Bodljikavo prase

ВОДП.ИКАВО ПРАСЕ СВЕТ У СЛИЦИ Неуспех премијере „ОТИИЦД У РИУ"

са Франом Рузиел у главној улози

»Отмица у Риу« претрпела је ве*. приликом свог првог приказивања потпуни фијасно. Цела трезвенв Јужна Америка извиждала је овај филм поиазивајући негодовање према носиоцу главно улоге, који овде никако није омиљен.

КроЈ Н

ЕШПВЗШ

— Он каже да би ти код њега било као у рвју! — О, знам, облачио би ме у смоквин лист. ЖЖ — Овај сат ради осам дана без навијања, — А кад се навије? жж — Знате ли да возите аутомобил? — Не. — Онда врло добро! Хоћете ли да ми причувате ауто. ЖЖ — Ваша професија? — Проналазач. — Шта сте досада пронашли? — Ништа. Још тражим. ЖЖ — Чуо сам да сте били у друштву у коме се о мени говорило. Неко је рекао да сам веома духовит, а ви сте се на то смејали? — Није тачно, уввравам вас. Не памтим да сам икада био у душтву у коме се тврдило да сте ви духовит човек. ЖЖ — У овоме мевту пре двадесет година задесила ме је ужасна носреКа. Била |е страшна поплава, па ми је однела и жену и кишобран- Кишобран је био сасвим нов... ЖЖ — Шта говорите, молим вас1 Хтгли бисте да наступате у циркусу као џин, а високи сте свега метар и седамдесет. — У томе Је баш ствар, г. директоре, што бих ја био најмањи џин на свету! ЖЖ Професор: Чини вам св да нам Је ово моје предавањ« досадно? Видим дч зевате. Ђак: Нимало, господине професоре. А о чему сте то предавали? жж „ Он: Не знам, госпођице, шта бих за то дао да с вама могу да проведем данашње вече! Она: Али мени је потребно да знам. жж — Не веруЈем више докторима. Они тврде да једно јаје и чаша вина могу да одрже човека двадеоет и четири сата. Ја сам, међутим, појео десет јаја и попио осамнаест чаша, па не могу да се држим на ногама. жж — После операциЈв, хокв ли моја жена дуго да пати, докторе? — На жалост! НеКе моКи да говори три дана.„ жж — Како је ваш Стева? Он ке, свакако, ускоро да заврши школу? — Знате како је. Не вал>а. по» некад ни кад је ђак добар. Ето, пре неки дан баш, пише нам Стева, па каже да се његово знање толико допало професорима да су му послв испита рекли; Будите љубазни, па у октобру дођите Још једном на испит, жж — Како напредује твоЈ нови роман? — Никако. Главни Јунак пао ми је у јодну провалију, па сад никако не знам како да га извучем. жж — Шта тражите за ово куче? — Сто динара. — А за ово мање? — Две стотине. — А за ово најмање? — Три стотин«. — Добро, а када не бих ништа хтео да купим, шта би мв квштало? ЗАГОНЕТНА БОЛЕСТ ЈЕДНОГ ЧИНОВНИКА Једном лекару долази пацијент и жали му се да веК три дана нема столицу. Лекар му препише лек и препоручи му да дође сутрадан да му јави какво је било дејство, Сутрадан ; исти пацијент опет дође лекару и пожали му се да лек није имао никакве последице. Лекар му да јаче средство, али св треКега дана понови то исто. — То је врло опасно, рече лекар. Шта сте ви по занимању? — Чиновник. — Ааа, рече лекар, па што не кажете? Ево вам двадесет динара, идите и ручајте, па Кемо после видети дејство. УТЕХА МУЖУ Муж стоји крај постеље жене, кс|г се налази у порођајним мукама. ХотеКи да га стиша и' умирк, жена му говори тихо. — Ах, Милане, не узбуђуј гв, знам да ти ниси томе крив!

ЈАДНО ДЕТЕ! Један дечак плаче на улици. — Шта је мали? Зашто плачеш? пита га један господин. — Мој тата је рекао мами да Је гуска... — Но, па шта је то страшно? — Али, мама је онда казала тати да је стари магарац... — Па ни то није тако велико зло да због тога плачеш. — јесте, али сада не знам шта сам ја. КО ЈЕ ЛОВАЦ! Ловци разговарају: — Па ако^промаши дивл-ач. то ипак не мора да значи да мије ловац. — Па шта ви зовете »бити ловац»? — Ја сматрам да је ловац сваки човек који воли лов, бег обзира на то да ли погађа дивљач или не. — Онда, значи, да сам ;а милионар, пошто волим милноне.

КАЉАЧЕ Г. ПРОФЕСОРА Жена професора Милета била је необично чиста. Навикла је свога мужа да кад дође из школе пред вратима скине каљаче и ципеле и у папучама уђе у собу. Он је то запамтио тако да му је и прешло у навику. Једног дана је падала киша, професор Миле узео је фијакер. Дошавши пред једну радњу, он рече кочијашу да га причека. Затим уђе у радњу, купи нове каљаче, стави их на ноге, плати и дође до фијакера. Навикнут да пред вратима скида каљаче, он их скиде пред колима. Уђе и викне кочијашу: — Терај! МАЈЧИН САВЕТ Савремена девојка пита мајку може ли да кокетира са двојицом удварача. — Зашто не, само ако они један за другог не знај/.

Страна 7 ИНТЕЛИГЕНТНА ЖЕНА Један Београђании оженио св дввојком из неке селендра. Њену простоту успешно је прикривлла доста симпатична спољашност, а још боље позамашан мираз. Кад су први пут отишли у Народно позориште, за време једне паузе муж изиђе да попуши цигарету. Док је разговарао с неким познаником у фоа!еу, примети како његова жена журно узима ствари из гардеробе. Звчуђен и уплашен да се нкјо догодила каква несреКа, пришао јој је одмах и упитао: — Шта се десило? — Хајде, пожури, да не задоцнимо, одговори она. — Ама куда Кемо? — Немој да се правиш глул! Читао си, ваљда, у програму да се други чин дешава на Топчидерском Брду! објасни она екоро љутитим тоном. НИЈЕ МУ ЖЕНА ЛЕГАЛНА! Дошао сељак код адвоката да се жали на жену и да тражи савет. — Је ли ти жена легална? пита га адвокат. — Море, јок, и зато хоКу да је тужим. — Па не треба ти суда кад ти није легална. Отерај је! — Море, венчан сам с њом, па не могу. — Како венчан, кад ввлиш да ти иије легална? — Море, легална је, господине, са сво село, само с мене није легална. ОСИГУРАЊЕ Један трговачки путник резговара са неким човеком: — Ама слушај, брате, Ја те на разумем. Сваке године Кеш одвајати једну малу суму и биКеш осигуран од несреКних сл/чајева. — Знам, али.„ — Како али? Слушај: замисли да сломиЈеш једну ногу: одмах добијеш пет хиљада. Ако сломијеш руку, добиКеш десет хиља,да динара. А замисли ако будеш имао среКе, па поломиш и руке и ноге, за час Кеш постати богат. * *