Bodljikavo prase
БОДЉИКАВО ЛРЖСЕ
СПОЉНИ ПРЕГЛЕД
ОПЕКЛИ СУ СВУДА ПРСТЕ - КОМУНИСТЕ САД СЕ КРСТЕ
На источном фронту тежаи бој се бије Ап' фронт бољшевика помако се није Десипо се ни, то што Москва жепи Па су комунисти за кидање зрели И кад осовина у напад се креће Армија црвена задржат је иеће Изгубипа много људи и топова Остала је скоро сасвим без тенкова А код авиона слика је још гора »Штука« је сад за њих као смртна мора Хтепи су продоре велике и мапе Ап' су сад морали све то да батале Па ортаке моле да се с места макне Да им с' неке стране макар мапо лакнс Ап' узалуд нада у то побољшање Кад су они сасвим уреднли стање.
ИнвазиЈа као да |е чаша пуна жучн
Над су деца слична
— Ви сте тако слични, као ЈаЈе јајету. Моја добра децо, могао бих вас заменити, да не носите разне капе.
На кораку првом Енглезу се смучи Јенки се врпољи, почиње да штуца Не прија му место где се толко пуца Место резултата, свуда свира банда Инвазија тежа него пропаганда Јер дела су тешка а јевтине речи Зато офанзива већ стење и (ечи Иако се праве да им чини мало На много је места зе(". купања било А тек сад ће бити одлучних мегдана А морска је вода и горка и слана Напад скуп је био а зарада слаба Коштало их толко а све би*е џаОа Јер читава флота на дну мора слава Бродоломце нема нико да спасава И сад када треба да деле мегдане Јеики су готови да се већ пишмане Зато борбе биће очајне и тешке А после ће и4<и преко мора пешке.
КО ЋЕ НЕГО ЈЕНКИ Претседник енглеских бродарских и машинских предузећа, Харисон изјавио је у једном стручном часопису: Ми смо били од вајкада прва земља на свету по изградњи бродова и нећемо дозволити да тај положај изгубимо и да нам неко извуче асуру. Не би било чудно када би неки од непријатеља имао намеру да им извуче асуру, али баш енглески велики савезници Јенки имвју апетит да постану прва земља и да замене свог земљака од овако заморне дужности. ГРОБЉАНСКИ МИР Лондонски »Њус Кроникл« пише: »За будуКност Енглеске и Америке све зависи од доброг договора и стварног заједничког рада са Совјетском унијом. При томе је потребно да се створи умирујућа бољшевичка сфера утицаја у Европи. Пољаци, као и други народи, који улазе у ову сферу треба да рачунају с овим фактом, да се све обави у највећем миру. Наравно, и овај пут ради се о иајвећем мирном утицају, као у Катину — правом гробљанском миру. ПРЕ СВЕГА ТРГОВАЧКИ ИНТЕРЕСИ »Њујорк Тајмс« доноси изјаву америчког сенатора Неја, да Сједињене америчке државе неће добити овај рат ако им не успе да подреде трговачке интересе општим интересима. Ако је овај рат избио због америчких интереса, зашто сада треба да се трговина деградира? Рат без профита Американци никада не би водили. ИУЛТУРНИ подвизи Лондон, јула. — Суд у Лајчестру осудио је пет младих Енглескиња на затвор због немор.алних веза са Црнцима. Америчка војна команда је одликовала ове Дон-Жуане-црнце орденом »Атлантске карте« за њихово залагање око преноса америчке културе.
Рђавој овци и руно смета
»Ау, ми ћемо опет доћи«. »Јес, ми опет долазимо«.
»Ау, ала је данас хладно«. »Јес, данас је много хладно«.
»Ау, ала је данас топло«. »Јес, данас је много топло«.
»Ау, ала данас пада киша«. »Јес, данас пада киша«.
ВР егие М4Х Оаао^Е Н-Д
ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ИМА И БОЉИХ МАЈСТОРА Њујорк, јула. — Волт Дизни понудио се да од савезничке во]ске направи милијардерску вој' ску, пошто су англо-америчке ра« дио-станице направиле само мич лиоиску војску. После овог патриотског предло-. га Волт Дизни је одликован орденом »Пирл Харбура« I реда.
СЛОБОДНА ВОЉА Вашингтон, јула. — У поморскоЈ бици око острва Рендова америчка морнарица потопила је веро^ ватно једног дана 5 јапанских кр-. старица, а другог дана вероват-. но опет четири. Сигурно се не зна резултат, јер нико није видео, него је ово само сањао Мек Артур, па се зато препушта дал неко хо^е да верује или не — по слободној вољи. ДИСКРЕЦИЈА ЗАЈЕМЧЕНА Њујорк, јула. — У интересу дискреције неће се више објављивати губици на мору. Војнички интереси налажу да се то држи у тајности а јавности ^е се само једанпут месечно давати кратка обавештења. Како су ови Јенки дискретни када су вести неповољ« не. КАО РОГОВИ У ВРЕТаИ Лондон, јула. — Нова »југословенска влада« Мише Трифуновића треба због сталне грознице која је тресе, да опет изврши конзултовање са емигрантима. Како је број емиграната необично велики, има их око стотину, то никако не може да се састане одбор емиграната. Неки чланови су отишли у разне земље, где кују нове завере да изврше херојска дела и оборе ову »јаку« владу. Тако је бивши бан Шубашик у Америци, напао лондонску емигрантску владу, због србизма, а Јова Бањанин дао оставку »бог »)угословенства«, Пера Живковић би највише хтео да се влада зове јануарска, а Боби^ радикалска. Уопште »Југословени« у Лондону млате празну сламу као и за протеклих 20 година у бившој Југославији .