Bogoslovlje

из свога организма у тело губавог, као што н. пр. пренапуњена боца пушта из себе струју и пуни електрични апарат“ (стр. 81). Чудо васкрсења сина наинске удовице (Лук. VII, 11 —l6) претставља се у књизи овако: „гледајући у лице умрлог, учитељ je почео да напреза сву силу своје воље. Видело се, да се он моћним напрезањем стара да савлада више силе. Ученици, који су од Њега били посвећени у окултна знања, схватили су његову намеру те се поплашили, јер су знали, да није он салю умрлом предавао своју животну снагу, да би у њему пробудно „прану“, него je он изводио један од највећих и најтежих окултних подвига дозивање душе умрлог младића из астралног плана виших настањеника и њеног астралног тела те њиховог поновног усељења у телесни покров, поново од њега напуньени животном енергијом и снагом. Другим речима: они су знали, да je он силним напором своје воље давао обратни ток процесу смрти“ (стр. 88). Изобличавање фарисеја Симона због његових тајних грешних лшсли (Лук. VII, 39) писац објашњава на тај начин, што je „учитељ помоћу окултне телепатије његове лшсли тачно погодио“ (стр. 90). Чудо умирења усталасаног люра од Исуса Христа (Мт. VIII, 23—27; Марк. IV, 36 —41 и Лук. VII, 22—25.) јавља се код писца у оваквол! облику: „Исус устаде и, служећи се окултнол! влашћу, ветру je заповедно да се утиша и таласима да се улшре“ (стр. 92). А ево како окултиста описује васкрсење Лазара (Job. XI, 10—49); „неколико минута je стајао Исус непомично, одавши се разлшшљању и јакол! духовнол! самоусхићењу. Очи су његове прилшле особити израз, те се по сваком лшшићу видело, да je он напрезао све своје силе. Затил! je јаким напорол! воље пробудивши све њел!у потчињене силе он гласно са влашћу повикао: „Лазаре, Лазаре, изиђи наполю“! Људи су се згранули од ужаса, чувши овај позив, обраћени ка мртвол! телу, које je почело да се распада, алн je Исус наставио: „Лазаре, Лазаре, теби заповедал!: излази“!... (стр. 102). Напослетку, највеће чудо, Христово васкрсење, писац претставња овако: „Окултисте су у век лшслили и учили, да се Исус Христос поново јавио у астралнол! телу, а не у одбаченој телесној одећи“ (стр. ПО), т. ј. другил! речима; да није никаквог васкрсење ни било. Мислнлю, да je наведенех од нас прилюра довољно, да себя саставимо јасни и тачни појам о књизи, коју приказујелш. Књига je скроз лажна. Лажан je пре свегањен телшљ, т. ј.

84

Богословље