Bogoslovlje

т. ј. вавилонског цара Хамурапи-а 1 ) донео са собом писменост своје домовине у Палестину, где је затекао ханаанску писменост коју је потом и усвојио услед односа с домородцима 2 ). Авраам, као поглавица свог дома патријарх, стајао је по свој прилици у писменом контакту с околним представницима народа или племена јер су у то време, no Meignan-y, старешине народа, (па и племена) од Еуфрата до Нила „кореспондирали између себе" 3 ). To нас јасно } ? верава књига Постање када говори о односу Авраамовом са синовима Хетовим приликом куповине њиве од Ефрона сина Хетејина, за коју куповину каже; „И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Аврааму да има гроб“ 4 ). Та потврда, претпоставља се, била је на ханаанском језику, који је такофе припадао лози семитских језика као и арамејски језик патријарха Авраама, само што је он био више сродан феничанском језику. У доба патријараха феничански град Сидон беше у цвету свог напредовања, с чијим становницима Ханаанци (међу које разумемо и Јевреје) беху у тесној трговачкој вези. Та трговачка веза, следствено, захтевала је писање појединих уговора, па се обично узима да су тада патријарси од Авраама до Јакова (и то пре пресељења Јакова са својим синовима у Мисир, што потврђују заветне речи Јаковљеве на самртном одру означујући Сидон као главно трговачко

!) Опширније о Хамурапиу, о његовом пореклу (наиме да је он западни семита а не вавилонац), његовој управи и културно-просветном раду, види Dr. Сим. Станковића: „Хамурабијев кодекс и Мојсије", чланак у „Богословљу", год. 1, св. 1, схр, 28 —32, и св. 2, стр. 176—195. У Ст. Завету јеврејског текста, Постање, гл. XIV, Хамурапи се зове Амрафел. У ст. 14 —17 исте главе говори се о ослобођењу Лота од стране Авраама, а на кога су били напали Амрафел, цар вавнлонски, у друштву цара еламског и цара гојимског.

2 ) Упореди J. Kley, Die Pentateuchfrage u. ihre Systeme. Munst. i. W. 1903, exp. 170. По Dr. Aem. Schopfer-y, говор и писмо пахријарха Авраама и његове фамилнје пре насхањења у Ханаану био је : а р м е ј ско-а р а пс к и јез и к. Ово он жели да похврди речима Jahweh и man-hu, за које вели да су осхаци хог раније у Вавилонији говореног језика (Qeschichte des A. Testaments, V! Aufl. Munchen 1923, exp. 298). Упор. Пихање, XXXI, 47, где cy Јаков и Лаван камен ухврђени за спомен сваки назвали на свом језику: Јаков га назва: galed, а Лаван: jegar sahaduta.

3 ) L’ Ancien Testament. De Г Fden a Moi'se. Paris 1895, стр. 69. Такође ово сведоче таблице нађене у Тел-ел-Амарни 1888. г. Види Н. Gressmann, Altorient. Texte u. Bilder zum A. Test. 1. Tubingen 1909., ex. 132.

4 ) Постање ХХШ, 20. (Ову је њиву Авраам купио прнликом смрхи своје жене Cape).

167

Мојсије и крпхика