Bodljikavo prase

5

— Како ти се свиђа Нада) — Тја, држи се као кајсије на београдскоЈ пи|аци. — М I — Да, стално ]е на исто| цени.

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Много је аизтера из вароши овуда прошло

Мали Перица и папуче — Што се ти, Перице, вртиш око тих папуча? — Тражим тату. — Како тражиш тату1 Тата је у канцелврији. — Није, није. Чуо сам кад је теткица рекла да је тата под папучом. — Зар није пријатно по овоЈ прућини!

>— ИдеЈа Је сЈајна код н>е ћемо се обоЈица обогатити. — Да, само треба наћи онога, коЈи осиромашити. Т>р,&луања

АСОЦИЈАЦИЈА — Изгледа да никада нећу добити своЈе паре од приЈатеља Пере.

ВЕЋ СУ ПРИВИКЛЕ

— МоЈу сестру сликао Је неки чувени сликар! — А моја сестра сама молу|е!

— Ноћас сам спавао на били|арском столу пошто сви кревети били заузети. Колико имам да платим! — 20 динара на сат.

писмо малог Јовице тата је отисо у Бол али ја нисам уладијо Оно сто сам се договолио јелбо је Иванка насла Неког длваца и Отисла код њега а ја сам осто суво длво у планини али Ако сам сам клив који ме је ђаво телао да јој Дам пале унаплед јелбо су Зенске таквг кад Узме пале н>у висе не интелесује и она Онда иде на длуго место ди је већа колист. кад тата дође он це дамеубије јелбо сам дао бласно и маст иванки и Она свв однела и сад у куци немам •иста јелбо сам плодо и татин ибелциг и зимски капут и сад висе немам ста да Плодам. Јутлос сам исо на плазу и сав сам Плопо далеко блате и влуцина а после сваки иде са своју зенску а ми сто смо досли сами Ники нас не гледа ко влана скелеџију. тако сам видијо и моју маму с једног сто носи наоцале ал сам се саклио да ме не види па утекнем у један сиплаг, а Тамо јопет тетка Мица с једног кавалела и ја клиснем у воду и кад сам трлцао клоз песак нагазим на ујна стевку која се сунца са миту сустела сто плави сандало од плуте па га сад све зенске мазе и факају протекцију јелбо он неце сваком да лади. Ста да лади свет удесио зивот па узива и свако гледа да се пловеде а какав је то пловод када нема зенске а и код њи је сад оскудација јелбо нема доста мускалци па зато нема билање него сто падне. ето тетка цајка иде соног пелу сто змилка ола да му не узмеш из луке али брље иста него ниста. а он Јопет има доста пале А то је највазније јелбо блез пале ниста не мозе да буде. сад су ове влуцине па не могу да поваћам та36 новости и само се љутим што све клију од мене казу кад Поластес ти цес све да знас а сад је лано вас јовица

— Нешто сам ти данас страшно нервозан. Мој се другар налази на путу и има есК читав месец дана да ми никако не пише. — Да није умро? — Немогуће. Савршен је то човек. Увек ме је обавештавао тачно о свему што чини. Да је умро обавестио би ме о томе. — Тачно. Извини што прелазим на други предмет разговора. — Разумеш ли се ти у статистике? — О, како да не! — Реци ми, онда, има ли више у браку жена или мушкараца? — Е, на то ти питање Не могу сад одмах одговорити. — Онда још нешто да те питам. — Немој, немој, твоја ме питв' ња збуњују, фантвзија. — А мене фрапира савршена љубазност таоје жене. — Шта ти је учинила? — Замисли, одох јутрос да је посетим. — Па? Лепо те је примила? — И те како! Билв је још у кревету. Чим ме је спазила ди< гла се из кревета, и то нарочито због мене. — Е, мој брајко, није то ништа. Не можеш ти да замислиш како је тек твојв женв предусратљивв! — Премв теби? .— О, дв. Звмисли, одох јутрос да је посетим ... — Примила те је врло љубазно? — И те како! Била се веК дигла. Чим ме је видела врвтила се поново у кревет нарочито због мене.

— Зашто толико мрзиш ПеруТ — Зато што је био вереник моје свдашње жене! — Па зар је то разлог! — Мрзим гв звто, што је пвметнији од мене!

— Зашто данас звоне звока) — Па ааљда, што црквењак МилоЈа вучс конопце.

Брак је обична проза Познати мађарски драмски писац Ференц Молнар имао је у своме животу великих разочарења, и У браку се два пута морао да разводи. Зато није никакво чудо што је постао циник у опхођењу са женама. Кад се по грећи пут реши да стане пред олтар, Молнар није чинио никакве нарочите припреме и, пред сам полазак у цркву, појавио се у сасвим обичном уличном оделу. — Његова невеста. трећа жена, сва згранута упита; — Шта, зар ти нећеш обуКи свечани фрак за венчање, кошуљу с тврдим грудима, цилиндер. — Зашто то? упита са мирном иронијом Молнар. — Свечано одело се облачи за радосне догаКаје, за велике тренутке у животу, за премијере... А овај мој брак је већ друга реприза...