Bogoslovlje

бављење с њом „некорисним блебетањем“ 1 , ипак у његовим делима налазимо трагове високог класичног образовања. „Негативки однос према јелинској мудрости“, каже Ј. Stiglmayr, „није му сметао, да*уплиће у своје духовне поуке различити материјал из незнабожачке књижевности“. Уз то „он показује чак и више него обично познавање старих незнабожачких ппсаца“*. Што ce тиче друштвеног положаја, који je заузимао Нил, док ce није закалуђерио, то податке о томе налазимо у Цариградском Синаксару 3 , у другим грчким синаксарима и месецесловима, а исто тако и у историји Никифора Калиста 1 . Сви ови извори говоре, да je св. Нил, будући из угледне породице, заузимао високи друштвени положај, jep je био „епарх града Цариграда“. Да je Нилу заиста био добро познат „сјај светске славе“ види се из кратког писма епарху Вакху, у коме он, вероватно на основу личног искуства, предупређује Вакха од разочарења, jep „у колико je он ближе царских палатама, у толико га веће бриге и буре очекују“ 5 . У синаксару Никодима 6 , у грчким месецесловима 7 , а исто тако и у словенском прологу за 12 новембар 8 читамо да je св. Нил био епарх града Цариграда èrti τής βαΡιλείσ.3 Μαυρίκιου. Али се ова примедба не може сматрати веродостојном, jep рад Нила спада у раније доба. Нил као савременик Јована Златоустог и императора Аркадија, није могао да живи за време императора Маврикија (582 од епохе Аркадија (крај IV и почетак V в.) најмање за 175. г. Цариградски Синаксар приписује рад Нила као Цариградског

овај и пошто се већ одрекао света брижљиво скупља τούς φορυτούς, καί τή ν σяοδ ι ά ν, καί τò ν яολ ύ ν βόρβορον, τών 'Ελληνικών βίβλον.

1 »ακερδή λεξίδρια види његово писмо граматику Асклепију Episf. lib. 111, 24. Migne gr. s t. 79. col. 381 D.

8 Види J. Stiglmayr; .Der Asketiker Nilus Sinaita und die antiken Schriftsteller“, у „Zeitschr. für kathol. Theologie“ 111, 1915 г. стр. 577.

3 Потпун његов превод види код К, Heuss! у његовом „Untersuchungen“, стр. 17.

* Migne gr. s. t. 146, col. 1256 AB.

5 Epist, lib. 11. 258. Migne gr. s. t. 79. col. 331 CD.

6 T. 1 стр. 262, Венеција 1819.

’ Migne gr. s. t. 79. 26. Примедба Leo Allatius-a.

8 Пролог, СПБ. 1895 г. том. I, стр. 151.

210

Богословље