Bogoslovlje

Волим да се молим у Божјем храму, нарочито у св. олтару, код престола или код жртвеника Божјег. Јер у храму се ја чудно измењујем благодату Божјом; у молитви покајања и тронутости са моје душе спада трње, спадају окови страсти, и мени бива тако лако; сав чар и обмана страсти ишчезавају, ја као да умирем за свет, и свет за мене, са свим својим благом; ја оживљујем у Богу и за Бога, за јединога Бога, сав се проничем Њиме и постајем један дух са Њим; постајем као дете које се теши на мајчином крилу; срце је моје тада пуно надлебеског, слатког мира; душа се просвећује небесном светлошћу. Тада све видиш јасно, на све гледаш правилно, према свему осећаш пријатељство и љубав, чак и према непријатељима, и њих радо оправдаваш и прашташ. 0 како је срећна душа с Богом! Црква је доиста земаљски рај! Са каквом нас магеринском, или, боље, божанском љубављу носи Црква свакодневно на својим рукама, узноси за све нас непрестане молитве Господу, увече, у поноћ, ујутру и око сред!ше дана; поучава нас, чнсти, освећује, лечи и крепи св. тајнама, и свима срествима руководи нас најнежније ка спасењу и вечном животу. Благо оним свештенослужитељима и црквенослужитељиЈиа који разумеју ову љубав и ову бригу Цркве о спасењу своје деце, и који се старају да усвоје њен дух, да живе овим духом, да дишу њиме и у Цркви и ван ње, и да са срдачном пажњом и побожношћу врше свештенорадње црквене. изговарају молитве и песме, сећајућк се да се овим спасавају и они сами и њихова паства. Узми ме, Господе, у слатки пљен Духа Твог Светога, да би, као потоци на југ (пс. 125, 4), потек-ле речи моје у славу Твоју н на спасење Твојих људи! Даруј ми ову слатку и моћну унутрашњу побуду да на хартији слободно изла!жем пуноћу духовних виђења и осећања! Нека мој језик буде трска брзописца (пс. 44, 1), Духа Свесветог!

С вештеник као духовник

Ако бива радост на небу за једног грешника који се каје (Лука 15, 7, 10), то како је за благе

') Kao вршилац тајне нсповести.

214

Богословље