Bogoslovlje

T и вши у живот законе и одлуке свога оца и брата. Једно од њенпх првпх дела било je прећутно опуштање из краљевске титуле речи : »ј едина на земљп врховна глава Англиканоке Цркве«. 1 То je одмах схваћено као предзнак њене умерености у питањима реформе - п црквене политике у опште. Но то још није био одговор на најглавније пптање тога времена : какав ће стварно бити њен став у црквеншм питањима и у чему ће се он састојати ? За нашу тему je од свих трупа англиканских реформиста најважнија она што je у ово време још била у изгнанству на континенту. Лухеранп су имали конфесионалних разлога да буду непрпјатељскп расположен!! према англиканским избеглицама па су се ови, поглавито зато, настанили у горњој Немачкој, у градовима швајцарских конфесија. 2 Сви су они били крајње реформистичког правда, који je под утицајима изгнанства постајао све екстремнији. 3 Но и међу њпма je било мало јединства и хармоније, јер и негативности имају своју градацпју. Многи спорови што ce изродише међу њима y Франкфурту поводом друге Едвардове »Књиге Општих Молитава« 4 обелоданили су такву разноврсност мишљења, која ce

1 Ову титулу je Конвокацпја (1531. г.), не без борбе, признала Хеыриху VIII, под оградой »у колико Христов закон допушта« (as far as is allowed by the law oi Christ). Горњу стилизацију титуле je одобрио. и признао парламенат 1534. г. Но та титула, бар теоријскп, нпје давала кра.тьу никакву нову власт већу од оне коју je и пре тога имао, нити je Хепрпх VIII намеравао да то постигне овом титулом. Види Н. О, Wakeman, The Royal Supremacy in England (Church Hist. Soc., XXIII.), 1897., pp. 1 —24.

2 Види Ch.Hardwick, AHistory о C the Christian Church du ring the Reform, pp. 228, 257.

3 Dixon, Hist, ο i the Chu г c h о f England, vol. V., p. 34. Избеглица Џон Џуел je писао Петру Мартиру: »О Цириху, Цириху ! колнко сада чешће мислим о теби, него што сам мислио о Внглеској док сам био у Цириху... Ми смо странци у нашој рођеној земљи«. Zürich Leiters, pp. 23, 33.

4 »Књига Ошптих Молитава« (The Book of Common Prayer) je производ англиканске литургичке реформе у XVI в. Заснована je највише на римском обреду (Sarum), али садряш делове грчког цариградског, мозарапског и лутераиског обреда (избегавајући типично лутераиско учење). Јавила се у пет нише или мавье различитйх редакција: прва 1549 г., друта 1552 г., трека 1559 г., четврта 1604 г., и пета 1062 г. Редакције

Калвшшзам у Англиканској Реформации