Bodljikavo prase

ТЛ&имсе сс ккући

Укачија сам се на куда воз због зашто оКу да буднем код кућу на Гургевдан. Тој ви јв понајголем празник у проле^е па затој ми душа иска да си дојдем на куде дом и да с домакицу идем на фришак луфт, на теферич. А воз ти је с'г какој вавилонска кула. Понајпрво тешко св може улезне због овија џенабвт човеци што си спију по варгони а после је туј пцовање, гурање а може се напраји и други калабал'к. Ете на мог зет Сотира извадише му у тунел пун шлајпик с паре и док изађоше на куде бел дан лопов киднуја и никем ништа. Затој сам си врзаја сас конопче а паре сам бутнуја у ципеле па нек проба жена кисвла да здипи. Епем, улезнаја сам у варгони и уфатија ладовинку испод онија пенџер да ме фаКа луфт и одмах сам почеја да прајим мезенце због зашто ми штруцкање грдно смеће на празну мешинку. Таман сам разлупаја једно јајце што ми га тутну госпа Стевка од Тозу порожџију када сам бијо на Великден на ручак а једна трепетл»ика ме питује: зар бре сабајле искаш да једеш а ја јој зборим: Море керко спремија је чика Тошке пун куфер с разни зарзавати због зашто у воз мора да бидне мезел'к а она се вика: А имател што за продају. Ман ме бре двтенцв нисам ти ја блотаџија веК домакин и големаш па ми је резил'к да си тргујем а она ми збори: Па кад сте напрајили паре у оно југославенско време кад је било клопање и провизијони с'г ти је лако. Нисам од тија човеци кажем јој ја због Зашто сам и ја изгутаја и ники ме не може да узме у рефену и такој сам остао гол кој пре а беше ми мерак да напрајим неку пару али од онија Кајафе што си ведреше и облаиеше не могадо да дођем на ред. И тако се умири та Геновева а ја почо с неке сељачке јагуриде да се објашњавам али ме они дофатише на лаку ватру и мало требаше да ме још тепају пред онолики бели свет. На куде Ниш скокну у варгони један у беле дреје и поче да си нешто л'же а ја када видо да +\е се напраје турофа-посла скокну на басамаци и какој зајц шенио сам на једну

ногу еве до Лвсковац. Мислујем си у себ: некеш бре пезевенк да ме извучеш за језик да ланем због зашто смо ми и направили тараф-тараф због много зборење и лажување С'г Ку одим с домакицу и позадуго нећу ви ич писујем затој до виђења и богзна како. Ваш Тошке

Млекаџија који чита новиие своме другу: — Пази молим те ови научењаци тврде да је осамдесет делова човечијег тела чиста вода па нико ништа а ја у млеко насуо Само једну половину и сви надали дреку. жж

теско мени ја сам плолао на ускрс ме уфатио тата ћако му плетлесам Кеповв и најулио ме из куце али није због тога вец зато сто сам однео писмо цика цалету сто је писала мама. то је било на Длуги дан плазника и ја и мама смо сад код цика цалета у галсонијери ја спавам у кујни са мамом а цика цале у соби због засто је болестан од глипе па не мозе да устане. ал Је .то

Не

зна шта је доста

— Апн, Бане, зар то није много завоја за један малн убод на петиП

неки сволцел у куци нема ни сецел ни длва па сам исо код тетка дане да нам да нвсто да једемо а мама је узела једну колпу длва од аузмасторкв ја молам да носим воду и цепам длва па сам се завадијо са њима и отисо код тате да молим да ми оплости. А он казе малс напољв па сам онда отисо код ујна јела и ту цу да останем и ако мама казе да су они балабе зато сто је ујка Тоса софел Ал блате тамо има свега и не мола да св лазе ал се лади много. тата ми је вец оплостио ал ја отисао на пут а када се влати ои це да*има пуно пале па це да зивимо лепо па са сволцелима у које се мама зацопала нецу да имам везу и тата има плаво сто се лути. нема куце заста да их уједе а они се плаве вазни и увлаце се у господске куце и ту фацкају будале као сто је моја мама која се сад муци. Зато нецу ни да знам за таку маму, тата це да узму длугу маму паметнију и бољу и с висе пале јел ова блате није имала ниста а тела Да зиви отмено и јос увукла у куцу цика цалета и длуге сволцеле. има тата Плаво сто се лути и вице и ја видим да сам био клив зато сам молио да ми оплости и нецу никад висе

2 мспо. бе&а&ленима »Да знаш како је добар мој татица!« рече ми бранатац ономад, »обећао ми је да ће ми поклонити једног брата само ако будем добар. Ја сам разлупао стакла на вратима, избио сам своју сестру, украо сам мармеладу са ормана, а тата ми је и поред свега тога поклонио брата.

вас јовица

0џГс&прп&ћО' лскишро.

Један познати хумориста опасно се разболе. Кад год би тражио нешто да једе, а осе>*ао је велику глад, болничарка би му давала само кашику сирупа. »Зар је то све, мрмљао је болесник, па ја сам мртав гладан«. »Жао ми је, али Ви не смвте јести. Доктор Вам је прописао наЈстрожију дијету и

Ви се морате држати његових прописа«. Пошто је једном, и поред свих својих жалби добио само кашику сирупа, хумОриста ке реКи незадовољно: — После једног тако обилног ручка хтео бих одговарајућу лектиру. Будите тако љубазни да ми донесете једну поштанску марку.

Маџса <&а орСа&ор. Састала се два пријатеља па разгОварају о успеху једног њиховог друга, који је постао важан функционер. Један се жали и каже да му је неколико пута писао, а није добио никакав одговор. У последњем писму послао му јв чак и поштанску марку. — А од колико динара била јв та поштанска марка, пита други. — Од три динара. — Е, пријатељу, требало је да знаш да он не прима марке испод хиљаду динара, одговори други, који га је познавао као важног функционера.