Bodljikavo prase

Стоана 8

БОДЉИКАВО ПРАСЕ БроЈ 53

Шшка Р,цка • одговара Упутства за зиму: Да би се очувао тен треба свако јутро истрљати лице снегом и затим премазати кремом од парадајза. Руке неће испуцати ако се држе свако веКе у води од 45° а затим премажу лимуном. Од назеба ће човек најлакше сачувати ако спава у хладној соби а у постељу леже са зимским капутом. Шта је модерно? Џемпери од старе вуне у свима бојама и сокне поврх чарапа. Од обуће лектрес ципеле са ђоном од липовог дрвета и ниском штиклом. Вратне мараме су веома у моди а штрикају се овако: Распарати стари џемпер или зи-мске чарапе и та.чо добијена вуна прокува се а после опере у хладној кишници. Ако том приликом пусти боју, имаћете мараму шанжан за скијање и позориште, ако боја остане постојана добићете мараму за улицу.

Холивудске ратне жртве

исшине-

Јћубомора се Јавља у колевци и оставља - човека тек после смрти. жж Љубав Је лепо, лиснато и мирисно дрво чиЈи Је -корен сладак а плод — горак. I ЖЖ 1 Многи бракови протеку иесрећио због тога, што сваки партк«р очекује да га онаЈ други — усрећи! ЖЖ Нада Је кокошка коЈа енесе више јаја него што може да их излеже. ЖЖ ' Рогови, код многих мужева, постоЈе као и црте на руци, Још пре иего што се судбина испуни. Они не избиЈају ради женина цеверства, већ је невера последица рогова, коЈи су се крили код мушкараца. ЖЖ Још би се више људи управљало по ветру, само кад би знали са коЈе стране дува. ПОВРАТАК С ПУТА Један богати индустријалац путовао је по Истоку да набави памук. — Јесте ли видели и Дарданеле? — питају га. — Како да не, врло интересантан народ!

/ — ОбЈасните штампи, сами, да смо ми звезде лкку жртву: ставићемо аме ричкој фпоти на расположе сплатно ■■■ . I

одлучиле да принесемо вење по сто аутограма — бе-

— Стварно, страшио |в то неугодио, драга, стално с |вдном ногом стаЈати у раЈу.

Његов трик

ир-и&ред-ча шхџка Један . познатн члан београдског друштва оженио се једном старијом, али богатом удовицом. — Како је могао један тако симпатичан и леп младић да узм« једну тако стару жену? питао је неко у друштву. — Господо, — рече иронично један привредни калацитет, кад је неком хитно потребча хиљадарка, неће гледати које је године пуштена у саобраћај. Бесплатни преглед Чувенн француски лекар Рикор шетао се једног дана једним париским булеваром кад се срете с једним старим господином, својим познаником, који је био врло богат, али и познат као врло велики циција. Стари господин помисли да се може згодно користити овом приликом и добити од Рикора лекарски савет, а да га то ништа не кошта. — Докторе, ја се осећам врло рђаво. Рикор застаде, одмери пацијента, осмехну се и запита: — А где вам је, онако, по највише тешко? — У стомаку, докторе. — Е, то је врло рђаво. Молим вас зажмурите. Тако. А сада исплазите језик да бих га могао тачно прегледати. Пазите при том да не отварате очи, док вам ја не кажем. Пацијент учини како му је доктор наредио. Пошто је читавих десетину минута стајао, тако, исплажена језика и затворених очију, он се усуди да сам отвори очи али на своје чуђење уместо доктора он виде велику масу света која га је опколила и посматрала, мислећи да је стари богаташ полудео. Доктор Рикор причао је доцније веома често, како је „нагаравио" овог тврдицу који је желео да га лекар макар и на улици прегледа али да то буде муфте. МИСЛИО ДА ЈЕ ПТИЦА Видео ча-Совра у вароши папагаја, па стао да га загледа. Наједанпут ће папагај на ча-Софру: „Шта ћеш, шта ћеш?1" Совра се уплаши и скинувши с главе шешир и рече: — „Опрошћавајте,. молим вас, ја сам мислио да сте ви птица!!! Довитљив сликар

— Тако, за данас ће нам бити доста. БРАЧНИ МОЗАИК Опа: Не можеш замислити Жико, колико си ми шмокљав и бедаи изгледао када си дошао од мојих родитеља да ме просиш. Он: Имаш право! Да нисам тако изгледао сигурно не бих тебе ни просио—

пошта

Колету: Твојб су ствари дивне. Још пре двадесет година сам се искидао од смеха када сам их читао у једном бечком шаљивом листу. Једино је штета што су се за ово време убајатиле и похабале. Малом Бори: Лако човек уобрази да је писац али врло тешко убеди друге. Анђи: Од дуга времена сада је и људима порастао језик па је зато толика конкуренција у оговарању. Лели: Нисте Ви једини који се жалите на хладноћу мушкараца. Биће да је то нека епидемија што су мушкарци охладнели. Бившем политичару: Кад вас не цени ваше друштво код „Цара", значи да је време да промените сто и друштво. Пређите код „Србије". Газда С.: Не морају се паре увек давати под интерес. Има и других послова који доносе 200 и 300%. Само се треба намерити на праве људе. Пери практиканту: Када би било правде сви би практиканти били црвено слово у календару, пошто су они мученици већ 4000 година. Сави, кафеџији: Пословица вели. Ћутање је злато, а друга: Ко се чува и Бог га чува. Оперском певачу: Важније Је имати везе него глас, јер глас допире само до зидова сале а везе до неба.

ЛИЧНЕ ВЕСТИ • ПОМЕНИ — Нашој милој и никад непрвжаљеној мамици, баби, тетки и стрини ЦрноЈ Берзи даваћемо 40 дневни помен 26 ов. м. на гробљу. — Ожалошћени кожодери. — Нашој мезимици и јединчвту Врдалами даваћемо г одишн>и помен на гробљу, у петак 27 новембра. — Ожалошћени родитељи: Хохштаплер и Монденка. СВЕЧАРИ — Своје крсно име Свети Шверц славићу ове године у Макишу са лопатом у руци. — Паја ПајићТ бив. овдашњи. — Ове године нећу славити моју славу Свету Варвару пошто ми није помогла и ја одох у »бању«. Филип Здипић, бакалин. ВЕРИДБЕ — Заруке моје кћи Наде еа г. Спекулантијем Жичићвм, раскидам, пошто је вереник напрасно отишао на принудан рад. Сима Зеленашевић, кућевласник. ПИТАЛИЦЕ Питали једног господина: — А што ти дрхћу руке? Он одговори: —Зато, брате, што сам много делио сиротињи. —ОЖена: Перо, кажи „драгичка", Наш Мића је данас протепао прву реч. Муж: Није могуће... А шта је казао- татин мезимац? Жеиа: Када смо, данас по подне шетали кроз зоолошки врт наш ти Мића видевши једног мајмуна, скочи, упери прст на њега и викну: Тата!

Не стиди се

Главни уредиик: Теодор ДокиК

Власник и издавач „Просветна за|едница" а. д.

— А, такав сте ви, дакле! Сликате цвеће, а мене кибицу ]ете|

— Зоро, сада не треба више да се стидиш, нико нас нв гледа!

Телефон редакциЈе: 24-822. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљицв НаталиЈе бр. 100.