Bogoslovlje

Духа није више обичан хлеб већ тело Христово“ 3 . Затим. (Myst, V, 7) „ми молимо човекољубивог Бога да ниспошље Св. Духа на дарове како би он учинио хлеб телом Христовим, вино пак крвљу Христовом“ г . „Свети Дух додирује освећује и претвара (μεταβέβληται)“. „Свети дарови примају Св. Духа“ 3 . По литургичким изразима и терминологии св. Кирила Јерусалимског може се реконструисати доста потпуно читава литургија са прилично развијеним каноном палестинскот типа 4 . У исто време у Сирији - свети Јефрем 5 и у Египту свети Петар Александру'ски 6 и Теофило 7 сведоче јасно о епиклези као познатој евхаристичкој молитви. Тако je исто познаје и црква нумидијска у Африци, према речима св. Оптата Милевског 8 . Од Мале Азије, дакле, до Картагине епиклеза je била у средини IV века општепризната и широко распространена молитва. Али не само тада! И раније се могу наћи трагови те молитве у појединим помесним црквама. Тако у 256 г., т. ј. више од сто година пре сведочанства св. Василија Великог„ Фирмилијан епископ у Кесарији Кападокијској пише св. мученику Кипријану о некој жени-јеретику, лажној пророчицу која се пре 20 'година, т. j. око 235 г. појавила и која je имитирала свештеника, како врши тајну евхаристије. Он каже да „се она често усуђивала тако да ради, подражавајући благослову хлеба и освећењу евхаристије призивањем“ 9 . Ово претпоставља свакако, да je обичај освећења епиклезом y првој половини 111 века био одавно санкционисан богослужбеном прайсом факт, када се о њему тако просто и без нарочитих објашњења говори. А и сам Кипријан Картагински говори о

1 М. Р. g. (. XXXIII, col. 1089.

3 ibidem, col. 1113.

3 ibidem coi. 1124,

* LEW. 464—470.

5 Творен. свl Ефрема Сирина, изд. М. Д. Акад. 1849. т. 111. 131; т, VIII, 16.

6 код Теодорита Кирског. Цркв. Истор. IV, 19. М. Р. g. I. LXXXII col. 1169.

7 код блаж. Јеронима; писмо: 96. М. Р. L. I. ХХП, col. 801.

8 М. Р. L. I. XI, coi. 1064—1065.

9 Μ. Ρ. L, t. 111, col 1213.

338

Богословље