Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 50

— Сматрам да је нетачно тврђење да вегетарнјанска храна чини човека витким јер, молим вас, слон је вегетаријанац.

1"епрађсха мверија

За дуван насушни

— Хеј, падобранац!... Све се главе поме^ају, извирују из реда, а погледи и псовке су већ упућени прозорчету дуванџинцце. — Та пустнте чобека! — труди се један чичица. — Зар не видите да има дрвену ногу?!... — Морб шта „дрвену ногу"... — један ће из гомиле. — Шта хватају тн стално на своје дрвене ноге?! Тим бол>е ако су Дриене, барем не боле од стајања, а зими још и не зебу. Два одрпгнка стоје такоће пред дуванџиницом. Једном се јбш днми Ликавац међу уснама. — Шта вас двојииа чекате кпд немате Осамнаест ^одина? — добаци неко. У том моменту један од пушача из реда баци Испушен пикавац. Нзстаде мување и гурњава нзмећу два бдрпанк'а, док јбдан из борбе не изаће као победник, са освојеним пикавцем.

— Овако ми! — објасни он смешећи се задовољно. — Немамо право на цигарете, али чекамо на пнкавце. А овде их доста има, јер се у реду пред дуванџиницом највише пуши. Стадох једнога дана у ред после четири сата, само да бих чуо шта жене причају. А сВашта ту може да се чује. — Е, моја драга! — каже једна. — Зар мислиш да би у Америци могло ово да задеси нас жене?! Шта ми^лиш, да би Рузвелтовица допустила овако шта?! У то се зачу ларма из предн>их редова. — Шта? Немз више дувана?!.. — Потражите пасош за Америку! — обратих се мојнм сусбткама. Оне ме ^само погледаше »по женски" и ред се разиће...

Иако. мали

$аллиШлЛ>а.

пријатељску утакмицу

Лта р

— Сервус Ранко! — срдачнО ослови Коста, богати индустријалац, свога школског друга Ранка кога није видео већ неколико година. » — Здраво, Коле! Како си? отпоздрави Ранко, крупан и наочит човек, елегантно одевен, са жутом ташном под мишком и седа поред Косте. — Па тако, петљам се! Имам много посла око фабрике, али се животари, — одговори Коста и виче келнеру: Једну криглу. Ранко попи пиво и оде од стола у сусрет једном лепом и нежном младићу, који се врло учтиво јави Кости. Дуго су они нешто шапутали, а кад се Ранко врати столу, Коста га упита: — Откуд познајеш ову мушку фрајлу? — Пословно! — одговори Ранко. Али, брате, зашто га ти зовеш мушка фрајла. Доктор, богат и леп, има много успеха код жена. — Баш због тога! Досади ми љубазношћу а ја знам да се мота око моје Бебе. Ал' она га и не гледа! Досадан јој! Баш ми јуче каже: — Вала што је овај доктор Аца гњаватор, то нема нигде! Али оставимо њега. Причај ти мени чиме се сад бавиш. — Најзад сам нашао посао који ми одговара — одушеви се Ранко. — Е, а шта је то? — пита раДознало Коста и крвнички погледа једнога проседог господина у бунди, који проће поред њиховог стола. У томе Ранко скочи и приће господину у бунди и поче са њиме ћућорити. Када се врати столу, Коста му рече: — Бре! Ти познајеш цео Београд. Какве ти везе имаш са овим уображенком? — Ко уображенко? Господин Стева? Па то је највећи каваљер и најбољи адвокат у Београду. Кли.јенти му све београдске лепотице. — Море какве лепотице: Бабускере и уседелице. Због њих се колмује и пудерише па мирише на пет метара на колоњску воду. Него остави Стеву. па ми причај шта радиш. — Ја сам приватни детектив — вели Ранко поносно. Замисли, у мојим рукама, односно у мојо.| ташни, леже толике тајне. Част многих београдских породица, мир у браку, све то зависи од мене. — Хм, хм, баш добар посао и интересантан, али ризичан брате — вели Коста. Може неко да те изудара што га шпијунираш. — Било је и тога, али ја знам бокс, а право да ти кажем и чувам се. Код мене је најважни-

ја ствар: диекреција. Ето баш сад имам један интересантан предмет. Кад пукне Има да заталаса Београд. — Келнер, још двв кригле по^учује Коста па се рбрати Ранку: А да ли би хтео мени да учиниш једну услугу. Ал' онако другарски, искрено. — Хоћу, брате, како не би! вели Ранко и искапи криглу. Не знаМ који ми је ћаво баш сам жедан. Келнер, још две кригле. — Хвала, ја не могу више брани се Коста и Ранко попи сам још једну криглу на искап. — Знаш у чему је ствар поче Коста да му шапуће. Моја Беба се у последње време повукла, не иде у друштво, све манише. Нервозна је, нестрпљива. Имам утисак да нешто није у реду. — Добро брате, само ја твоју жену не познајем. Мораш ме дискретно уповнати са њоме, а остало је моја брига. Келнер, још једну криглу. — Није потребно да те упознајем. Јер она има добро око и чуваће се од тебе. Него ја имам њену слику. Верна је и разговетна. То је за тебе, Шерлока Холмса, довољно. Ево да видиш. При тим речима извади слику из џепа и даде је Ранку. Кад овај виде слику, забезекну се па како је већ био напит, он прасну у грохотан, необуздан смех. — Ха, ха, ха,... смејао се он да се цела кафана орила. — Шта ти је будало? Видиш да нас гледа цео свет. — Кад би знао како је ово смешно, смејао би се и ти, или бар плакао. Келнер, још једну криглу. — А шта је то тако смешно? — инсистирао је Коста. — Вала, кад си баш радознао, да ти кажем — насмеја се Ранко, па поручи још једну криглу. Ево у чему је ствар. Ји си, брате, шести који захтева од мене да пратим ову лепу жену. Коста се зграну, а Ранко настави: — Ево, прво, Ђока, инжињер, дао ми ову слику. Онда Милан банкар дао ми ову слику, а Ика рентијер ову. Онда ми доктор Аца дао ову, Стева адвокат мало пре ову, а ти сад ову. И гледај, све су слике исте, иста поза, исти фотограф. Кажи ти мени у колико се примерака фотографише твоја Беба јер то ће ми олакшати рад и ухођење. Коста не рече ни речи, већ само викну: — Келнер! Плати!...

— Зашто је кафоџија тако утучен? Да му нијо ко умро ? — Не, али његовом најбољем госту лекар је забранио да пије,

— Шта радите вас дво|е ту! — Отац моје вереница не дозвољава да се венчамо — па хоћемо да умремо!... ОПРЕЗНОСТ Чувени адвокат, који је са успехом бранио свог клијента, тако да је овај најзад ослобођен, рече судији, напуштајући судницу: — Бићу вам веома захвзлан, ако мога клијента пустите на слободу тек сутра. — А зашто? — Касно је, улица до мог стана пуста је и мрачна, а мој клијент зна, да имам при себи доста новаца. На часну реч

СВЕ ПОСКУПИЛО — Имате ли књигу »Борба против скупоће« која кошта 30 динара? — Имамо, еад је цена повишена на 50 динара. —ОВрачара: — Из ове цртв на вашој руци видим, да ћете добити младог богатог и лепог мужа. Дама: — А може ли се видети када ћу се ослободити свог првог мужа? —ОНедеља по подне. Породица се спрема да изађв у шетњу, а мали Бура прилази мами и рече: мамица, не заборави да понесеш бонбоне, ако ја на улици случај но почнем да плачем. —ОТО ЋЕ БОЉЕ ДЕЛОВАТИ

— Часна реч, госпођице, откакосам вас први пут видео, иити спавам, нити пушим, нити гледам. — А кад сте ме први пут видели! — Пре 5 минута.

—» Сретство за спавање које ете ми продали, уопште ниЈе деловало. Нисам ни тренуо. — Како би онда било да вам уместо тога, дам прашак за буве!1 Последња реч — Тата решио сам све укрштене речи само ми фали последња реч. — Иди питај маму она увек мма последњу реч. — Тата, рекла ми Је мама да одмах дођеш кући; зове мали Перица свога оца из комшилука... — ПЈта хоће? — Шта тражи она од тебе то нв знам, али да квш ти добити као увек од ње, то је више него сигурно. Жена: — Реци ми, шта да радим? Верица јв прогутала шибицв! Муас (профвсор): — Узми моЈ упаљач!

Бодљикаве истине Ватру у срцу производи дии Ј, глави. Жепа без љупкости исто Је што и цвет без мириса. Жена више воли да има макар и старог мужа него ли стару тоалету. Пробитачније је чупнути тигра за рвп него рећи жени да јој иов шешир не стоји лепо. Па ипак се често увериио да је жена слична здрављу за чију вредност тек онда сазнамо — кад га изгубимо. Надутост је достојанетво људи- који немају достојапства. 'По неко дотле сања о срећи, док је најзад не — преспава. Покашто се мора говорити, јер би се ћутањем казало премного. Има људи који се прво дуго размишљају док ие — треспу пеку бесмислицу. Има у животу понека тако лепа будалаштина — да је човек и по двапут учини.

Аутосугестија Један несрећник, који Је мно- 1 го патио од несанице отишао ја једном овдашњем специјалисти да га пита да ли му може дати какав лек против несанице. Лекар га прегледао и рекао: — Вратите се мирно куђи, пријатељу. Кад будете легли у постељу реците себи неколико пута и то гласно: »Ја ћу добро спавати, ја &у добро спавати«!.. Болесник је потом отишао у_ свој хотел. Кад Је пала ноћ, отпочео је да виче из свог кревета: »Ја ку добро спавати, ја ку добро спавати!«.. Сан није никако долазио. Пола ноћи несрећник је понављао таЈ узвик да би себи сугерирао сан. Тада је неки господин из суседне собе, доведен до очајања, дошао на врата евога суседа и дрекнуо огорчено: — Ви ћете се ваљда успавати« господине, оли шта ћу Ја да р*< дим ако се не будете ућутали у току целе нокиЦ