Bogoslovlje

била света, пошто беше нераздвојно спојена с религијом и култом религиским. И, да се та литература не би изгубила стари Јевреји, по угледу на друге народе Старог века, чували су своје свете кшиге у храму. Ово у толико пре што су старозаветне књиге биле написате од стране Богом надахнутих писаца. У времену цветања Вавилона, као и у Египту, писци светгх књига звали су се „свештени писци ίερογραμματείς". Taj исти обичај доцније се одомаћио и код Грка, називајући их: ίερομνήμονες. ! ) Храмови пак у којима су се чувале свете кшиге, по Страбону, звали су се: πινακοθηκαι. 2 ) Исти обичај, дакле, постојао je и код Јевреја. За њих je храм био центар целокупног како религиозног тако и интелектуалног живота њиховог народа. Њихова литература поглавито била je света литература и добрим делом нарочито Петокњижје и пророци одређена за читаше при служби Богу, о чему позитивно сведоче најстарији историски документа народа јеврејског. Прво сведочанство о томе јесте Thorâh Петокњижје, где се говори да су документи свете литературе били предати свештеницима на чување и руковање. У петој књизи, Поновљени Закони, 3 ) вели се да je Моjс иj е наредио да његову кшигу Закона Thorâh ставе са стране ковчега Завета (који се тако звао што je у себи садржавао Завет berith Божји, т. ј. Десет Божјих Заповести δεκάλογον 4 ) а због чега се звао и ковчег Сведочанства κιβώτιον τοΟ Μαρτυρίου). Ово je, дакле, први и најстарији покрет ка збирци светих књига hasépher, и њихово чуваше у храму да, по речима Мојсија, „онде буде сведок на вас (Јевреје).“ 5 ) Овом примеру Мојсијевом следовао je после шегове смрти Исус Навин, прикључивши Закону Божјем (т. j. Пето-

’) Аристотел, Pol. VI, Демостен, Pro Canona, 27.

2 ) Trochon, La Sainte Bible. Introduction générale t. I. Parii 1931. erp. 104.

3 XXXI, 24-26.

4 loc. ib. У ковчегу завета чувани су поред 2. камених таблица још мана и жезал Аронов. Овај Мојсијев Закон пронашао je првосвеште-шк Хелкије у јерусалимском храму 13. година царовања Јосије (II Дневника XXXIV, 14), што сведочи о извршењу наведене његове заповести о чувашу његових књига у храму и за време јудејског цара Jocaje (око 621 године пре Христа).

5 ib, hb. XXXI, 26б ,

183

Палестински канон Старое Завета