Bogoslovlje

БОГОСЛОВЉЕ ОРГАН ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

ГОДИНА VIII

СВЕСКА 3.

Ю-r ДУШАН ГЛУМАЦ,

ДОЦЕНТ.

ДА ЛИ JE ХРИСТОВА ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА БИЛА ПАСХАЛНА?

(Наставак) 1

Чланови Синедриона, када би кога осудили на смрт, према талмудским прописима, нису смели ништа јести на дан погубљења осуђенога (Moed. qatan 14 b). Taj je обичај био безуветно освештан стариком и није заведен тек у време после Христа. Раби Акиба настоји га само протумачити зашто постоји, при чему се позива на речи књиге Левитске 19, 26,, да се не сме ништа јести са крвљу. Како се тога дана продевала крв осуђеникова, која je тако рећи била на њиховим душама, (исп. Job. 27, 25: „крв његова на нас и на децу нашу“), нису смели ништа да једу. Taj je обичај морао бити безуветно одржан и при разапињању Христовом, јер je Христа био осудио на смрт и Синедрион (Матеј 26, 66. 27, !. Марк. 14, 64. исп. Job, 19, 7. и Мат. 20, 18). Ако je тачно казивагье синоптичара, да je Христос разапет на први дан пасхе, 15 нисана, изилази, да су чланови синедриона морали постити, т.ј. нису ништа смели јести, на први дан празника, што je опет немогуће и претпоставитн. На први дан празника пасхе, найме, безуветно се морала јести пасхална празнична жртва, „hagiga“, a осуђивањем Христовим то би било онемогућено синедрионистима. Пост je, уз то, знак кајања и жалости, а на празник и у суботу законом je забрањена свака жалост, и изрично je наређено весеље (Девт. 16, 11. 13.), особито баш на пасху. Још би неразумљивији био поступай синедриониста и народних старешина, да за време самога извршеньа смртне пре-суде стоје код крста и да му се чак ругају (Мат. 27,41. Марк. 15, 31. Лук. 23, 35), на сами први дан празника пасхе! Нарочито када се узме у обзир да je Голгота била опште стратиште

1 Види .Богословље“ год. VIII. св. 2.

Богословље