Bodljikavo prase
БОДЉИКЛВО ПРАСЗ
ЗГОДЕ И НЕЗГОДЕ ЛЕТЊИХ П030РНИЦА
, — Свеједно, ако не гледамо »Сунце, море и жене«, гледаће. мо »Пљусак«.
ТЕСКОБНА
Н У Ћ А Професор Анаксагорић иде — Доктор Петар Анаксагорик, доцкан увече кроз село по нај- ванредни професор универзитввећој киши и распитује се од ку- та, дописни члан Академије наће до куће може ли да добије ука, бивши доцент на Сорбони и стан. Сељаци му редовно одго- потпретседник међународних уварају да имају већ у гостима дружења за упоредну филологију. нзбеглице из Београда и брзо се _ Их , Вас јв ^ пвт . швст а ј а склзњају у кућу, да не би ки- имам места највишв за дво ] ИЦ у снули. Негде на крају села про- — рече мрзовољно еељак, залуфесор богзна по који пут закуца пи прозо р и одв да сјв ,,. на Један сељачки прозор. Дома-
ћин се појави. — Има ли код вас меств? уп.ита професор. — А ко је то?~ — одговори домаћин питањем.
Г '
Ж
ПЕРИНА МОДРИЦА
ж КР05ЛЕМ ДРВЕНИХ АДВОКАТА Познато је да се Адвокатска комора и ногама и рукама ве^ годинама бори против дрвених адвоката, који несавесно и непозвано одузимају парче хлеба адг — Хало, Перо, зашто ти је око вокатима тако да ови морају да тако помодрело? једу луксузне векне. — Знаш ли ону девојку која С ад је један адвокат дошао на бтанује на крају улицв и чији је генијалну идеју К0КО да се тај Береннк у заробљеништву? проблем реши. Он предлажо да I Знам. се ови назови-адвокати ствве на — Е, па он ниЈе више у зароб- располагање Централи за дрво, љеништву. > па цецд она с тр ља главу т како зна.
СТРАТЕГИЈА УСЕДЕЛИЦА
ж
ј — ДевоЈке, ако ви сада за време замрачења не удесите ствар, кад ^ете уопште наћи човека!
Е ПОПРАВНИ ИСПИТ
Месар дошао Једном професору да види колико ће му тражити за спремање сина, који мора да полаже поправни испит из два предмета. Професор рече суму, али се месару то учи«и много) — Забога, господина професоре, па за те паре могу купити чи тавог вола... — Можета, можете, одговори професор. Онда ћа тв имати два.
У НЕДОСТАТНУ ЦИРНУСА Ратно је време, па нас слабо посећују циркуси и путујућв акробатске трупе. Љубитељи акробациЈа могли би да надокнаде тај недостатак. Треба само да оду на чукаричку железничку станицу, одаклв полази воз за Ужице. Тамо се можв видети како људи и жене у трку ускачу у вагоне преко туђих глава и то држећи у рукама кофере, џакове и балоне, други се провлаче кроз решетке на прозорима, а трећи се вратоломном брзином пењу на кров. Воз кад пође потсеКа нас на низ џиновских гроздова у покрету. То ваиста не може да се види ии у једном циркусу. ж _ СТАНКО НА СЕОСКОЈ СЛАВИ На Спасовдан славила је црква у Миријеву. Славило се скромније него пре рата, али илак било је да се Једе и пије више него обичних дана. Мој пријатељ Станко, после службе Божје, био је гост код Једног богатог дома^ина. Навалио Станко на ђаконије за враме ручка, па не зна шта Је доста. Јео је сира, кајмака, пилетине, и прасећег печења, па ја најзад прешао на сарму. После сарме долазила је на ред кисела штрудла. Да не би дангубио, Станко је јео сарму с киселом штрудлом уместо хлеба. Наравно да му се после десете — петнаеЧф сарме смучило. Он се брзо изММ*и и оде иза куЦе, где поча да »лицитира«. Прасетина, пилетина, каЈмак, сир и остала јела као да заборавишв редован пут варења, па покуљашв напоље. Пођоше најзад и сарме. Станко тада внергично стави руку на уста и викну: — Сарме натраг! Кућевласник и нови кира[џија — Имате ли стан за издавање? — Имам. — Молим вас да ми покажетв подрум. — Добро. Посетилац разгледа подрум, мери дебљину бетонске плоче и изјављуЈе да Је задовољан. Плаћа одмах кирију за два месеца унапред и полази да пренесе — Зар неКете да разгледате претходно стан? — пита га кукевласник. — А*, иматв право. Треба да видим и нузпросторије.
ШТА ЋЕМО С ЂАЦИМА?
Прошао Је већ Видовдан, и, да Је среке, ђаци би требало да добију резултате годишњег успеха. Али услед бомбардовања и узбуна школе не раде, а надлежни још нису донели решење да ли да ову школску годину сервирају ученицима на тањиру, или да одрже испите са евентуалним гледањем кроз прсте. Како смо обавештени биКе одржани неки испити. Међу професорима влада мишљење да ђаци треба да буду ослобођени ис-
пита из географије, пошто је свЧ знају иапамет. Јер кад зацвркуке птица, одмах сви трче иа мапу и студирају где је источна Боснј, западна Србија и северна Цр» з гора и други крајеви, и коли: о има километара оданде довде. Многи су осим тога скро; л скроз упознали нашу земљу и а тај начин што су ишли у раз * села за намирнице, или у послсње време да сачувају главу.
У ДОБА ТЕПИХА
— Је ли, Мико, шта Је боље, персиски или пиротски тепиж! » Знаш, после Пашиног брда и Чукарице, |а највише вопим воњаву.
ВЕШТИНА НИЈЕ ВРЏБИНА
— Вађење зуба са инекцијом наплакујем двеста динара скупље, каже зубни лекар ЂорђевиК. — Са инекцијом, са инекцијом, промрмља пацијект КостиК. Пошто му је дао инекцију, лекар му рече: — Сад изволите у чекаоницу и причекајте пвт минута док лек но почне да делује. Кад га је лекар потражио, КрстиКа није вишв било нигдв.
Увечв зубни лекар ЂорђввиК нашао се са својим колегама. Један од њих почне да прича: — Данас ми се десио невероватан случај. Један пацијент дошао јо да му извадим очњак без инекције. И ни трепавицама нијв мрднуо! — Заиста невероватно! А како се зове таЈ пацијент? — КостиМ
ЈАНАЋНО СЕ НЕ БОЈИ
е.па лАи^ >-10к,лу,о иокдо е*пе иешто вм адто вииите,,, д гмене непподте будити оер зп ее
=>е отп.рчео СВООУ сЕРвндау^/
. МИОЕ ГУ1И ЗП МЕИ6„, 86н Ми ј (кпо леиву