Bogoslovlje

РЕЧИ ИСУСА ХРИСТА И ЊИХОВА СУДБИНА.

Као свет л ост велику за љу д е који седе у т а м и објавио je пророк Исаија (9, 2) Месију који je имао да дође. „Ja сам светлост свету; ко за мном иде, неће ходит по тами“ (Job. 8, 12) рекао je за себе сам Христос. У време када су људи, после дугог и узалудног тражења истине, са сумњом и иронијом питали; А шта je истина? (cp. Job. 18, 38) рекао je за себе Исус Назарећанин: „Ja сам за то рођен и за то дођох на свет, да сведочим истину. Сваки који je од ис•тине слуша глас мој“ (Job. 18, 37).И заиста, идући од места до места, као сејач по њиви cejao je Исус своје семе, своју науку, истину, међу људима. Као роса на суву земљу падале су његове просте, али дивне и узвишене, благе и утешне речи на срца људска. Божанска мудрост и сила осећала се у речима његовим, које беху дух и живот, кадре човека препородити и дати му живота вечног. Исус je учио као нико до њега;код њега никада није било колебања, никада није себе исправљао, никада није размишљао и тражио истину, него jy je износйо као нешто готово, са потпуном сигурношћу и са највећим авторитетом: ~заиста, заиста, кажем.вам...”. Народ се дивио Исусу и његовој науцн, јер Исус није учио као књижевници, него као онај ко ј и власт има (Мат. 7, 28—29), a назарећани, који су знали прилике и живот Исусов, ■слуша јући речи његове, питаху се с чуђењем; „Откуда овоме мудрост ова и моћи? Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа уьегова Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?“ (Мат. 13,53 и д.). Исус je признавао; „моја наука ни je моја, него онога који ме je послао“ (Job. 7, 16). Шта je Исус учио и у ком je облику износио своју науку то видимо из јеванђелије. Садржине гьегове проповеди беху у главном верске истине, које je обичио исказивао у облику кратких, прегнантних изрека или у нешто дужим причама, присподобама. О Богу и царству Божјем, о човеку и његову одношају према Богу, о начину и смислу, вредности и последњој евреи човечјег живота говорио je Исус људима. Највећим, најкруп/