Bogoslovlje

Према изложеноме као творци Urkundenhipothese сматрају се: Astruc, Eichorn и Ilgen. Ho није се стало на овоме. Критичка аиализа развијала се све више и више на штету аутентичности Петокњижја и Мојсија као његовог писца. После наведене хипотезе јавља се нова хипотеза т.з. Fragmentenhipothes'e хипотеза фрагмената. Творац ове хипотезе сматра се Johan Severin Vater (f 1826), немачки професор университета у Halle,, и ако је њу раније био предложио (1792 и 1800.) енглески римокатолички теолог A. Geddes. Vater, у свом спису „Commentar fiber den Pentateuch" 1 ), тврдио je да ce књига Постање састоји из 39 докумената (Urkunden). И онда своју постављену критику од књиге Постања пренаша на остале књиге Петокњижја, за које вели да се и оне очевидно распадају у одвојене одељке фр агм ент е. По њему, не само Постање него и остале књиге нису ништа друго до један конгломерат разних фрагAt ена та, написаних у мефувремену од Цара Давида и Соломона до вавилоиског ропства када се Петокњижје појавило у данашњој својој целини. До овога закључка Vater је дошао будући под утицајем F. А. Wolf-ове теорије о саставу Одисеје и Илијаде, наиме: да Одисеја и Илијада нису дело Хомерово већ производ скупљања поједииих фрагмената у позније доба, чија. старина фрагмената не Аlоже да се одреди. И Vater, применувпш. ово Волфово гледиште на Петокњижје, следствено одбацио је Мојсија као писца Петокњижја, или му је приписао салш један незнатан део 2 ). Следбеницн ове хипотезе су: Ant. Thedor Hartmann 3 ), Р. von Bohlen 4 ) иW. Vatke 5 ). Најватренији пак присталица ове хнпотезе јесте Wilhelm Martin — Leberecht de Wette (1780 —1849) који, заступајући напред изложени поглед Vater-a, отишао је даље, тврдећи, да је Петокњижје, у сволг данашњем облику^

*) Drei Teile. Halle 1802—1805.

2 ) J. Kley, Pentateuchtrage (op. cit.) стр. 148.

3 ) Historisch-kritische Forschungen fiber die Bildung, das Zeitalter u. der Plan der ffinf Biicher Moses. Rostock 1831.

4 ) Die Genesis, historisch-kritisch erlautert. Konigsberg 1835.

5 ) Biblische Theologie. 1 Teil. Die Religion des A. Testament. Berlin 1859.

186

Богословље