Bogoslovlje
Они су на тај начин били од велике користи и цркви и народу. Порта je у сваком моменту могла анулирати те, тако корисне, повластице и народ би се нашао у још тежем положају, него што je био. Изгубити те повластице, иако су оне коштале новаца, Пајсије из оправданих разлога није хтео. Друга околност, која je одредила правад националне политике патријарха Пајсија јесу неуспеси рада на ослобођењу балканских хришћана, који je предузиман са Запада. Као л!лађи савременик патријарха Јована, који je био посвећен у његов рад, он je до танчина могао познавати акцију западних држава на ослобофењу и ньихове побуде. А те побуде нису биле искрене. -Млеци су се ангажовали у тој ствари због тога, што су им највише били угрожени трговачки интереси и интегритет територије, коју су држали. Папска курија имала je и овде, као и увек, задње и скривене намере. У овоме случају те су намере •биле двојаке; a) тежња да прошири свој конфесионални утицај на Балканском полуострву, и, б) доцније, када се разбуктала реформација у крилу западне цркве и узимала све више маха, „папска je курија радила на организовању акције против Турака још и стога, што се je мислило, да he рат против Турака скренути пажњу западних народа са међусобне верс'ке борбе на лругу страну, и да he успех у тој борби подићи углед и авторитет католичке цркве“. 3 Замисао о једном крсташком рату противу .Турака није се могла остварити, јер су се интереси западних држава, бар оних које су се највише ангажовале у овој акцији, различно и многоструко укршгавали. Сва се та акција и морално компромитовала. Зато каснији рад на ослобођењу Балканских хришћана „нема у себи ничег озбшьног. То je рад авантуриста и продаваоца краљевстава по Балканском полуострву“. 2 Сваки озбиљнији рад на ослобођењу хришћана у Турској престао je још пре смрти патријарха Јована и војводе Грдана. 8 Та je акција стала много жртава наш народ. На разнил! странама су избијали устанци, који су „били без међусобне везе, а слабо помагане од Аустрије и Шпаније, па су се или сами угушили или су их Турци угушили. 4 Покушаји, да се
1 ibid, с. 252.
2 Јован Н. Томић, Пећскн патрнјарх Јован, с. 140;
3 ibid, с. 141.
4 Др. В. Поповић, Неточно питање, Београд, 1928, с. 52;
138
Богословље