Bogoslovlje

налазе у овим наукама, а затим и добро проучавање психологије детета коме се обраћамо. Св. Григорије Богослов се чуди да се у свету обично за сваки посао увек дуго спремају и уче, а да се овде, у овој „вештини над вештинама“ како -он назива пастирску службу нађу људи који се тако олако лаћају ње, без спреме, управо лакомислено 1 ). На другом месту, Пастирско Богословље захтева извесан однос између катихете и пастира. Једна je иста личност и пастир и катихета: значи, пастир има да допуњује рад катихете; њихов рад има да иде напоредо. Исти je однос и између проповедника и пастира. Несме се заборавити да се у катихизацији не ради о томе да се дете преоптерети само учењем података на памет 2 ), —ма да je и то оправдано у своје време и на свом месту. Овде je главно сагревање унутарњег одушевљења, развијање љубави према религиозном животу 3 ). Главно je да се очува дечја побожност и да се на њој сагради свесна религиозност: да се у извесном одређеном правцу упути воља, помогнута јасним религијским познањем и топлим религиозним осећањем, да школско религијско знање буде у ствари начело које почиње још одмах да се остварује у животу 4 ). Таквог je карактера од прилике био и тај првобитни црквени педагошко-пастирски институт, звани катехуменат 5 ). 2. О васпитном значају молитве и богослужења имамо одвећ честих напомена и у књижевности св. Отаца и код познијих наших богословских писаца. Не само да je молитва лек

*) Св. Григорий Богослов ъ, Творешя, 1, 20, 23.

2 ) Можда у овом случају и за нас могу да буду поучне речи еп. Knox· а о енглеској школи: „Ми смо и превише учили децу јеврејској историји, а премало истинама хришћанским“ (Bishop Knox, Pastor and Teachers, 1904, 71.).

3 ) Ово има у виду en. Dupanloup када даје савет да ce y школу иде као у цркву (Dupanloup, Nouvelles oeuvres choisies, 1874, V, 381.).

4 ) Овде много помаже да се из огромног материјала издвоји за децу за прво време то што je главно и да се то стално наглашава (нпр. главна мисао о свудаприсутности и свемогућству Божјем, о провиђењу, о другом животу, о Христу Спасителе, Св. Богородици као молитвеној заступници, о Св Духу, о Цркви и тајнама.).

5 ) Diet. D’Archéologie chrétienne et de Liturgie, t, 11, 2581 и сл.

313

Васгштни путеви цркве