Bodljikavo prase

СОДЉИКАЕО ПРАСЕ

гГВ5Г*5! ЦЏШјгЏ

<>Ј

\»/ \»/ чм ✓*\ %\ /*ч

Белин јурит

^ ✓•ч ✓1ч /»ч

— Моро још јо рпно за пок- Госпа Бела је дрхтала као поут мез и туршију — роче газда Ика док је читала ово писмо али се

својој домаЈници Боли, која га спопала да се постара за зимницу- Госпа Бела га само погледа па одјодном упита: — А откуд знаш да је рано? Газда Ика се узврда па једва промуца: — Па знаш, распитивао сам се. — Распитив^) се, распитивао... —— дочека га подозриво Бела. »Зар ја тридесет година спремам

утдржа па врати г.ис^о носачу а она се полако врати ка пијеци За то време је Ика 5»збрижно седео у кзфтни и кап га млађи бакалин понуди да праве нвко мезе, он одговори; — НеКу богами, жена ми није ту па сам позван на Јодан клрдаш ђувеч. Не^у да кварим ручак... Тачно у подне коетз и газда зимницу па никад да ми со не- Ика из кафане. Ишзо је ногу што »стрефи« па *еш ти сад да пред ногу да не би сгигао рано. распитујеш ко да неко боље зна За то време госпа Белз јо изврод мене... шила мобилизацију счо : их помо>— Ама није Бела него ја она- них трупа. Њен брат Мита, касако уз реч. пин и њен сестри^ Пера, боксерГоспа Бела у^ута али се у себи ски првак у валтер-кате-орији и/Ш једила па је стално мислила от- 4

наче »машинслосер«. Усп/т им је издавала инструкције у смислу свога ратног плана. »Ја и Мита Квмо стајати у *однику, а ти Перо зазвони и протстави се као контролор из водовода. По бојаги прегледаш сат. Чим уђеш у стан ми Кемо за тобом и када бункер, то јвст стан, заузмемо на јуриш ми Кемо разоружати непријател»а, то јест Лону и Ику. А онда Ку ја да судим. Да би јуриш био шго успешнији, они свратише у једну кафану и убише по две »љутзч. Бела је била најжеднија и оне две ракије падоше као уље на %атру. У један сат нареди Бела покрет и све се разлијало по плану. Када су ушли у утвр^ење, то јест у

гарсоњвру код фрајла Лвикв, ситуацијв јв била оввква: Газда Икв је седво у прслуку, масие 5раде и бркова, и довршава кусур од ^увечв, в госпојица Лвикв иначе једна пуначка дундица са блајхованом косом пржила је палачинке. Мора с« признати да је газда Ика хтео да св преда чим је угледао непријатеља али је то спречила Лена својим цикањем и врло сочним псовкама које погрешно називају сокачким, иако се само у ку^и употребљавају. То је довело до контраакције, то јест до напада госпа Белиног али је офанзива првстала чим је фрајла Лена заманула усијаним тигањем пуне вреле масти. Ту је оставила храброст чак и Перу бок-

сера, док је Ммта страшљиво узвикнуо: — Не, звбогв, толикв мвст!.. Убрзо св иападвчкв трупв, зајвдно са заробљеником газда Илијом, нечујно удвљилв ив велику жалост окупљеиог комшилука који се окупио да сеири али му се то изјвловило. Нападачи су били озлојв^еии због иеуспехв и зато је газда Илија вв^ успут освтио неколико буботвкв у ребра. Штв је било код куКе оствло је вечита тајна. Зна се само толико да је госпа Бела ставила Ику у туршију. Сада не смв да иза^е из куКе веК издржава собни затвор.

куд то Илија да мисли на туршију. Мислила она тако, док јој једанпут сену кроз главу: Да није нека женска? И од тога тренутка уврте у главу да је друга женска по среди па зато отвори четворо очи. Јадан Илија није ни сањао да га шпијунирају и контролчшу. Џепови су му били претресани редовно а чим дође куКи госпа Бела га је ревносно њушила и омирисала да осети да не мирише сумњиво. Али све је било узалуд и госпа Бела је са жалошКу увидела да на овај начин не може доКи до циља. Зато се реши да промени тактику. Чим увече Ика дође куКи она му рече: — Слушај Ико, ја сутра зором идем у Раковицу код Стане, она кречи, па оКу да јој помогнем Видиш како је данас тешко за млађе... — Иди брате, иди, сестра ти је. Око њој неКеш да помогнеш, коме Кеш. И, заиста госпа Бела се диже зором и оде. Газда Ика код куКе остаде сам, пристави лонче за кафу па онда оде да нахрани живину. Када је то све свршио он се обрија и дотера и полако крете од куКе... Прво оде на пијацу и ту је пазарио читав сат. Цењкао се на бабуре, купио три киле патлиџана, јабучара, воКе и кромпира па са пуном корпом оде код једног носача. — Спушај, друже — носи све ово у См«^елиКеву број 8 први спрат код госпођице Лене и кажи послао газда Ика. Него чекај да наоишем цедуљче па кад однесеш ово нека ми одговори а ја Ку да г.латим. Носач је таман одмакао иза пијаци и зашао иза првог угла када га сусрет© ј«дна старија госпођа која му узбу^ено рече: — С/туцЈај пријатељу. Ево т* хиљаду д*чара да прочитам ту цедуљу коју ти је дао онај господин кв имјеци. Без размишљања носач пристаде и госпа оела, устрептала од узбуђења — као да је шипарица, прочита писмо Икино које је гласило: »Цуле Икино Онај мој умок је отишао у Раковицу. Слреми ^увеч а ја Ку 1 подне доКи за ручак. Шаљам гч с.е ито треба као и т<т кчла воКа (грожђв. Г,оескве, 7*6ч ти одговорч дв ли сн у реду примила. Љуби те твој Икица. е ——

НАШЕ И СТРАНЕ

КРАЉ МИЛАН У ВАЉЕВУ Једном приликом Краљ Милан дошао у Ваљево, па после ручка легао да отспава партију, али Један шкембар тако је гласно хвалио своју робу да Краљ Милан није могао око склопити. По^ове ађутанта и нареди да шкембар мора да ћути док краљ спава. Наређено — учињено. Сутра-дан шкембар спремио одлично мезе, али ћути *као риба, а очима стреља у оближњу кућу, где је краљ отсео. — Шта има за мезе? — пита га срески начелник. — Има мој деликатес, али ... шта вреди кад не смем да кажем — јада се шкембар. — Море, реии слободно! Ваљда сам ја нека власт?! — вели срески. — Па ти знаш, срески, само још да смем да викнем: „Врући шкембићи" — пара би вредело раздра се шкембар колико га грло носи. Чуо то краљ Милан иза завесе из куће и наредио да шкембар слободно рекламира свој еспап, а он отпутовао за Београд наред ног јутра. КРАЉ МИЛАН И КНИЋАНИН Краљ Милан био је познат као велики љубител. жена. Из листе његових љубавних авантура прича се и овај редни број. Краљ Милан био је чест гост куће војводе Стевана Книћанина, који је имао необично лепу жену. Књићанин, који није био слеп код очију, реши да се свети краљу Милану и, кад је овај једном дошао у његову кућу, нареди момку да донесе кафу за краља и њега. Кад кафа беше донета на сто, краљ, који је прозрео Книћзнинову намеру, рече му: — Војводо и ако си ми веран и готов за мене погинути, дај ми доказ о тсме!? — Врло радо Величанство! — Попи моју кафу!

Книћанин га погледа и рече све што му је на души лежало и попи кафу. Сутрадан пронесе се глас кроз Београд да је прослављени војвода Стеван Книћанин променио светом. ХАЈДН И ОЛУЈА Приликом компоновања једног од својих првих музичких дела, Хајдн је наишао на камен спотицања. Требало је да компонује једну јаку олују на мору, па пошто он то није још био доживео, тешко му је било да само помоћу своје маште то ствари. Паде му на памет да би га могао један његов друг инспирисаит својим књижевним делима. Овај радо пристане, али све узаЛ УД. — Дођавола сва мора и сви оркани! — повика Хајдн ван себе од беса и лупи песницом по клавирским диркама. Његов је друг сав радостан сакако по соби: »Ево ти оркана, то је права музика!« После много година, возећи се морем, Хајдн се приликом једног правог бродолома, сећао овог свог првог покушаја. КНЕЗ МИЛОШ И ПОП УДОВДЦ У једном селу у околини Крагујевца остао млад поп удовац. Убрзо се почеше проносити гла сови како вампир напада ноКу на млађе жене, па дочуо то и сам кнез Милош. Досетио се он јаду, то позове попа, и, како га Бог дао, кресне му у брк: — Чу ли, попе, жени се, остави ми село на миру! Иначе омастикеш ми конопац: 19 и 6 по туру не гине ти! — Али... Господару!... Зацвили поп као гуја у процепу. Ја сам свештено лице за мене нема други брак! — Жен' се ти, несрећниче, због мира у селу ■— да*у тн и други брак! — отсече кнез Мидош. Кажу да се после попове женидбе у сегу више није појавио вампир.

РАЗНЕ ЗАБОРАВЉЕНЕ ПРИЧЕ 0 ЈАНКУ ВЕСЕЛИНОВИЋУ Учио Јанко први разред учитељске школе, али је, као и сви ђаци онога времена лудовао за позориштем и хтео пошто пото да буде глумац. Међутим Жил Верн иу је осујетио ту каријеру. Пробе ради примили су га у позорнште за статисгу. На његову несрећу давао се први пут Жил Вернов „Пут око света". За гај комад требало је неколико Црнаца и оних који ће испод огромног платна правити таласе узбурканога мора. Нагаравише и намазаше Јанка да је изгледао као прави Црнац, Кад је дошла главна проба Јанко се подвукао под платно да прави таласе. Но залазивши изнад главе продерано плагно он провуче руку. — Стани! Раздра се Тоша Јовановић, који је режирао комадом, ено некаква мангупчина испод платна шта ради, — и показа на руку што вири из таласа. Прекиде се проба. Кривца брзо пронађоше и извукоше испод платна. — Ко си ти, бре? — издере се љутито Тоша ЈовановиН. — Јаша Веселиновиђ, препаранд. — Више ми личиш иа ковачког калфу. И показа рукош према изласку. — Ватај маглу, док си читав и да ми више на очи не излазиш... Но Јанко је ипак ушао у п озориште, после двадесет година, не као глумац, него као драматург. СИГУРНО СРЕТСТВО Пожалила се Вела Нигринова Јанку Веселиновићу како јој се три или четири удварача стално намећу, изјављујући своју љубав. Не зиа како да их се за свагда отресе и пита Јанка за савег. — И ти баш хоћеш сву четворицу да одбијеш? — пита је ои. — Разуме се.

А Јанко се насмеје. — Знаш шта, Вела, рече ]о) он, ја да сам на твом месту ово би урадио. Искупио би сву четво рицу и рекао би им: Господо, ви сте ми сви симпатични, али, као што видите, вас има четворииа. То је мало много. Него да вучете коцку и то овако: да сваки од вас изује своје ципеле и код кога буду пеле чарапе тај може рачунати на моју симпатију. Нигринова стоји запањена. — Откуд вам та идеја дође на памет! — Каква је, да је, одтовара Јанко. Пробај, па ћеш видети да си спасена. Јер сам сигуран да ниједан нема целе чарапе. Не зна се да ли је Нигринова послушала Јанков савст. ТЕЖАК ПРОБЛЕМ Пруски краљ Фридрих Виљем Први волео је шале на рачун науке и научника Берлинске академије иаука. Због тога је честс. слао разна писмена питања и тражио одговор. Једном је, као проблем, поставио академичарима пи тање: — Зашто две чаше, које су пуне шампањца, када се додирну не дају исти звук као када би биле пуне, неког другог, обичног вина? Академија је морала због тога сазвати ванредну седницу и. после договора, краљу је упућен овај одговор: — Неможемо решити постављени проблем пошто немамо толико новаца да би могли накуповати толико шампањца — колико Ј9 свима нама потребно за вршење опита. Краља је овај одговор развеселио и он је Академији послао неколико десетина боца шампањ ца да га академци попију у његово здравље, али их је ослободио одговора на постављено питање. ' | | |, Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна заједница« а. д. Телефон редакци|е: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Краљице Наталије бр. 100.

I