Bogoslovlje

англиканска реформација«. Англиканска Црква много дугује њему »што je у часу највеће опасности очувала свој поредак вере и богослужења, своје свештенство, своје Тајне па шта впше π саму своју егзистенцију«. 1

Др. Ирине ј Тјорђевић.

Иринејево излагање гностичких јереси.

Гнобтицизаы има свој корен у источњачкој и јелинској верској филозофијп. Јелпнп су обично назпвали верско-филозофско учење гносис, дочим хришћапи називаху овакво незнабожачко-фплозофско учење лажним гноспсом. Развитку гностицизма су много прппоыогле разне фплозофске системе, нарочито Платонова филозофија са својим учевьем дуалпстпчким, т. ј. о Богу и матерпјп. Уз то доста je допринело и псточњачко верско учење, нарочито персидски дуалпзам. Гностицизам у првом веку после Христа нпје показао велике резултате и није пмао тако велики број својпх присталица, дочим у другом веку се знатно развпо и задобио je многобројне прпсталице. У ово доба се развпо у разним правцима и образовав je у главном ова четири система : 1. Сирскп гностицпзам ; 2. опште хришћански гностицизам, који je био близак хришћанском учењу ; 3. александријски гностицизам π 4. јудаистички или евијонитски гностицизам. Свака система je имала своје нарочито учење. Неке су системе пмале и необично фантастично учење. Ирпнеј, епископ лугдунски (f 202) je депо п опширно изложпо учење гностичких ј ереси, које су постојале у гьегово доба, у својој кгьизи „έλεγχος καί ανατροπή τής ψευδωνύμου γνώσεως“ (излагање и опровргаваље лажног гносиса). Он je ову књигу написао на молбу једног свог пријатеља, који je хтео да дозна какво je у ствари гностпчко учење Валентиново и његовпх присталица. Цпљ му je био не само да се одазове жељи свога пријатеља, него још више да нстакне сву слабу страну гиостичког учења, да он тиме упозорпо и опоменуо све верне хришћане да ce чувају лажног гноспса и да остану

1 Dr. \V. Н. Frere, History, р. 189.

124

Богословље