Bogoslovlje

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА 111

СВЕСКА 3

БРАК И СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ КОД ЈЕВРЕЈА

Др. ДУШАН ГЛУМАЦ, ДОЦЕНТ

(Наставак) 1

РАЗВОД БРАКА. Брак код Јевреја нпје био неразрешива веза човека и жене за цео живот, нити je тек смрћу једнога од супружника престајао, него ce je могао укидати и разводом. При томе je, углавноы, скоро све право било на страни мушкараца, док je жена била заштићена врло мало, скоро никако. Закон, найме, одређује овако: »кад ко узме жену и ожени се њом, па се догоди, да она не нађе милости у очима његовим [да му не буде по вољи] jep je нашао на њојзи што год ружно (‘»ervath davar«), нека јој напише књигу распусну и да јој у руке, па нека je отпусти из своје куће (Поновљ. закони 24,1.). Из цитиране одредбе јасно je да законодавац зна, да je међу Израиљцима развод брака у пракси већ као обичајно право, само тај обичај добија овде и своју санкцију, али да се уз то та пракса настоји и ограничит!! становитим прописима,односно захтевиыа. Зато се и одређује, да ј о ј мора написатп распусну квьигу и дати јој у руке. То je једна околност која je отежавала сам развод међу неписмепим Јеврејима. Узрок за развод не прецизира се детально у специјалној какој одредби. Не по.мшьс се, при томе, никакав посебни судски поступай. Али временем свакако се морала завести пракса, да се при разводу поведе и судска акција. Као једини узрок за развод наводи се »‘ervath davar« (што год ружно). Разуме се да je управо због тога морала настати права самовоља при тумачењу споменутог израза. Он долази, найме, само још на, једном месту Св. Писма (Поновљ. зак 23, 15.), и употребжён / 7 %

1 Види ; Богословље 1927. св. 2. 4. 1928. св. 2