Bogoslovlje

ипак, догод нису биле доказана, сматране су као хипотезе. А често аута су се неке увлачиле науку и као заблуде. Садашња наука богата je таким хипотезама. Тако, хипотеза Archigonie-Urzeugung (Generatio spontanea sive aequivoca), која би хтела да попуни празнину између анорганског и органског света, остала je просто нагађање, јер се не може доказати да je цео живот на земљи постао једним чисто физичко-хемијским процесом, из кога je произашла пра-ћелија. Naegeli je, обрађујући исту тему о праћелији, казао дајенеопходно примити ту претпоставку, јер „порицати je значило би примити чудо“ („Die Urzeugung leugnen heisst das Wunder verkünden“), а и сам Haeckel каже да се с тим слаже 1 . Тако исто и десцендентна теорија, недоказана и много побијана, претпоставља да су разне врсте живих организама произашле једна из друге и да je човек постао на томе путу као највиши продукт у развијању врста фела. Ова, као и друге хипотезе, могу имати своју велику вредност као водиље при истраживању, али тиме хипотеза не постаје још истина. Хипотезе могу бити и неопходне за природна истраживања иако њихови резултати немају стварне подлоге, јер у противном не би имале никаквог научног смисла. То je напр. случај са појмом атом. Под тим именом разуме природна наука последњи саставни део некога тела који се не може даље делити. Међутим појму тела припада дељивост до бесконачности. Ми не можемо никако да замислимо тело које не би било дељиво. Зато се атоми не могу узети као стварност, већ само као крајњи појам дељивости свих тела, тако схваћени они су за научно истраживање неопходно помоћно средство. —Да'ас je теорија атома која je Хемији и као хипотеза била неопходна потреба напуштена, а на њено место ступила je друга теорија, теорија електрона. Ова нова теорија ставља на место мртвог атома читав микрокосмос електрона и протона, који круже око једнога језгра. Данае се говори о „саставу атома“, тога истога атома који je до јуче важно као мртви, недељиви и најмањи делић материје. Ми можемо да очекујемо да ће једнога дана и ова теорија електрона бити замењена неком другом теоријом. Али као ове две, тако и свака друга теорија може послужити науци као оруђе. Погрешно je само,

'Ernst Haeckel ~Die Weltraelhsel“. Verlag Emil Strauss-Вопп 1899 - стр. 299.

224

Богословље