Bodljikavo prase
броЈ 56
БОДЉИНАВО ПРАСЕ
Страна 7
^ојра&б' л.о>1
ПРИВРЕДА
ОРТАЧИНА
Да с
ј — Вала, ако еи и мајка, покри кв... Са тим речима је госпа Јвлка отпочела разговор са својом најбољом пријатељицом Анђом, са којом век две године заједно станујв и дели зло и добро. Госпа Јелка је лвпа и савремена жена, удовица, однегована и очувана па јоЈ нико не би дао ни 25 година, а у ствари она Је давно прешла у тре*и позив. Н>вна пријатељица Анђа била је распуштеница, али знатно млађа, само ниЈв имала потребног искуства. Зато је госпа Јелка била њен чичерон кроз живот. — Нв вреди ти што глумиш! одговори Анђа љутито. Добро сам те упознала. Ти знаш само себв и увек си гледала свој рачун. И мене си узела из рачуна. Лепа сам и млада... — Та ниЈе могућв? — прекидв Је госпа Јелка иронично. >..па си мв узела да ти будем мамац и локер. — наставља госпођа Анђа узбуђено. Зар ти ја нисам упознала са Стевом а Јоцу сам ти на ноге довела. — И са тим се хвалиш? — опет |е прекиде Јелка. Намешта, удешава и још се хвали. — Не намештам ја, него ти! Цео комшилук те и зове Јелка намештаљка, али ти си мене екеплоатисала па ме и сада експловтишеш. Ти мислиш ја не знам да си овога доктора спетљала па музеш ли, музеш. — А то те боли? — узвикну Јелка подругљиво. Па шта ти ја могу. Допада се човеку и он се определио. — Определио? И ти то називаш опредељење. Видела жена код њега пун буђелар па навалила. Жив ме срам изеде у недељу када изађе пред човека у неглижеу. — Па нисам знала да је у соби — брани се Јелка. — Ниси знала — насмеЈа св Анђа. Па цело после подне си шенила на прозору и чекала да наиђе, а овамо »изненадила се«. То су стари вицеви ал' он човек старији, већ излапео, па се ухвати на лепак. — Излапео зато што те неће — посмехне ес Јелка. — Мене неће? Е моја добросрећнице. Заказао ми Је састанак у 6 сати код њега али Ја не*у да идем. Ево писмо. Загрејао се чича._ — Дај да видим! — врисну Јелка и скочи. — Ево ти, вво| — вели Анђа, немој да скачеш као фурија. Јелка дограби писмо и док је читала само је мењала боју. — Јао, очи ћу ти извадити ако ми га преотмеш, — цикну Јелка. — Де, де, не боЈ се. Нећу га (»реотети, али мећу више ни да огдим код тебе. Пуна си пара, (лремила си зимницу, пун ти поирум, а ја гола као пртс. Само потрошиће св то па на^е бити
луде Анђе да лети по возу и да довлачи. А да знаш нико ти ни врата неНе отворити када Ја одем. — Иди, крши »рат1 — вели Јелка бесно. — И отиНиНу. Сита сам довдв — при томв Анђа показује на своЈ лепи бели врат. Али да знаш да кв отики и Мита инжењер и доктор Пера и Ика адвокат па чак и Сима бакалин. Нико ти нвће отворити врата. — И не мора — одговара Јелка тобож равнодушно.
Прошло Је седам дана и Анђа асда у својо) скромној осбици на мансарди, када св врата отворе и улази Јвлка. — Шта је, шта хоНеш? — вели Анђа место поздрава. — Дошла сам дв се помиримо — вели Јелка и прилвзи понизно. Гризе ме савест да се ти мучиш а код мене свега доста. Врати се... Празна ми куНа без тебе. — Знам за јадац! Оставили тв каваљери па ти треба локер вели Анђа огорчено! — Јок братв! Дв видиш дв мислим искрено хоКу да ти понудим праву ортачину. Свв што имам заједничко је... — Начвсну реч1 — упитв Анђв обрвдовано. — Ако верујеш у моју реч, онда на часну реч — рече Јелка и оне се загрлише. И тако се понова ввспостави рефена. Ни овај посао не ваља без удруживања.
0 8
/1 Н и
Забрањен увоз Пошто се показало у пракси да су англосаксонски производи »Други фронт«, »Обећањв« и »Помок« уствари обична бофл роба коЈа је подложна квару, то јв Стаљин издао наредбу коЈом св забрањујв сваки увоз у СовЈвтиЈу горв нвведено внглосвксонске бофл робе. Појачан извоз Сходно Рузвелтовом наређењу поЈвчвн Је извоз пропагандних обећања, фврисеЈских блефова и двмокрвтских смицвлицв у Јужну Америку, у толикој мери да Нв Јужна Америкв ускоро бити потпуно преплввљенв овом робом. Из дирекције за снабдевање Промена власника. — Вођење пословв у колонијалној радњи »Тулон« преузео Је нов власник, пошто се раниЈи показао као неспособан за вођење исте. Пажња. — Пошто се на дан ревизије куповних књижица нису налазиЛИ на европском континенту Велика Британија и Сједињенв Америчкв Државе, то њихове куповне књижице нису оснажене приликом ревизије. Премв тоМе Велика Британија и Сједињене Америчке Државе губе, једном зв увек, свако право на снабдевање у Европи. Саопштење. — Пошто одавно — д ко ме одбијете, умреНу, нису грађани гласали сад им со , ' г 1 - « рекао јв просилац младој Лепопружа прилика. Гласањв Нв св г ■ одржати у пекарама а гласаће се сави кв Д I® звпросио. зв хлеб или за брашно. Гласањв је потпуно слободно и јавно-
е м е њ а ј у
• • '
I №
о о * © 0 0 !) 0
— Опроетнте, нисте ли ви нешто против, ако измењамо места! — То не може, дама краЈ мене, моја је вереница! — Ништа то ниЈе, и дама крај мене моја Је жена.
Одржао реч
Право гласа имају и жене.
Али Лепосавв гв одбијв и ои оде. И умре накои пуних шесде-
Портир: У колико часова гос-
■шшшпв . ■«■ -7 • Издала се Госпођа (собарици); — Ана, одмах да ми кажете шта је мој муж јутрос шапутао с вама? Собарица: — Казао ми: Пази, она моја крнтија сумња. ДОБРА ФАМИЛИЈА Он: Шта ти је мајка рекла што си ноћас дошла кући тако доцкан? Она: Ништа, она је л л 'нпч још лоцније.
сет година. Сахрвнише га у гроб- подин жели дв га пробудим изницу, где су му већ три жвне ле- јутрв? жале. Гост: Није потребно... свако јутро устајем у пет часова! Портир: Ондв будите љубазни па пробудите мене око пет и по. — Био Је добар!.. Одржво је рвч... Умрз јв, Јер св нисвм зв Госпођа (спазивши под креве-
Лепосава је пријатељицвмв:
говорилв СВОЈИМ
његв удала. — Каквв је твој нов шеф? — Врло добвр човек. Могу дв
том човека): Јулијана, под креветом се налази некакав човек. Служавка (која је тек ступила у службу): И ја свм то приметила дођем у каниеларију кад хоћу и чно сам се изненадилМ пре 8 уЈутру (Гда одем кчд хо^у после 6 увече.
— Зашто тако мрзиш Перу? — Зато што је био вереник моје садашње жене. — Па зар је то рвзлог? — Мрзим га зато што је паУ некоЈ гимнази,и Један ђак Је метни)и од менв
Изви
њење
— Будапо, све што урадиш урадиш натрашке. старешина га одмах упита, зашто — Имаш право, жено, прво сам . , ,
изостао са предавања. Када је сутрадан дошао у школу, разредни
се оженио тобом, а онда сам те тек упознао.
јуче ниЈе био у школи.
Т е
н о в и н е
— Надам се да Је твоЈа шоља на месту.
ИГЈРЕШЛНИ сјлјсм Трокрилни орман еа два точка преводи на све тсране језике радио-апарате. Цена повољиа. Млада госпођа, добра домаћица, масивна, од тврдог дрва^а скоро нова, издаје св под кирију. Брачни пар са потребним цввима мери 75 кгр. продаје се. Упитати у пекари број 813. ДевоЈке, чисте, здраве, за све купујемо и продајемо по најпоВољнијим Ценамв. Продавница антиквитета. ИЈтимовање и оправку стеница и остале гамади вршим најослидније у кафани »Три за грош«. Млада распуштеница, добро грађена, лепв фасаде, ас два улаза, на прометном месту издаЈе се под закуп, за свакодневну употребу. Први сликар: Ти си нацртао овом анђелу шест прстију на нози| Где си видео анђела са шест — Нисам могао доки, Јер нисам прстију? имао ципелг! одговори ученик. Други сликар: А где си ти ви— А где ти је извињбЊе? пита Де° анђела са пет прстију? га учитељ. — Ево гв, рече ученик, коЈи је подигао високо увис једну ципелу, на коЈој се видео нови ђон. Гост! Шта значи ово! Моја салата је пуНа пужева! Келнер: Лакше, господине. Ако газда чује и њих ^е унети у рачун. Добао при!атељ Два пријатеља седе у кафани и разговарају о свачему. Један од њих управио поглед у Једну тачку па никако не мрда. — Шта те који враг интвресује тамо те никако ке скидаш очију? упита га пријатељ. — Пазим да ми зимски капут не украду!. . Нема ни десет минута како дигоше твој.
ИЗ ИСТЕ ВРЕЋЕ У неком друштву заподене се разговор о женидби. Један ће рећи: — Женидба је врећа пуме змијв, а међу њима само једна јегуља. Ти зажмуриш и гурнеш руку у врећу, па шта извадиш то ти Је. — Богами, ја баш могу р«Ни да сам извадио јегуљу, рече Један из друштва. — Е, мој пријатељу, речв треби, сад видим да смо Ја и ти вадили из једне исте вреће.
Главни уредник: Теодор Докмћ. Власник и издавач „Просветнв заЈедница" а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљицо Нагалије бр. 100.