Borba, 16. 09. 1947., str. 2

шила ние емир ината пе регате и пина ве ===

ПИ ни = –

јат за водити премијери тна-т-њ=ч

= и-ееу и

Фтрала 2

БОРБА

а ——————

Јединице Југословенске армије

(Наставак са прве стране)

скупштина Пуле изгласала је поверење досадашњем Извршном народнем одбору и ставила му у зада так да изврши све припреме око преузимања власти од окупационих трупа. Данас је Извршни народни одбор грала Пуле под претседништвом Нефата Франческа, познатог вародног борца за слободу Пуле, одржао свој први састанак на коме су расправљана главна питања у вези са евакуацијом окупационих трупа, исхраном градског становни“ штва и рада на обнови,

Синоћ док је нород био на весељу које је приређено у част доласка првих одреда Југословенске армије У Пулу, омражени припадници ци-

вилне полиције покушали су да У својој касарни, бившој згради адмиралитета демолирају намешта),

извуку врата и прозоре м да полу. пају сва стакла како би иза себе

ушле поново у Пулу

Пула: Поглед на један део луке

! оставили демолирану зграду, али их је маса народа у том спречила. Наша народна власт и делови Југословенске армије, као и народ целе околине, чекају да Англоамериканци _ напусте град па да уђу у ослобођену Пулу. НаБодњанском блоку такоће чекају на улаз лекари, санитетско особље за болнице, професори, учитељи и разни други стручњаци који ће водити градски живот. Неколико десетина камиона тешко натоварених месом, рибом, хлебом и осталим животним намирницама које су намењене ста. новништу Пуле чекали су данас цео дан по врелом сунцу на Водњанском блоку. Целокупни управни м административни апарата, као и органи за снабдевање, спремни су да отпочну рад оног тренутка кала се по следњи окупаторски војник буде

попео на брод. С. ЉУБЕНОВИЋ

Проглас Градског одбора Словенскоиталијанске антифашистичке уније Пуле

Поводом _ коначног прикључења Пуле Федеративној Народној Репу“

блици Југославији, Градски одбор Словенско-италијанске антифаши+ст (је Пуле издао је следећи проглас народу Пуле:

„Автифашистички народе Пуле! Након дугих година крвапе борбе против феашистичних окупатора ипротив варварства и империјализма који је настојао да оспори пло» дове борбе наших народа, падају данас последње формалне запреке које су нас делиле од наше мајке Хрватске, од наше Федеративне Народне Републике Југославије заједнице слободних народа,

У овом тренутку, у коме видимо,

оставрење наших праведних захтева, упућујемо израз захвалности славним синовима пашег града и свих народа Југославије који су, проливши своју крв, извојевали слободу у крилу нове, демократске Југославије и створили несаломљи“ во братство и јединство Хрвата и Итвлијанл. овога · краја, као и ових

народа _ Југославије, темељ наше срећне будућности,

Изражавамо _ захвалност — свима народима Југославије који су пепрекидно давали подршку нашој борби и сларној Комунистичкој

партији, сигурној и верној водитељици према слободи и ведрој бу“ дућности, пашој херојској Армији ослободитељици, захваљујемо се нашем првом борцу и вођи марша лу Јосипу Брозу Титу,

Зехвпљујемо другу Едварду Кардељу, потпретседнику Владе ФНРЈ, одлучном борцу за наша права на спима међународним конферснцијама, захваљујемо великом и непобеливом Совјетском Савезу са великим вођом на челу генералисимусом Стаљином, — нашем чпарстом и сигурном ослонцу.

Манифестирајући нашу радост за коначно прикључење Федеративној Народној Републици Југославији, дајемо уједно израз нашем огорчеЊу над неправедним поступком којим се одриче право једном делу Јулијске Крајине да живи заједно Са нама у новој Титовој Југослави+ ји. Изјављујемо да не можемо бити потпуно задовољни док нам не буду исправљене све нанесене неправде. Хрвати и Италијани Пуле!

Колачним прикључењем Југославији поставља се пуед нас надасве велики задптак обнове и изградње, стварање срећне будућности у новој Југославији, домовини радног народа где се развија пуна активност на остварењу првог Метогодишњег плана и изградњи социјалистичке привреде.

Противнародна туђинска окупацисна власт до данас је отежавала прилике у које је фашистички окупатор бацио наш град.

Хрвати и Италијани!

Уједињени у чврстом братству, уз нашу народну власт, под сигурним и херојским воћством Комунистичке партије, прихваћамо са свим полетом и одушевљењем нову борбу да избришемо из нашег града руше-

вине и трагове фашистичког беса и апглозмеричке окупације. |

Покажимо у нашем радном одушевљењу епу нету свест као м У борби, избришимо из нашег града све трагове ропства, збијмо се око наредне власти да процвета наш град за бољу будућност нашу и наше државе, за срећу и величину нашег дома,

Живела слободна Пула у крилу Народне Републике Хрватске!

ПРОГЛАС ГРАДСКОГ Н АРОДНОГ ОДБОРА ПУЛЕ

Пула се замвен налази у саставу Ф"РЈ

Градски народни одбор Пуле упу= тио је грађанима Пуле следећи проглас: Грађани Пуле,

Данас су пале последње запреке, Пула лежи заувек у саставу своје матице Хрватско == у крилу Федеративне Народне Републике Југо+ славије као што је од увек била жеља имшег народа,

Одлазе органи _ туђинске управе против које се паш народ јуначки берисо, _ Шаступа са свима својим функцијама Народни одбор, прави израз народне суверености за коју ду чврсто уједињени Хрвати и Италијани проливали крв својих најбољих синопа и поднели пајтеже жртве,

Грађани Пуле!

Сећајући се са захвалношћу наших славних палих бораца, изражавајући дубоку захвалност народима Југославије, младој ФНРЈ Југославији и младој Народној Републици Хрватској које су се бориле заједно са Хрпатима и Италијанима Пуле да би народ нашег града имао народну власт, израз своје суверено сти у југословенској држави, изражавајући посебну захвалност претседнику Владе Федеративне Народне Републике Југославије маршалу Јосипу Брозу Титу, претседнику владе Народне Републике Хрватске др Владимиру Бакарићу, одлучним браниоцима наших права, позивамо вас да се збијете пко свога народног одбора, да му помогнете у извршавању. тешког задатка који стоји пред њим. ћинских окупационих снага оставио јг у врло тешким приликама наш град који је већ и пре искусио сав бес фашистичког окупатора.

Грађани Пуле!

Данас након овог периода борбе отвара се пред нама широк пут рада па обнови и изградњи под управом органа народне власти и у једној јединственој народној вољи.

ЏПодуприте нашу власт онако како сте се за њу крваво борили, учини-

„те да сваки њен налог буде спрем-

но, непосредно и потпуно извршен,

Хрвати и Италијани Пуле! У снази наше демократске власти изразићете братство и пуну равно-

правност извојевану ослободилачком борбом.

Радни народе Пуле!

Извршавајући задатке које поставља твоја народна власт све чинећи да се твој град најбрже по-

Дуг период власти ту-_

Живела Федеративна Народна Ре | публика Југославија, домовина слободних народа!

Живео велики вођа нашег народа маршал Југославије Јосип Броз Тито!

Живео ударнички Рад за обнову нашег града на остварењу нашег Плана, гаранције слободе, благостања и независности!“

НАРОДИ У ГОРЊОЈ ДОЛИНИ С0ЧЕ ПРИПРЕМАЈУ СЕ ЗА ДОЧЕК ЈЕДИНИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ

Ајдовшчина, 15 септембра

У зони „А" Јулиске Крајине, У торњој долини Соче, која ће бити прикључена Југославији, народ се припрема за свечан дочек Југословенске армије. Масовни састанци народа одржани су јуче у Кобари“ ду, У Бовцу, у Трнову и у Идриску, Народ је одушевљен што је најзад дошао најзначајнији дан — дан ослобођења. У Кобариду и Бавцу плету венце, а у многим местима већ су постављени славолуци украшени цвећем и натписима. Рудари рудника олова: у Рабљу поново су манифестовали за ири, кључење Југославији, мако рудник, на основу разграничења, припада Италији. Англо-америчка војска већ одлази из Кобарида и Бовца, Цивилни полицајци су смењени и покушава“ ју да бар у последњем тренутку претњама и провокацијама принуде што већи број људи да се, заједно са њима, повуче из села. (Танјуг)

дигне из руттевина м етвори срећкија будућност, онаква какву осигурава први Петоодишњи план свима народима Југославије, осигура" ћеш одбрану овога мира, своје независности и слободе,

Живела народна власт!

Живела влада Федерртивне На родне Републике Југославије са својим претседником Јосипом Брозом Титом!

Живела влада Народне Републике Хрватске и њен претседник др Владимир Бакарић!

15 септембар 1947 године. Градски народни одбор Пуле

СТРАХОВИТИ ФАШИСТИЧКИ ТЕРОР НАД СЛОВЕНЦИМА У ГОРИЦИ И ДРУГИМ СЛОВЕНАЧКИМ МЕСТИМА КОЈА ЋЕ ПОТПАСТИ ПОД ИТАЛИЈУ

Љубљана, 15 септембра Према вестима које су стигле ноћас са друге стране „Морганове линије", отпочео је у Горици и другим словеначким местима која ће припасти под Италију страховити терор. У предвечерје полагања ратификационих аката, терор против Словенаца мије ништа мањи него што је био за време фашистичке диктатуре и Словенци морају као и за време Мусолинија страховати за своја имања и своје животе, У Горици су фашистичке руље у присуству полиције, извршиле јуче и прекјуче низ терористичких аката и вађварских погрома против Словенаца. На дан 13 овог месеца нападнута је словеначка гостионица „Паулин" у улици Септембра у коју су бачене три бомбе. За годину дана гостионица „Паулин", чији је власник свесни Словенац, доживела је тиме већ пети терористички напад. Јуче, 14 септембра, фашистичка руља потпуно је демолирала словеначку ресторацију на корзу „Верди". Истог дана фашисте су поново провалили у „људску заложбу“ на корзу „Рузвелт" и запалиле хиљаде књига и часописа. У близини је запаљен и један путнички аутомобил због тога што је имао ознаку Словеначког Приморја. Фашисте су претукле шофстра Горјена тако да је пренет у болницу. Они су затим запалили словеначку трговину воћем на корзу, бацили неколико бомби у вилу др Рутара у улици Верзут, јер је Рутарова породица позната као свесна словеначка породица. ; (Танјуг)

фашисти У Трлу

Е раљама вере _________. __-_____________ А ----—= = и-= ом н и ен

напали ауто са југословенсним пелегатима

Трст, 15 септембра Танјуга јавља: До фашистичких терориста, које су У току јучерашњет дана нападале антифашисте по улиџама Трста, несметано су се окупиле јуче у подне, упркос великих, полици- , ских снага које се налазе У Трсту, пред хотелом „Ексцелсиор у коме се налазе чланови југословенске делегације за разграничење између Југославије и Слободне Територије Трста. У 12.10 часова ститао је пред хотел ауто југословенске делегације са шефом делегације пуковником Милом · Килибардом и члановима мајором Алтарацом и Споменком Мириловић. У моменту када је ауто прилазио улазним вратима хотела, око 200 фашиста на очиглед 15 полицајаца почело је ла баца камење на аутомобил. Ма да је десет полицицајаца било на мотоциклима, они нису ни покушали да растерају фаштисте. Полицајци су мирно посма“ трали окупљање фашиста и напад на чланове југословенске делегације, Југословенски официри били су принуђени да се сами пробију кроз редове нападача. Када су чланови југословенске делегације ушли у хотел, фашисти су на очиглед полиције камењем разбили предњи део аутомобила.

ДЕМОКРАТСКО становништво ТРСТА ШТРАЈКУ У ЗНАК ПРОТЕСТА ЗБОГ ФАТГПИСТИЧКИХ ЗЛОЧИНА

Трст, 15 септембра Дописник 'Танјуга јавља: 'Злочиначки напад фашиста „за културни кружок „Војка Шмуц"' У Трсту, којом је приликом убијена једанаестогодишња девојчица Милка Врабец, изазвао је огорчење ме-

Њу _ демократским. становништвом Трета и околине. Поводом овог злочиначког акта

фашиста, Одбор СИАУ-а п тршћан“ ског рејона издао је проглас у ко“ ме позива све демократе Трста да се уједине у јединствен демократски фронт у циљу борбе против фа“ шизма и у циљу демаскирања фашистичких злочинаца,

Истовремено одбор СИАУ-а упутио је протестно писмо окупационој војној управи, У писму одбор позива окупациону војну управу да У најкраћем року очисти Трет од фашистичких зликоваца, ако не жели да сноси еру одговорност за фашистичке злочине, .

У знак протеста против овог најновијег фашистичког _зломина Јединствени синдикати Трста прогласили су данас између 10 и 11 часова оташти штрајк, У штрајку су уче ствовали радници и намештенипи свих фабрика и предузећа Трста, чланови „јединствених. „синдиката, Јединствени синдикати позвали су и италијанску радничку комору да објави штрајк, али је радничка комора одбила овај позив. Ово одбијање радничке коморе најбоље до» казује да се воћство италијанске радничке коморе налази у рукама људи који су оруђе италијанске реакције. КОНФЕРЕНЦИЈА УЧЕСНИКА НАРОДНООСЛОВОДИЛАЧКОГ РАТА У СИСКУ

Сисак, 18 септембра

Јуче је у Сиску одржана конференција учесника народноослободилачког рата из града и среза Сисак. ' |

За конгрес учесника народноослободилачког рата који ће се одржати у Београду изабрани су делегати: Маријан Цветковић, претседник Планске комисије Народне Републике Хрватске; Фрањо Смолчић; Југо Хрелац и Јосип Стојановић; а за град Сисак Срећко Штамбург, Мидан Ђукић и Мика Шпиљак, секретар Градског одбора Народног фронта у Загребу. (Танјуг)

ИЗАБРАНИ ДЕЛЕГАТИ ЗА СРЕЗ СЛАВОНСКИ БРОД

Славнонски Брод, 15 септембра

Јуче је у Славонском Броду одржана конференција учесника Народноослободилачке борбе. Конференцији су поред многих бораца из Брода и околине, присуствовале и мајке народних хероја Ивана Сењуга—Ујака и Стјепана Секулића —Јуцка. |

За делегате на конгресу изабрани су Фрањо Сертић, Јосо Босак, Славко Витас, Ратко Свилар, Иван Буковић, Матаић Стипе и Варгаш Манда. (Танјуг)

На изборима за Градски на-

редни одбор Сарајева гла-

сало 99,7" од сто уписаних гласача

Сарајево, 15 септембра

У недељу 14 септембра сдржани су у Сарајеву избори за одборнике Градског народног одбора. Од укуп"но 58.499 уписаних бирача на изборе но 58499 уписаних бирача на изборе је изишло 58.398 или 99,81%/, од тога је за кандидате Народног фронта гласало 57.958 или 99,25" а у кутију без листе 485 или 0,75",

Ово су резултати (без омладинских радних бригада и Армије, У многим изборним јединицама града

Сарајева гласало је 100%/0 без ијед-

ног гласа у кутији без. листе,

_ Манске окупације,

Уторак, 16

а ИТ

Свечана селница Српске

академије наука у славу Ву Нарамића, Ђуре Ланичића и Бванна Радичевића

Јуче је Српска академија наука одржала свечану седницу Одељења литературе и језика и Одељења ликовне и музичке уметности у славу Вука Караџића, Ђуре Даничића и Бранка Радичевића.

Свечаној седници присуствовали су претседник Комитета 38 школе и' науку ФНРЈ Маријан Стилиновић, претседник Комитета за високе школе, универзитета и научне установе Србије Милка Минић, прет седник Општесловенског _ комитета Божидар Масларић, одговорни "и кретар Општесловенског комитета Итор Медведјев, академици, јавни и културни радници.

Свечану седницу отворио је Александар Белић, претседник Српске академије наука. У своме говору он је рекао између осталог:

„Када светкујемо у Академији успомену на славну стогодишњицу од дефинитивне победе Вука Караџића и његових сарадника Даничића и Бранка, наш став је сасвим друкчији неголи и једне установе у нашој земљи. Академија наука, псја је сва у мислима и осећањима _Вуковим, која је сва на темељима Вуковим и Даничићевим, има не само да чува славно наследство њихово, које је и духовно и књижевно, него има будно да пази да се наш књижевни језик заиста развија У традицијама Вуковим, у духу његову, да се правопис Вуков, који није вечит, јер је он слика језита,. развија у духу Вукову. Она треба слободно да приступи и извесним реформама када тај дух то затражи. Јер јеи Вук само то тражио. Његова реформа нити је традиционалпа, нити је формалистичка, она је рационална, заснована на стварности, А језичка стварност се мења, па се, према, томе, мора мењати и оно што је на њој засновано.

Академија сматра да ће том, великом свом задатку, најбоље одговорити ако изради потпун речник савременог књижевног народног језика и ако у својим установама устопице буде пратила развитак књижевног језика, издајући повромено допуне својим основним ремницима, Када се тај подухват, на којем се ради већ много година, острари, пидеће се јасно шта је реформа Вукова дала за ових сто година, Ово није сувише велики временски размак у животу народа и његове културе, али ће се видети да је кљижевнио и језично стваралаштво наших пуса= ца, научника и стручњака за то врд» ме дало обилне плодове.

У многим правцима проучавања народа и народног живота, полазе» ћи од Вукових радова, Акпдемија је доста урадила. Па ипак Академија сматра да и приближно није све ура дила, Послови започети у великим размерима троба да се доврше; и пови, према захтевима модерне ићу= ке да се потуепу.

Ми са особитим задовољством метилемо да баш у дане Стогодишњице пабеде Вукова рада и пада могућност ширег и много етручнијег рада у Академији у том правцу, Захваљујући народној власти и влади Народ не Републике Србије Академији су стављена таква средства да ће она за најкраће време, преко спојих на»

нат

учних института, досадашњи свој рад ·

не само продубити него и удубити им распострти и на досада научно необрађиване области,

Прихватајући тако и развијајући даље иницијативу славнога Вука, Академија ће најлепше прославити име његово, иако је Академија потпуно свесна да проучавајући наш народ до најскривенијих његових особина Академија врши само своју дужност и према себи и према сво+ ме народу“.

Затим је Алекса ЊЕ рио опширно о раду Булић Тођо, ћа и Ђуре Даничића, Свој Граи је завршио речима: товор оу

„Маша се Академији на дан са пијететом кла пиких радника на култу соме ве Буку и Даничићу, Она смат . своје велико поштовање Ма да ће ма најбоље показати ако пој 5 се звихов рад и њихов значај ш Ла ље што дубље познају у нашем роду, ако. потстакне „да са Њ Ва део изнео 1 тВрДноси пада критички, објаве и ак великог празника, пере а 90 подухвате научне и Књижевце ће бити не само прави спом њиховим именима већ светиље ко.

је је зажего љихов дуже,

Затим је на свечано ногласно прихваћен пре Јоде одељења (литературе у пе ликовне и музичке уметности) ам ске академије наука да се у славу овотодишње прославе Вукову у и његових помоћника отпочне издавањем потпуне колекције и себних књига српских низа умотворина. Сва издања биће тична, пропраћена индексима раље личите врсте и библиографски подацима о досадашњим и њима умотворина дотичне 3 У исто време једна књига ове Ке колекције биће посвећена би блиографији света што је узите о нашим народним Уумотвориниих било као текст, било као џ ње. Прихваћен је предлоћ да Аку демија посвети своју нлрочиту у њу издавању свих Вукопих списа а прићиће се издапању Даничиће, вих дела која нису изгубила [ош своју научну вредност Или кој имају знатну историску вредност као и; прирђеђивању проширенор узг дања Речника из књижевних сто рина ЋЂ. Даничића : б

После примљених предлора допиб ник др Исидора Секулић говорила је; о Бранку. Радичевићу џ покре« тању Библиотеке критичних и ња спских класика; академ 4 тар Коњовић гопорио је о музич фолклору им оснивању Музиколоте ког института при Српској пи мији наука, а академик Тома Роса. дић о Народној уметности на метима домаће и јавне култура и пр КНу и проучапању њене трр ђе, % и

Претнонгресно танмичење раличка Љубљане "ем

Љубљана, 15 септембра

Љубљана се припрема за прете јећи Конгрес Народиог фронта По свим синдикалним подружи | | спотављају“ се планови дос ног такмичења и примања обаве Синдикална – подружница фабрике картонаже у Љубљани обавезали ла ће повећати производњу за Ук повивити проценат нормираног ради од 47 на 55'/, повећати посете кру жока за усавршавање за 107 ид. Радни колектив фабрике „Стара“ обавезао се између осталог, Да повећати ефекат рада за У 00 њити количину отпадака на 2 су радници „Титових завода = 1 тострој“ закључили да ће план про изводње премашити за 100 ФАбрИ« ка обуће у Љубљани. повећаће про" изводњу за 50 и: усавршити КРАЛИ тет производа за 2'/

Сличне обавезе дали су ПИРР „Унион“, _ железничка _ радиониш радионица мостова, фабрика У па „Савље“, хемиска фабрика друга предузећа. Теренске ор зације Освободилне фронте, низације АФЖ и друге ма уче ванизације закљуниле су да ће ствовати у масовним акцијаме,

Писмо ммтапида гочког ослободи пачког рата имвапидима Ругославиј

Инвалиди и рањеници народног отпора Грчке живе горе од робова

Свегрчки савез инвалида народно-ослободилачке борбе од 1941 до 1945 године, у коме је организовано око 13.000 бивших бораца против фашизма, ради под врло тешким условима, Инвалиди не примају ниКакву помоћ ни од државе ни од друштва, Немају чак право ни на лекарску помоћ, Напротив, власти их прогоне зато што су учествовали у борби против окупатора. Преко 600 инвалида налази се по затворима или је протерано на пуста острва,

Свегрчки савез инвалида и рањеника народно-ослободилачке борбе 1941—1945 године упутио је инвалидима Југославије писмо у коме их моли да дигну глас протеста против терора који се врши над инвалидима у Грчкој, У писму се између осталог каже;

„Другови,

Проштле су пуне три године од дана када су варварске банде осваја ча, под непрекидним ударцима грч ког народа и наших савезника, побеђене и посрамљене оставиле нашу земљу. Међутим, грчки народ није постигао да ужива своју слободу, Са подршком савезника Енглеза поно„во су нам зајашили на врат сви домаћи фашисти и сарадници Немаца, и наметнули намученом народу нашем беспримеран терор и прогоне успоставивши фашизам три пута гоРи од Метаксасовог режима и герТако ми, борци народног отпора, који смо дали све 6 ослобођење - своје отаџбине и поеду савезничке ствари, не само да не-уживамо поштовање које прилипо валидима и рањеницима, као : је то у свим савезничким зесзама, већ смо, нажалост, напуште-

ни, без инвалиднине, 6е3 лана неге, без ортопедских о блии отвореним ранама И У | пе плућима полако умиремо у каје ма. Осим тога, изложени о це рим прогонима свако А . хватају) зитпарају , протеру а" јају наше чланове са једи! х паром жбом да смо учествовали У ном отпору. Такође десети пи чланова помрли су од лести и глади. сила Ми се боримо свим своји узе за решење нашег пите ; ње неофашизма који 5, и " у нашој земљи, 38 сине коју У суверенитет наше Ота продали и коју ДВА пр дима јод зи препродају Англоса 2 земљи 24 се боримо да се у па од ст врше начела проклам ми се не савезника, Боримо РЕ стави грађански РАТ У брови визу ним путем пристулимо. орушећ“ толико пострадале У ј" мље. 5 Верујући да Бете ВИ аду ци и ратни другови, трагични положај ДА са другарском И вошћу помоћи # с протеста По целом ла свету против нечов ног поступка Тр5 их 3 њихових гаулајтере „сласите Позивамо вас да 4 делом херојским саборцима. ми словенском народу. ар и рањеници наро бал, живимо горе 04 ије, 6 ме прошле окупац разликом што, УМ тори зову Немци; сонци, уместо 16 даристи.

ЗА

као 38

НИ

5 535 “%