Bogoslovlje

о колизији дужности. На стр. 258. боље објаснити неопростивост греха против Са. Духа. Одељак на стр. 263.—268. 1. свеске спада више у 111. свеску и то на стр. 29.—38. Друга свес ка: Писан у почетку И. и 111. св. необично дели дужности на; религиске и земаљске дужности, а нарочито je необично, што писан истине као специјалне религиске дужности: дужност рада, смерност, покорност и захвалност (стр. 188.191., 198 —203. и 234. —244.). На стр. 124. и 125. треба побројати по тексту катихизиса „дела милости телесне и душевне“. На стр. 134. треба уметнути и објаснити формуле молитава почевши од „Молитве Господње“ (Moraltheologie, D-r Koch. 1910. стр. 360.). На стр. 184. треба уметути грехе рпотив заклетве. Трека свеска: На стр. 78. и 79. треба опширније изложити питање о еманципацији жене, а на стр. 124. треба објаснити називе; „Diesseits-und Jenseitsethik“. Навешћемо исто тако и неке разлике, што се тиче моралног учегьа православие и римокатоличке цркве, које смо разлике запазили, сасвим природно, и у системи Ј. Mausbach-a. Те су разлике следеће: У првој свес ни. За Православно Морално Богословље одлуке римских папа нису извор за морал, јер православна црква не признаје непогрешивост римског папе. На место ауторитета римског папе православна црква признаје одлуке Васељенских и Помесних Сабора, Символичке књиге и виђене православие богослове моралисте (стр. 12. 14. и 71.). На стр. 18. —19. писан прецењује вредност казуистике. На стр. 21. (11. св. 131., 188.; 11l св. стр. 7. —8., 43.) писан дели односно распоређује 10 заповести Божијих (декалог) онако, како je то обичај у римокатол. цркви, а ко]и je другојачији од православног начина (види: „Богословље“ 1926. год. 1. св. 3. стр. 225,—230.). Римокатол. моралне системе: пробабилизам, пробабилиоризам, еквипробабилизам и туниоризам, о којима писан говори на стр. 108. —115., православие моралисте одбацују. И Mausbach мисли (стр. 161, —165.), да постоје т. зв. адиафоре (индиферентне радње), док православие моралисте то не признају. На стр. 169. и 170. писан доста слабо брани језуите због њихова начела: Циљ оправдава средство. На стр. 181. „opus operatum“ и „opus operantis“, као и на стр. 221. „opera supererogatoria“ православии богослови одбацују. На стр. 234. писан правилно негира разлику између богослов, и философ, греха, коју разлику Језуити признају (сравни: Mo-

160

Богословље