Bodljikavo prase

Женв је би^е коме је потреб-

Младе женице

Бодљикава искуства

но да мисли мозгом човека да би, затим могла да погреши својим. »О«

Мозак је стовариштв идеја. Наравна ствар, као и све просторије истог имена, и он би ружно изгледао кад не би мозак добро био снабдевен. И баш због тога, онај, чији је мозак сиромашан сопственим идејама, гледа да га одмах испуни туђим.

Мозак [е наш шкрти рођак, који нам даје увек мање од оно— Да зиаш драга, исти отац, увеча чим га гв што би могао и то, ствлно> _ нахраним Једва чека да иде у кровет. по цену великих мука. Ч —

Лилијан: Код вас је компликован случај. Тако лепо странско име а зноје взм се ноге. Ту је најбољи лек променити име или намирисати ноге. Биљани: У јесен се хладе љубавници и опада лишће зато ти уради као суво дрво. Сачекај да израсте ново лиш^е то јест да се појави други. Еерици: Мустре за џемпере се мењају сваке године али вуна остаје иста. Само се опере. Зиночки: Лепо каже једна пословица да је сваки човек онакав какав га васпита. Зато крените на посао. Рокси: Између праве и назови даме има само једна разлика што права дама никад не говори за себе да је дама. Малој Дани: Љубав је само онда слепа ако јој вежеш очи са златном марамом. Без тв мараме јако је оката. Наивки: Узмите 100 грама кишнице, један лимуи, 10 грама лавандле и то све кувајте три сата а оида оставите да се охлади. Са тиме мазати руке послв прања судова.

Ова девоЈка има, заиста, стаклено срце1 Покушај е једним дијамантом!

Лишллице О ЖЕНАМА

Матуранту: Код тебе се приме*.ује велико знање једино мало рамљеш у граматици и синтакси али то не значи ништа. Колико има људи на положајима који болују од исте болести. Бившем политичару: Када за тридесет година министровања и пословања нисте стигли да одете у народ — данас Вам се пру>ка прилика. Једном филантропу: Знамо да је за твоје племенито срце најтежи ударац што се кријаџијама не може повисити кирија. Гролу: Тешко је то када поделиш улоге и режираш комад а неко га скине са репертоара. Чика Слободану: Међудневнице су најзгодније време када се оставља туршија па не треба да те чуди што су и тебе метнули у теглу. Једном апотекару: Индискреција је главна сметња што се не могу да развију велики послови. Вицну: Одавно те нема са вицевима а баш су твоје ствари имале одличну прођу у — корпи.

—• Пошто ее ми тако савршено слажемо, драга, дозволи молим те да скинем напокон ов/ одвратну маску.

Питао млађи брат старијег: На који ти иачин мириш иајку и жену? — Боље је и кајци се замери^ ти иего жени, јер је свака мај* ка милостива, а жена осветљива, -0Питали момци мудра старца: Који су двојица најсретнији? Онај који се рано оженио и онај који се никад није оженио. —ОМомчад на сабору питала попа: — Зашто се момак прозове „човек" чим се ожепи? — Зато што се лиши сваке светске радости а навлачи на себе светске жалости. —ОПитали ђеда: Шта је најлакше за себе наћи? — Жену и стару капу. —ОПитала кћи мајку: — По чему се може познати неожењен од ожењенога? — Први гледа засукујући брке навише а други замишљено преда се. —ОПитали људи ђавола: — Има ли ко црњи и несрећнији од тебе? — Има двојица: онај који у жениној кући, живи и онај кога жена храни. —ОПитали удовицу: — Зашто се преудала. — Боље је са мужем од гувна до гувна, него без мужа од сина до сина. ~0Питали старца: — Колико је пута човек весео у своме веку? — Два пута, ђецо. Једном кад се ожени а други пут — кад је се некако курталише.

Амерички гост