Bogoslovlje

75

су у посланицама апостола Павла врло често употребљене У посланици Јеврејима су додуше уместо ових реторских формула употребљене друге 55 , али ова разлика може да нађе своје оправдање у поводу и циљу посланице. Реторска питагьа и извесне фразе Апостол употребљава у полемици и доказивагьу, а у посланици Јеврејима их нема зато што ту ни са ним не полемише s6 . Тон говора у посланици Јеврејима пре би могли да окарактеришемр као синагогалан, што нас опет упућује на апостола Павла који се Јудејима обраћао на начин и терминологиям који су били у духу традиције изабраног народа. Од тог свог традиционалног начина обраћања он није отступао када je говорио у синагогама диаспоре, нити када je говорио са степеница јерусалимског храма или пред синедрионом. Такав начин говора видимо и у Антиохији писидиској: .»Браћо, синови рода Аврамова, и ви богобојазни међу вима, нама се посла реч о овоме спасењу« (Дел. ап. 13, 26), »и ми вам јављамо да je Бог обећање што га je дао оцевима, испунио деци нашој« (ст. 32), а затим спомиње речи пророчке »које се читају сваке суботе« (ст. 27). Колико све ово личи на посланиду Јеврејима сасвим je очигледно ине треба посебног доказа 57 . Ту Апостол показује да je желео да пише онако како су од њега очекивали у синагози антиохиској, тј. да им упути реч утехе 58 . Боја посланице Јеврејима не само да je беседничка и израшьска већ и литургичка и свештеничка. Ове одлике се обично наводе у прилог апостолу Варнави као писцу посланице Јеврејима, али погрешно, јер литургички тон долази од теме која се обрађује: првосвештеничка служба Христова. То нас наравно не удаљава од апостола Павла, јер у првом делу посланице Ефесцима, где се говори о служби Богу, видимо велику сличност са нашом посланицом 59 . Ацостол je био способан, да говори и пише узвишеним литургичким тоном којим je могао да прикаже своје апостолско достојанство, и узвишеним свештеничким терминима као што то видимо у Рим, 15, 15 и даље; 2 Сол. 2, 13; 1 Кор. 5,7; 2 Кор. 1, 21; 2, 15; Филип. 4, 18; 2 Тим. 4,6; Еф. 5,2; 5, 26 —27; доксологије су у посланидама апостола Павла такође литургичке, нарочито Рим. 11, 36 Bfl . У посланици Јеврејима се не ради о обичном изражаваньу тренутних осећања и мисли које брзо навиру, нити о брзом побијању појединих заблуда, већ о потпуном одвајању Хришћанске цркве од Мојсијеве религије. Ту се расправља о оном што je било најузвишеније у Старом завету: о жртви и свештенству. Таква пуноћа и лепота мисли. изискује и одговарајућу лепоту форме и систематску аргументацију. Зато нам говорнички тон и стил није ни мало чудноват. Да би обрадио ову тему, Апостол није могао да пише слободним стилом обичне посланице. Паралела између Старог и Новог завета даје сама по себи толико нових мисли да се наша посланица вРћ и из тих разлога мора разликовати од осталих посланица апостола Павла. Како не би апостол Павле употребио сав свој сликовити језик и

54 ibid. S. 85.

55 A. Jülicher, Einleitung in das Neue Testament. Tübingen 1906, S. 134.

' ,в D. Bogdaševski, Poslanie sv, apostola Pavla k Evrejam. Pravosl. bogosl. enciklopedija, V, 208—-218.

57 W. Leonard, The Authorship of the Epistle to the Hebrews. London 1939 p. 179—180.

58 cp. Дел. an. 13, 15; Јевр. 13. 22.

·’ β W. Leonard, о. с. p. 181—182.

1,0 ibid. p. 183—184.