Bogoslovlje

Д-р РАДМИЛО ВУЧИЋ

О ИЗВОРУ ПЕДАГОШКОГ САЗНАЊА*

Судбина je сваког човека који ствара да у своме делу заостаје за идејом водиљом и да je никад не може потпуно да изрази. Све остаје „дело руку човечијнх.“ Све што човек створи има искуствено условљен облик. „Велика“ дела заслужују то име само стога што претстављају најбољн израз доживљене идеје. У оно] мери у којој човек тежи да то доведе до израза утиче свет идеја формативно на њега, на његову личност и његов искуствен свет. Па ипак, између идеје и њеног израза остаје један непремостиви понор, који да би смањио човек залаже своје најбоље снаге духа, срж свога рада и —· васпитава се. Стога извор педагошког сазнања не треба тражити у идеји водиљи нити у искуственом свету, него у једној области која лежи нзмеђу њих. Где и како год се човек прихвати да продре до Истине он се васпитава и васпитава. ГЬега васпитава вечна Лепота, Естетско, а васпнтава се и тежећи њему. НЬегов напор да у свакој својој акцији одговори обавези Морала такође на њега утиче формативно, васпитно. Најзад он васпитагьем добија оно унутрашње држање које га оспособљава за прихватање Божанске милости и открнвење вечне истине.

1 Наука о васпитању није поникла из више или мање случајних скупљања педагошких искустава, нити jy je створио успех васпитачког рада. Пре би се могло рећи да се васпитањем човек подухвата да се приближи Истиннтом и Лепом, Добром и Светом. „Изгледа да je чињеница да постоји једна дубоко укорењена тенденција у човеку која ra побуђује да се здружн са другима y обожавању Нумена.“ 2 ) Из те потребе постали су многи путеви и методе, искуства и сазнања, као и знање о њима. Наука о васпитању има такође за циљ да бацн више светлости на човека и испита душевне претпоставке његовог душевног уобличавања. Као друге науке она осветљава ту човекову функцију, то збивање у њему, које делимично пре сваког намерног васпитања и без

*) Чланак je изашао на немачком језику у часопису Bildung und Erziehung; 9. Jahrgang, Heft 7, Juli 1956, Frankfurt а. M.

2 ) J. Wach; Sociology of Religino; Chicago 1946, exp. 332.