Bogoslovlje

раније питање: зашто сте Aie заборавили? По ономе што Пајсије прича даље и по контексту на крају Житија, могло би ce закључити, да je Пајсије најпре написао поменути тропар и кондак, а после другог Урошева јављања, написао остали, главни део службе. Овако су ово место схватили и Љ. Ковачевић 1 и Ил. Руварац и Петар С. Протић с напоменом, да се служба светитељу могла вршити само са тропаром и кондаком. 2 Продужујући причање после другог јављања Пајсије вели: „.. .и дивих се на многъ чась что имамь сьтворити о семъ азь невежда недооум"Ью се, йкоудоу начеги“. 3 После, Божјом помоћу, како он вели, почео je најпре стихире мале вечерње и „вса ина по редоу“.* Канон, који je написао назива „канонь см'Ьшань“, jep се састоји из канона Св. Богородици, пророку, и светоме и „вса поредоу, Јакоже подобно петь славословие быти и бденноу слоужбу сьставихом.. .“ 5 У београдском ербљаку пред почетном канона стоји натпис: „Канишъ Богородицы со Iрмосомъ на à святаго Уроша на и. кана’нъ мученика. 6 Не знамо, који je то био канон пророку, ако није пророку Авакуму, чија се успомена празнује тога дана. Ипак, година писања, или бар година када je служба дефинитивно редигована остаје непозната. Шафарик вели, да je служба написана 1642, када и Житије.' И у званичном извештају о фрушкогорским манастирима из 1772 године стоји, да je служба писана заједно са Житијем 1642 године. Књигу у којој се налази Пајсијева служба цару Урошу заједно са житијем пренео je заједно са Урошевим моштима монах Христифор из Неродимља у манастир Јазак, одакле je, доспела у Велику Ремету. 8 П. С. Протић у цитираном делу тврди да су се Служба и живот Уроша јавили 1641 године.

1 Љ. КовачевиЬ, И по трећи пут; Вукашин није убио пара Уроша, Београд, 1886. с. 5. 2 Ил. Руварац, Г. Панта Срећковић и Шареник у скопској нахији, Београд, 1887, с. 10, ср. Петар С. Протић, Житије српских светаца као нзвс р .историски, с. 173.

3 Гласник, XXII, с. 233. 4 Ibid. 5 ibid. 0 Србљак, лист, or. 1 P. J. Šafarik, цит. дело, с. 246. 8 Ср. код Ил. Руварца, О пеНским патр. (Истина), с. 307—308.

278

Богословље