Bokeljske priče

45

А оне ноћи? Ни онда нијесам био пијан, него сам новац упутио студенту који је већ дипломирао. Шумар је из њедара извукао мали свежањ одрезака од упутница. Сабери то. Видјећеш да сам трећем рођаку упутио преко 150.000 динара. Ја, сиромашни шумар са главице. И пио си. Нијесам. Шумар погледом обухвати зидове кухиње као да врши полициски преглед. Од нечега се бојао. Никада се нијесам опијао, него нијесам смио казати жени куда шаљем новац. Знај, синко, жена је туђа крв. Она неће да схвати да нас двоје никада нећемо имати порода. То је кривица до мене и жао ми је њу. Она не разумије моју радост од како ми је трећи рођак постао доктор. Сада је читала у новинама како је нека жена у Загребу прво дијете родила у четрдестој години па се и она нада. Ако је моја жена уопште икада била срећна, онда је сада, пошто вјерује да сам се отргнуо од пића. Тако, сада смо обоје срећни више него икада. Ја сам пет година глумио. Сада ми је рођак дипло.мирао и он ће мене помагати. Схваташ ли? Ако се разболим он ће ме лијечити. Ја сам га стипендирао .. . Ја имам кући неколико стотина хиљада динара. То ми жена чува за наше дијете. То никоме немој казати. Бојим се пореза .. . Сјећаш ли се оне ноћи кад смо скупа киснули? И био је мрак. Ја сам пјевао и правио се пијан. Ти си био код твоје мајгуре и рекао си ми да си је љубио. Лагао сам. Те ноћи Марију нијесам ни видио. И ја сам лагао нијесам био пијан. Ти си Марију узео за жену, а да сте се оне ноћи љубили ко зна што би данас било? Шумарева жена је ушла у кухињу и поздрављајући се са момком сва срећна рече: Мој више не пије.