Bogoslovlje

јање нападаја нечасгивог (злог духа), као и отсграњење рђавих последица и казни за грехе и опроштење греха. 2) Освећење природних ствари, које треба да послуже и помогну спасењу људи, a при богослужењу као инструменти божанске милости, да ce отклоне запреке спасења, да ce субјективно расположење појача за примање Божије благодати. Дсјство пак сакраменталија зависи нарочито од светости и пијетета субјекта, a и свештеног лица, које врши обред. Сакраменталије врши епископ и свештеник, изузимајући неке свештене радње, које врши само епископ (н. пр. велико освећење цркве, освећење антимиса, хиротесију, крунисање и миропомазање владара и др.). Благотворно дејство сакраменталија уживају, по учењу православне цркве, само истински побожни православни хришћани. Осим тога, указујући на празнину y овом одељку о сакраменталијама, указујемо на овом месту и на оно исто, што смо казали код св. тајни (сакрамената), наиме, да наша православна црква одбацује учење римске цркве о „ex opere operato“ и „ex opere operantis“. По учењу православне цркве више вреди субјективно расположење оног, који прима сакраменталије, него ли спољашња форма за коју Schilling каже, да подељивање сакраменталија, ако дотични обред није извршен строго по црквом утврфеном обреду (сравни: Епифанович Протић ibid. стр. 64. и 65.). Друга свеска: На стр. 96. и 100. писац излаже појам шизме (раскола) са гледишта ултрамонтанизма, односно са гледишта учењу римокатол. цркве о главенству и непогрешивости римског папе (о шизми или расколу) види; Црквено Казнено Право, Др. Н. Милаш, ibid. стр. 409. —417.). На стр. 103. —105. писац излаже о т. зв. „communicatio in sacris“ (присуств вање римокатолика при богослужењу неримокатолика, богослужењу других верних) свакако под утицајем језуитског сепаратизма, нетрпељивости и ексклузивности (сравни од Др. Милаша, Православно Црквено Право, стр. 766. и Црквено Казнено Право стр. 358.—371. и 605.). У православној цркви не постоји т. зв. „Idex librorum prohibitorum“ и с тим y вези власт римског папе (стр. 105.), но зато y православној цркви постоји 7. (по неким православним катихизисима 5.) црквена зановест, која гласи: „Јеретичке књиге не читати“. За нереспектовање ове заповести предвиђају ce и казне, види; Црквено Казнено Право, Др. Н. Милаш стр. 379.—380. На стр. 183. за нас православне важе као нарочита места ходочашћа Јерусалим и Св. Гора. На стр. 368. 1, св. и стр. 209. и 323. 11. св. писац говори о језу-

87

Приказн и оцене