати. — Па зар се не радујете када их носите? — Много се више радуЈем када их скинем. ♦!♦♦:♦ Један штедљиви муж своЈоЈ жени, показују(\и Јо) медведа у зоолошком врту: — Видиш и он има Још лањско крзно) ♦!♦♦!♦ — Треба штедети, драга моја. 1диш Ја сам на пола свела све издатке на луксуз. — А како си то учинила? — Потпуно сам укинула џвпарац мога мужа. ♦!♦♦!♦ Учитељ: — Стари Германи хранили су се ловом и риболовом. *»ак| — А млади?

стидети.

Госпођице, свима осталим су везане очи, не морате сш

— Замисли жено, он ми је рекао да сам матори магарац. — Безобразник, па ти немаш ни педесет година. '--♦!♦ — Како то, Јовице, да си данас и ти дошао у кафану? — Нисам могао да издржим код куЦе. Жена ми је страховито бесна.

— Кад сам био млад, жена ми је била јако љубоморна. — Ако случајно примети какву длаку на мом оделу .направи чудо од љ^боморе. — А сада каква Је? — Сада кад види на мом капуту сто длака, она ми само реине: И данас си опет био у шта* лмЈ