Bogoslovlje

Кроз цели ведански период схватило се, да дело спасења у главном бива кроз жртве, и Агни није ништа више до само жртвени посредник измену људи и богова. Отуда га веданске химне врло често називају joui и свештеником (жрецом), т. ј. једним лицем, које вршењем обреда (жртава) посредује између бога и човека, какву су улогу у свима јаче израђеним политеистичким култовима свештеници - жреци имали. Само, са развитком чксте религиозности и религијске науке (теологије) долазило се у неким религијама и у нзвесно време поступно до правилнијег реципроцитета између основних елемената религије у опште: догме, морала и култа. Најстарије веданске химне показују да су некада жртве приносили приватни појединци не тражећи за та] посао нарочите заалце жречеве. Поступним појављивањем и јачањем свештеничке касте и развитком браманизма жртве су све више и више важиле као најглавније, па скоро и као једино срес во спасеша. Жртзе су свемоћне; оне су, шта више, моћније него и сами богови. Богови су скоро принуђени да изиђу у сусрет жељама приносилаца жртава; ј ер, по учењу брамана, жртве су насущна потреба у првом реду самих богова. Бог Агни je само спроводилац жртава, и њега жрец може присилити да изиђе у облику ватре. Исто тако, жеље и молитве од стране жртвоприносилаца, које Агни уз жртву спроводи боговима, могу да се апсолутно услише, само ако се жртве потпуно правилно принесу; јер богови помоћу жртве и кроз жртву, прописно принесену, добијају снаге да могу и вољу да хоће помоћи људима. У колико je више свештеничка каста јачала, а то значи још и: у колико je браманизам (као религијска филозофија теологија) јачао, у толико je више и дело спасења почињало да добија друге, аналогне облике. Жртве су и на даље, као и у веданском периоду, важиле неопходним за спасење; али, најважније je сада, у браманском периоду, з н a њ е : које и какве жртве, ко, када и како их треба принашати, па да имају исти стари ефекат: спасоносност. Резултат ове нове мисли у тајни спасења у току браманског периода je појава једнога зборника закона и прописа, којим je браманска наука о жртвама до ситница формулисана, То je т. зв. Ма н y-о в законик. Ману je, према најстаријим деловима Веде (Риг-Веде), родоначелник човечанства, и он je био тај, који je први увео култ принашања жртава. Стога су га касније брамани и узели

Богословље