Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 25

СТАРА ПРИЧА Станојло из Бачевца полагао неко право на једну ливаду, па пошто није могао лепо да се намири, оде једном адвокату у оближњој паланци. — Слушај, господина, — рече он адвокату — пошто је изложио цео предмет. — Могу ли ја водити парницу и шта Ке то коштати? — Може буразеру, како да на може1 — одговори адвокат. Све ое може кад се хоКе. Само ти остави неку пару за прве трошкове. Тако се они нагодише и Станојлова ствар поче шетњу по судовима, док једнога дана, после три и по године, он не доби преко општине обавештење да је парницу изгубио. Станојло ее забезекну, јер је као у воску рачунао да ће добити ону ливаду, па се из оних стопа крену и оде код адвоката. — Што ти мене, господине, превари и узе ми, тек 'нако, две 'иљадарке? — Нисам ја тебе преварио, в«к брате, право је било на страни твог брата Живана и ја не могадох добити парницу. А онв паре узео сам за свој труд кроз све ово време — одговори адвокат, — Море, да сам ја имао права не би ни узимао адвоката. Него тн ниси умео да изврдаш те палиграфе, јер не знаш, брате, твој занат, — рече Станојло љутито. — Ко, зар ј»? — наљути св свд адвокат. Знаш ли ти да сам ја доктор права и да су ми професори били најбољи светски јуристи_ — Е, онда брате, извини! То нисам знао, — рече Станојло. 'Океш ли ти да чујеш једну моју геачку причу? — Да чујем — одговори вдвокат са досадом. — Имао ја, знаш, једно еељачко теле, а мајка му мањка. Шта сам знао да радим него да подметнем под моје две швајцарске краве. И знаш ли шта је постало од тога мога телета? — Шта? упита адвокат. — Обична волина!? — одговори Станојло и изађе из адвоквтске канцеларијв. ЛОВЧЕВ РАЧУН Ловчевв жена прегледа рачуне. — Колико си зечвва убио прошле недеље? — Четири. — Ето, видиш! А овај лолов трговац ставио је у рач/н пет.

Н А УРАННУ

Добар чувар

— Кад сте видсли лопова, заШТО ниств позвали полицију! — Нисам могао, |ер би ми ру> чак загорео.

— Дакле, тачно у пет сати! са овим речима завршио је господин Пера телефонски разговор са Надом, лепом продавачицом у једноме београдскоме магазину. Овај договор се тицао заједничкога излета на Ђурђев-дан, у Топчидер, да би се сачувао леп народни обичај у првоме реду а после треба човек и да се расположи. А Пера јв стари нокташ и мераклија, који стално обиграва око женских. Једина му је мана што је муфтаџија и локмаш ко)и ужива у проводу, али на туђ рачун. Отишао Пера рано куки, навио будилник на четири сата, па одмах легао. Пробудио се на време, дотерао се, обријао и у пет тачно кренуо од куће. Освануо леп дан, први пролеКни дан ове године, небо плаво као азур а богами мало и отоплило па се господин Пера мало ознојио док је стигао до Надинв куКв. Она тачна као сат, у новоме грао костиму, па свежа као мајска ружа. Пера уздрхта и помисли у себи: Алал ти, бре, Перо, вера! Оваква женска ко вила РавијоЈла! Само не ваља што овако рано свањује! Још је о томе размишљао кад му Нада приступи и рече: — Имвмо још друштва, Перо! — Ко, ако бога знаш? изненади св Пера. Па зар се ја толико радовао да будемо једном сами, а сада испаде друштво! — Мама је нешто посумњала, па шаље мога брвта од тетке, Јоцу, да ме прати. — Сјоцио св, да Бог да1 поче Пера да куне и веК је осекао да му је покварен цео дан али није имао куд. Мораде да сачека „брвта од тетке". Он до-

ђе у зло доба, тек око шест. МладиК готово дечко, елегантан, прави спортиста. Према њему је Пера изгледао као мечка. — Здраво Јоцо! — ослови га Нада, много нежнија него што се сестра обраКа брату од тетке. — Добро јутро, душице! — одговори Јоца, срдачно се рукујући са Надом. Претстави се и Пера! Јоца се хладно поздрави, само промрмља: „ПериК, инжењер", док се Пара церемонијално клањао. Од самога почетка н>ему је било сумњиво што ова фамилија стално иде испод руке и много се нешто мазе. — Ама да нијв нека грешка! — мислио је Пера у себи, теглећи уз Топчидерско брдо. А није му било лако јер му је Нада Женсна посла

— Шта, опет желиш сребрну лисицу) Па твоју носиш тек једну сезону) — Јесте, али се заборавио колико )е сезона носила лисица пре мене.

утрапила једно куферче са заиром и поред тога сецао је свој и њен капут Балдисао је док су стигли у Кошутњак. Нису честито ни сели, када Нада ускликну: — Ко ме воли, и^и ко да бере цваће за мене!... Пера је хтео да се направи луд али га је Јоца гледао потсмешљиво и још када му рече: „Хајд, сада се покажите".. он, онако уморан, гурну у шуму. Али где да нађе цвећа? Ломио се по шанчевима и џбуњу, исцепао је панталоне на један грм и на једвите јаде набра прегршт љубичица. Кеда се, потпуно балдисао, врати, Нада и Јоца су доручковали, Пери би сумњиво што је Јоца умазан од ружа, али помисли: Можда се офарбао од ђурђевскога јајвта. После доручка ишли су у ресторан на пиво, ту су и ручали а све је пла^ао Пера, кога је Нада стално мувала да не пусти Јоцу да плати. Када су пред вече, пошли кући, Нада се сва сијала од задовољства. Онако раздрагана она заустави један фијакер и Перу ударише, као нож у срце, речи фијакериств! „Три стотине!" Али прогута и ову пилулу и тако се фијакером вратише у варош. На растанку, пред капијом, Нада му тајанствено прошапта: — Ходи Перо, да ти нешто кажем! Јоца се дискретно удаљи, а Нада, једва се уздржавајуКи да не прсне у смех, рече: — Знаш, Јоцв је мој вереник. Ти си први коме то саопштавам!... — А, зар он... г није брат? — Онако, из далека!... одговори Нада смејуКи се. Пера се изгуби нбчујно, заричуКи ое у себи да никад више не иде на уранак. Особито са браКом.

ТРГОВАЦ

— Хоћете ли да купите један револвер) — Зар ви продајете револвере! — Не, али ако купите револвер, спречићете ме да га против вас употребим.

РАДИ ОПОМЕНЕ По календару је наступило про< леКе па су по свима парковима, ових дана, намештене клупе. Међутим, пролеКе је задоцнило за априлски воз па ове клупе служе поблици, која још не скида зимске капуте, као опомена на календар.

Нод нуће је

ЈАНАЋНОВО ПИСМО 14& Љ-СМ&ОЦ

Урипамо на куде пролеКе. Беше поцврсто ама сунце победи ладовинку. С'г је умреја студ и може да се живује брез фурунче. Кад спомену фурунче сетија сам св на куде оног фурунџију, што је оставија у шпаркасу салте 100 комада џакови сас брвшио а кад га уфатише у кљусу удрија у инчар и још се направија љут. Ал' га овија други подуфатишв и одрапише сас тријес хиљаде. Сг, кад му салте сломенеш брашно, мука га фаКа. Алал ви вера бре Белигра^ани. Читаја сам у газетку да сте с'г куснули пилавче на куде батал-Кошкови и ексик-пијаце па је с'г Белиград дуздисан за Врбицу. Ама с'г се и може сврши работа кад нема одбори и одборници и други иди-ми дођи-ми па се не може напраји намештаљка и калисмврос. Понајглавна је ствар да се на куде протекцију замрзнуј* реп, а за друго Ке бидне колај работа. С'г има да се подигну облаколомци или како ги викају неботичници на куде понајглавни сокаци, од петнајес и двајес боја и салте понајгазде и големаши има си живују на куде први катови а овија санкилоти и голанфери има да се каче на куде небо. Такој ти јв то) због зашто они понајлакши пењу се на гор а потежи оста)у на куде данце. На Гургев-дан сам уранија сабајле ама фајду несам видеја

због зашто је онеја наша прича Кој рано рани две среКе граби промењета и с'г се вика: Кој неје уранија, доста је уштедија. Све се мења на овеја свет салте

човеци остаЈу јагуриде и џампир персоне. Тој ги је у крф. А с'г у здравље и скоро виђење на Дукови. Ваш ЈанаКко

Сад воле сељаке.

Здраво, чико! Како см шта радиш) Баш волим да гледам сељаке како раде| Добро се, госпо|а, еети да нас сада заволеш, али ја мислим да ти нас волеш због, овог зеља.

Један професор, иначе стра^ ховито строг, шетао се једног дана по Топчидеру, када га ухвати велики пљусак. Иако скло* њен под једно дрво, он је био веК сав мокар, кад бицихлом прође један од његових ученика. — Стани богати Јово заустави га он. Молим те отиди до моје^ куКе и види да ли је мој кишобран тамо. Само молим те пожури јер сам веК сав мокар. После четврт сата, Јова се врати без кишобрдна, и рече професору: — Јесте, господине професоре, ваш кишобран је код куКе. — Па што га ниси донео не-< среКниче, завапи профасор. — Па нисте то тражили, направи се луд Јова. Ви сте само рекли да видим да ли је код куКе... Из шнолсне клупе ОНАЈ МАЛИ 1 У разреду тишина. Професор на табли пажљиво прати рад једног ђака. Када је ззвршио, он сав задовољан погледа професора. — Ипак не ваља, рече му строго професор. Теби је изашло да је ту куКу за два месзца сазидало шеснаест и по радника. Где само на!)е тог пола радника? — Е то је господине профоеоре она) мали што радницима сваког дана доноси ручак. ^ ИЗВИЊЕЊЕ ~Т Сеоска учитељица пита учени* цу зашто није научила лекцију. — Ето, госпођице, одговара девојчица, нисам знала где ми је торбица. Свуда смо је тражили и ја и мајка. Кад преко ноКи осетим да ме нешто жуљи, пробудим се, пипнем позади и ви-> дим да ми је торбица на леђима. Ето, госпођице, ноКу нисам могла да учим, па зато нисам на^чила.