Borba, 30. 09. 1958., str. 4
мерететку тиие угине
ин сами де минетемгмуен трн 47а
оте
п-Е-
"
_данае код нас | ЕФИКАСНИЈА УПРАВА
" Секретаријату Савезног извршног већа за законодавство и организацију стигао је већ велики број примедаба, предлога и мишљења о томе какве би измене требало извршити у раду органа управе народ“ них одбора. Када се сав тај материјал среди и проучи биће одржано шире саветовање и утпрђени принципи на основу којих ће Савезно извршно веће, у оквиру својих овлашћења, донети одговарајуће прописе, После трогодишњег функционисања комуналног система, а ниарочито после преношења ипза нових надлежности на среске мн општинске на“ одне одборе све пише се осеКа потреба за променама у ор“ ганизацији м методу рада У“ праве народних одбора. [о је отишта карактеристика диску“ сије која још траје, Мако о томе какве промене треба узинити постоје различити пред лози, већина се, изгледа, ипак слаже у осповним стварима: да је такозвана „ресорска“ линија довела до превеликог броја службеника управе мо до прескупе администрације; да је стил и метод рада тога гломазног апарата веома застарео и ла је стручност службеничког кадра проблем без чијег се темељитог решавања не може далеко стићи,
Занста, ако погледамо 600]ке, видећемо, например, да је само у Хрватској прошле године, у односу на 1926, број службеника У народним одборима општина и срезова повећан ва 1.500, ад за првих шест месеци ове године за до 6 стотнил М да попе систематизаџије радпих места теже повом повећању. У народним одборима општина у делој земљи број службеника повећао се прошле године у односу на претпрошлу ва 4.000,
Народни одбори су, »начи, проблеме настале сталним протиривањем _ њихових _ функција и надлежности покушапали решити и повећањем броја службеника, углавном нестручних. Такво се рставање, међутим, показало неефикасно, скупо и лоше,
О застарелости и методу рада управе народних одбора општина грађани се као странке снакодневио уверавају на талтерима појединих одељења и секретаријата где им је често потребно непојмљиво много времепа н за најобичнији посао Као што је вађсње неког уверења, решења итд,
Показало се, најзад, да десет лоших, нестручних службеника не могу заменити
једног стручног који има ши“ роко опште образовање и који добро познаје, макар и у општим пртама, све управне послове, Ако погледамо, међутим, каква је спремност службеника пародних одбора ви“ дећемо да она ни по општој ни по стручној наобразби не задовољава ни најскромније вахтеве,
Јасно је, дакле, да се у читавој овој дискусији не ради ни о каквој „реорганизацији“, која би преко ноћи могла рештити спе проблеме управе, То неће одједном решити ни прописи који треба да дају само опште смернице за нову, бољу организацију и рад управе у пародним _ одборима. итапа ова дискусија, према томе, само је почетак систематског рада на проучавању проблема и доношењу решења која пај-
боље _ одговарају _ захтевима | општег развитка комуналпог система, захтевима савремене
администрације. онцентраџија, тојест орга низовање управе, не по „рссорима“ већ по сродности послова, „механизација“ административних послова, систем, не импровизованог већ ствар-
ног школовања службеничког |
кадра, школовања коме гото“ во све земље у свету поклањају велику пажњу — то је само неколико питања која се у досадашњој дискусији све чешће постављају.
Врло је охрабрујуће на са“ мом почетку овог аначајног посла што га је већина народ них одбора пеома озбиљно схватила ни спојски се заузела да се оп добро обави, Многи народни одбори анализирали су врло серпозно проблеме
свог упрапног апарата и на |
оспову тих анализа дали конкретне предлоге за побољштапромене и
ње његотог рада, за које би ваљало учинити, које се, наравно, у првом реду односе њихове услове и прилике, одбор Пуле, например, после такве анализе сматра да би уместо садашњих осам секретаријата
на Народни
требало основати само једно управно — правно одељење, које би се бавило администра
типним пословима ин дта заво“ | да — један за пођење прив“ |
реде и један за вођење дру“ штвених служби.
Овај и низ сличних приме“ ра показују само да су народ ни одбори веома заннтересовани за што темељитију и бо љу реформу управе и да су овом послу пришли с пеликом одговорношћу. И то је добро.
Јер, коџачан успех овог по“
сла у првом реду и зависи од самих народних одбора.
Д. В.
И а
Чођек у прђом плану — Предлог да се забрани дон у фабрику — Сеоба људи из трад
Титов Велес, септембра
Две ствари разликују Титов Велес од многих других места у земљи, Прово, у овом граду нема беспослених, и дру го, већ је сасвим остао 6ез животног простора тако да мо ра да се „сели“. Те особености дала му је индустрија, која се У послератним годинама толико развила да 16 удвостручила 600) његових _ становника. Годинама су урбанисти лу-
| пали главу како да регулишу
овај град чија су насеља ПО брдима Ако би се на појединим местима ПОрУШИАО само неколи-
ко кућа, рачунали су. попа-
дале би и оне изнад њих, јер |
су многе зграде подигнуте на стенама 623 икаквог темеља И наслоњене једна на другу. осим тога, Пруге које се са железничке станице рачвају У више праваџа, истресецале СУ грал. одвојиле га од оске и одузеле му место за кејове и зеленило у Коме он оскудева. Пови _ регулациони план бно је одбијен М други _ такође. Тек трећи је донсо коликотолико прихватљиво _ пешење, али ни он је сада доведен У питање због пруга Које железниџа није спремна да пое мести.
Другог избора нема — град мора да се сели тојест да израста само у висину, То диктира и сасвим нову политику станбене изградње коју ће општина морати да спроведе, Уместо да се и даље подижу поиземне куће, грађанима ће се убудуће дозволити изградња само етажних станова у ви шеспратницама, Да је раније ~могло _ бити предвиђено оно што сада мора да се чини, у“ штедело би се много простора
главачке постављена. |
који је сада овде веома скуп. новом насељу, например, готово све Зграде су Приземне, осим једне. А у тој једној вишеспратници има станова, док ту осталих хектара површине заузеле са-
мо 352 породице. А на том | простору могло је да се подигне тридесет вишеспратни-
џа са око 1.500 станова.
| Све оно старо што се налази на стрмим падинама и по бодима неће се дирати; оставља се времену да га оно докоајчи. У тим деловима града Велешани могу да граде по
милој вољи, Међутим, људи ипак нерадо остају горе, на ветрометини, У дотрајалим
кућама које су одавно преживеле свој век, већ силазе доле, у низину. и траже нов кутак, Доле је уствари и њи'|хов хлеб,
Велешани цене динар
Мако је Титов Велес тесан и пренасељен у њему ипак на= лазе места за Живот и многи
људи са стране који сваког да! на придолазе, М читава села | пресељавају се У град, Мами |
подељена реком на два дела. Важан железнички чвор, пооизводи опијум, _ индугтриско уље, фину гомчарију. Има гим назију“,
Данас, међутим, о Титовом
их индустонја која се у овом | Велесу може се укратко ре-
гралу нагло оазвија.
ћи ово: „Индустриски град са
Поре двадесет голина лекси- | 27.000 душа који већ има то-
когозфи су о овом граду 34-| „ико радника ;
бележили: _ „Варош са преко 10.000 _ становника на улазу Вардаџа у велику — клисуру,
ДОБАР НВАЛИТЕТ ХЛЕБА И БРАШНА Д ИТАЛИЈАНСКИХ ВРСТА ПШЕНИЦЕ
Пробна мељађа п Печење жлеба обађљени у Вукобару у присусшђу стручњака
Вуковар, 29 септембра
Ових дана је у млину „Славија“ у Вуковару, у присуству 27 млинарских ми већег броја пољопривредних и пекарских
стручњака, _ завршена _ прва
пробна мељава и печење хлеба од италијанских врста пшенице.
Извршене пробе су дале хлеб доброг квалитета — даАско изнад очекивања.
Пробна мељава је обављема са 32.367 кг пшенице сорте „Сан Пасторе“, 10.035 кг сорте „Фортунато“ и 10,669 ког сорте „Аутономија“.
Хлеб. од брашна „Лутоно-
мија“ практично се не разликује од хлеба справљеног од наше најбоље врсте „Банкут На другом је месту хлеб од брашна прсте „Фортунато“, а "на трећем месту „Сан Пасторе", Квалитет брашна те две | врсте је испод, квалитета бра“ шина „рРанкута и „Аутономи“ |је“ — али је за нијансу бољи "од квалитета брашна наше најинтензивније м данас нај. _раширеније _ домаће — прсте Ру боем шишуља) која се последњих година на“ гло проширила и чијим су брашном произвођачи аадорољни, Од ових врста пшени“ це хлеб је испечен одмах по Сав мељане уместо после три“ · десет дана лежања, па се сма“ тра да ће резултати поновног печења хлеба од одлежаног брашна дати још боље два | тате.
У првој проби млело се жи» то које је произведено у Винковџима, док ће се у другој проби у истом млину око октобра, поновити пробна мељава са по 20.000 кг пшенице италијанских сората пронаведених у Војводини, ито: „Сан Пасторе“, „Фортунато“, „Аутономија“, – „Продуторе“, а вероватно и сорте „Мара“ и „Фуно“ у жомпарацији са
мељавом _ најважнијих дома ћих сората: „Банкут 1205". „Новосадска 1446" и „У—1!".
Упоредо са мељавом у За-|
гребу, Београду и Новом Саду обавиће се и пробно печење хлеба тих сората појединачно и уз међусобно мешаве са циљем да се пронађе најбољи производни проџес за мељаву и печење хлеба питалијанских сората пшенице.
СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ О ДБОРА САВЕЗНЕ САОБРАЋАЈНЕ КОМОРЕ
ПОТРЕБНА ЈЕ ЈОШ ВЕЋА СТИМУЛАЦИЈА РЕЧНОГ САОБРАЋАЈА
Извршни одбор Савезне саобраћајне коморе расправ љао је јуче, на својој седници одржаној у Београду, о предлогу друштвеног пла на саобраћаја за 1959 годину којим се предвиђа повећање обима саобраћајних услуга у односу на ову годину. У дискусији о предлогу друштвеног плана посебно место заузели су економичност и рентабилитет појединих видова саобраћаја. При томе истакнуто је да треба стимулирати коришћење речног пута, нарочито за превоз такозваних масовних терета. За следе-
_ Иво Ловинчић — нови народни
посланик Славонског Брода
у Савезном већу Савезне народне скупштине
У изборном срезу Славонски Брод одржанни су у не. "дељу избори за_ упражњено место посланика Савезног ве: ћа Савеане народне скупшти» не, Од укупно 37.323 гласа» ча на (иралиште је изишло 29.026 бирача. За кандидата
Иву Ловинчића гласало (е
17.323 бирача, а за кандидата Ратка Свихара 10,332, Нева. жећих гласова било је 1.371,
изборном срезу Славон“ ски Брод посланик Савезног већа Савезне народне скуп= штине био је члан Сапевног извршног већа РИК Салај.
(Танјуг)
ћу годину предвиђа се и знатно повећање броја теретних друмских возила.
На крају, Извршни одбор Савезне саобраћајне коморе расправљао је о потреби да се донесе јединствен правни пропис за регулисање друмског саобраћаја ЈОШ ЈЕДНА ЖЕЛЕЗНИЧКА ВЕЗА СА ГРЧКОМ
Потписан споразум о успостављању _ директног _ желе“ зничког _ саобраћаја _ између
Битоља п Арменохориона
Битољ, 29 септембра На основу споразума између претставника Југосло“ венских железница из Скопља и Грчких железница из Солуна уводи се директан железнички саобраћај између наше земље и Грчке, на релаџији Битољ — Арменохорион. Локални возови имаће и по једна директна кола за релаџију Битољ — Лерин — Со» лув. Споразум је потписан данас пре подне у Битољу,
колико је пре две деценије имао становника, Град у коме је подигнута наша највећа фабрика порцелана, затим _ велика Фабрика свилених тканина, фабрике тал а, коже и креча, предузеће за обраду дувана, више нових радионица и друго. Гад са
х
3
осам школа и око 2.000 ученика.“ Индустрија управо и јесте оно што је некадашњу „могтварош“ учинило градом, За десет послератних година 9 пет инвестираних милијарди, окб четири и по су уложене само у изградњу нових фабри ка порцелана и свиле, Захваљујући томе Титов Велес је ушао У ред оних градова У нашој земљи који имају највиши наџионахни доходак. Највећи део тог дохотка оства рује индустрија.
Развитак индустрије изменио је и стоуктуру становништва; данас: од пољопривреде живи само једна _ четвртина грађана _ После пуштања У рал нових фабрика, напионални доходак је почсо да расте годишње за око 30 отсто, Рачуна се да ће у 1961 години џепови _ грађана бити и дубљи и пунији; доходак ће износити око 166 хиљада динара по становнику, тако да ће бити за 76 хиљада већи од републичког, а За 50 хиљада динара _ већи ол југословенског просека.
Разуме се да се тако нагли угпон привреде, посебно ИиНдустоије, осећа и у животу људи, у њиховом стандарду. Т'итовелешани, који су столећима спавали на поду. данас избацују из својих домова И гвоздене кревете. Некада се у њиховим кућама могло видети сама грнчарско погуђе, Али су се и гричари морали да преоријентишу и да праве само оно што не производи нова фабрика порцелана.
Јефтин ручак у фабричком ресторану
Титов Велес је град вредНИХ и предузимљивих _ Људи
|
који веома цене сваки динар. | И не расипају, Напредак њи~ |
ховог града најбоље илуструје чињеница да у Њему готово нема беспослених, мако је при Ан становника са села веома велики, Напротив, град с вре мена на време чак и оскудева У радној снази, нарочито мушкој. Због тога овде долазе људи и из других република, Ако људи добро раде и више зарађују, имају У кући радиоапарат, нов намештај, или
лектив дотира из своје заједничке касе, Сада се у овим ресторанима храни око 2.200 радника. Храна је добра, 26сторани хигијенски уређени и снабдевени _ инвентаром. _ У шест радничких рестоџана јело се пет пута недељно припрема с месом
У ресторану предузећа за поправку вагона и локомотива Храни се око 80-отсто радника. Али, свуда није тако. Завежљаји још увек преовлађују, Због тога поједини колективи намеравају да прибегну једној необичној мери
Нове зграде у главној титововелешкој улипи
уместо огњишта штедњак, то још не значи да су сасвим изменили и свој начин живота, Истина, при удаји и женидби више нису одлучујући мираз и воља бодитеља, али се и дана: поставља, например, питање: зашто радник са неколико чланова Породице и 20.000 динара прихода троши месечно само два килограма меса и килограм-два млечних пронавода, а преко сто килограма брашна; зашто он још
увек носи на Посао завежљај са ховном када у рестора“
ну фабрике има добар ручак за 25 или 30 динара.
Да би побољшали исхрану радника пбедузећа су отворила дванаест ресторана У који= ма је храна јефтина због тога што ресторане снабдевају са својих економија и Што их ко
— да обавежу све раднике да ручавају у ресторану, Рачу“ нали су колико кошта оно што човек понесе собом од куће, Показало се да је то дупло скупље и далеко мање калорично. Како се неко храни, то није само његова — ствар, Колектив, односно већина У колективу сматба да има поа ва да одлучи и да спроведе једну такву меру. иакб она из гледа непопуларна. То ће, сматрају. бити само у интересу радника,
Брига о животу произвођача
Сада када је титовелешка индустрија стала на ноге, чо“ век се налази У првом плану. Синмдикат је спровео не“ колико анкета из којих је мо=
а — Пуно разуме
| Панорама Титовог Велеса
гао да добије праву слику 9 животу радника ван колектива. Каква је структура радничке и службеничке породице, Колики су њени расходид Како живе самци» Какве су станбене прилике радника и службеникар Одговори СУ показали Да исхрана радника код куће није задовољавајућа јер храна није разноврсна, да у будућој расподели станова треба посебну бригу посветити радницима који имају лошије станове, а такође и сампима који У много случајева За стан одвајају трећину Ссвоје плате,
У предузећу за обраду дувана спровели смо анкету међу 140 удатих и неудатих рад ниша. Поставили смо им неколико питања. Удатим: ко ИМ
| чува дешу лок су на послу, ко
се брине о васпитању деце, ко носи теџет кућних послова и где најчешће иду у слободном временуг Неудате радни
77 Жибош наши: комуна
ТИТОВОВЕЛЕШКА СТРА
це упитане су где станују, где се хране, ко располаже њихо-
вом зарадом, где иду У сло“ бодном _ времену и колико и шта читају.
Ова анкета је потврдила пре свега чињеницу да Многа депа остају код куће сама док су њихови родитељи на послу. да је више од половине радница оптеџећено кућним по словима које искључиво оне обављају и да због тога врло мало имају времена за одмор и за учествовање у друштве“ ном животу. Таква ситуација намеће комуни задатак да се у заједници са предузећима постаба за отваџање _ дечјих
установа, а посебно _ сервиса за помоћ домаћинству, Колек-
тив Фабрике порцелана већ је дао иницијативу да се удру“ жевим средствима предузећа
прошире дечје јасле.
Једна главобоља мање
Последњих година гоад је настојао да и по пену одрипања помогне младој индустрији, да што више развије своје производне снаге и тиме обезбеди основу за свој бржи развитак и напредак. Изгледа чудно — а то се ретко и дешава — да се комуна одрицала чак и свог дела из до бити појединих предузећа да би им олакшала рад. То је ко муна чинила иако је пред 20бом имала подоста комунал=
могу одлагати Из истих побуда титовелешка општина је једна од ретких у Македонији која не _ убира ни допунски допринос буџетима, иако за то
такође има пуно разлога. Мно |
ги су јој суседи приговарали
-за великодушност према пре=
дузећима, која они „поштено черупају“.
Да нисмо с (разумевањем гледали на нову индустрију, објашњавају претгедник и пот претседник Општине __Благој Тикваровски. и Славчо Славев, на индустрију која је, баш зато што је млада, Преживљавала кризу и борила се са свакојаким тешкоћама, МИ бисМо уствари одвоаћали воду са наше заједничке воденице. Морали смо да гледамо перспективно, мислећи притом на то шта се може догодити сутра. Нисмо се преварили,
Не може се рећи да је таКва политика била погрешна, Фабрика порцелана, например, у коју је уложено око 2,5 милијатде динара, годинама је била велика главобоља читавог града (Она је дуго преживљавала Кризу, која је донекле била и нормална. Млади, необучени кадрови, без искусног _ техничког — воћства, суочили су се са компликованим процесом производње ко+ ји уотиште нису познавали, Ојим тога, никоме није било са свим јасно шта све треба. производити, а још мање је била јасна ситуација на тржишту,
Пре две године Капацитет ове фабрике коришћен је само са 28,5 отсто, а већ у про. шло! години коришћење је повећано на око отсто, Повећана је продуктивност, побољшан квалитет, освојено тр= жиште и — Заслужена прва минимална добит, Тада ге оп= штина одрекла оног дела који је њој припадао, Међутим, ка да је завршни фџачун био деФинитивно готов показало св да је колектив остварио добит готово у висини |едномесечне забаде (тада 16 и општини дат њен део) Само за годину дана пооизводња је повећана за два и по пута. У првом полу= гођу ове годиће на салду фач Арике појавила се ставка од
милиона добити, тако да 1а %
колективу, после подмирења свих обавеза, остало чистих 29 милиона, То је најбољи знак да је фабрика коначно стала на своје ноге, Велешки порцелан већ је толико освојио тожиште да фабрика једва стиже да испоручи Уунапред уговорене _ контингенте. Сада колектив спрема — већ доугу ПпоШшИиљку за иностранство. У џентру пажње комуне на»
; | Лази се сада нова фабрика за них Проблема који се тешко. и
производњу свиле којој тако-
Уторак,
ТЕГИЈА
ошење зађежљаја са граном ђање за младу индустрију
ђе ваља помоћи да би се искобељала из својих тешкоћа, У ову фабрику је уложено о ко две милијарде динара, њој је упослено око 1.300 рад ника. Фабрика још није са свим комплетирана; недостају јој 75 разбоја и други уреБаји, Она се мучи, нарочито у погледу асортимана, набавке сировина и пласмана. У мага=. цину је много робе, јер <е производило насумице. Због тога фабрика лош не враћа иовап Који је уложен у њену изградњу, већ односи и многе нове милионе. Када и она постигне оно што је постигла фабрика порцелана тек тада ће комуна бити у стању да се са већим средствима косне решавању комуналних пробле= ма.
Комуна мије запоставила Ни друга предузећа, тојест није заборавила да отвара мања предузећа и радионице, да в0= ши реконструкције, односно да улаже средства тамо где | рентабилитет прилично осигу
ран. Веома добро послују 108 – дузеће за гајење дувана, нова |
фабрика талка, фабрика уља радионица за израду металној; намештаја и санитарних уре ђаја, _ радионица За оправку вагона која ће уложити – око 400 милиона динара у реконструкцију и прерасти у фабри ку. Припремљен је и проје“ кат радионице за производњу металних окова, која ће се ка» сније спојити са радионицом за израду металног намештаја и такође пљарасти у фабри“ ку. Осим тога, велика пажња посвећена је и пољопривреде ним добрима.
Ванредни намети
Мако је општина највећу бригу посветила привреди, ни комунални проблеми нису запостављени, Тачније, народни одбор је чинио онолико колиКо су му материјалне могућности допуштале трошећи при том своје фондове и на ванобедне намете, Када је пре неколико година надошао Вардао однео је два моста (сада су подигнута два нова, бетонска) Када се летос после веАиких киша излила каналилзација и Загадила воду дошло је до епидемије трбушног тиФуса која је такође захтевала ваносдне издатке,
Уз помоћ самодоприноса гра ђана (20 мил. дин.) и Армије, која је дала 13 милиона општина 16 уложила својих 30 милиона — обезбеђене су довољне количине воде, Ископано је шест бунаџа капацитета
Хитара У секунди, мада је граду сада потребно упола ма ње, вде свакако ваља поменути гест Београдског водовода који се, кад је чуо да је
елес задесила поплава, одреКао добити и пружио помоћ. нтов Велес дама: има довол но воде, али још не и развоАну моежу која би снабдеваХа све крајеве града,
Са — канализацијом стоји много . горе, Од Балканског
рата њена мрежа није мења“ на.
Мала анкета
Већина грађана Титовог Ве Меса сматра да су канализашија и водовод највећи проблеми града. осталом, – ево одговора десеторице на пита ње чега би се најпре прихва тили да су претсед к
ни штине, Ри СЛАВКО никол канализација вд Рана повео У по ВАња школског зоришта и бносине новог по« николовски, прет« урађен“ ског синдикалног 5 Ње грала (изградња
пе и водовод ка не м оснивање савета за животну
станлард Зграда, изградња _ школских ДАНЧЕ АРСОВА,
че А нализација и ВОДево ученица: ка-
дна мрежа —
уређење центра града позе
риште и хотел
ЈОВЧЕ СТОЈКОВ директор пре дузећа за обраду дувана; канали зација и водоводна мрежа — ур“ банистичко решење града — по дизање плантажних винограда и воћњака у околини, !
САВЕТА ГЕОРГИЈЕВА, – лабо“ рант: уређење града — избаци“ вање пруге из града — уређење плаже и кејова поред Вардара,
БЛАГОЈА СПАСОВСКИ, кле-
нер: канализација — нови хотел
— позориште
МАКЕДОНКА МАЏАРОВА, сту дент: канализација изградња спортских игралишта — исељење пруге и брже пресељавање града с брла у равницу,
ЂОРЂЕ БОЈАЏИЈЕВ, омлади“ нац: изградња канализације и 80" доводне мреже — пошта — био скоп и позориште,
ТОДОР ГРУЈЕВ, управник МУзеја: канализација — брига о де ци упослених родитеља и оболелима од социјалних _ болести = школски простор и културно-за“ бавни живот
БОЖА ТОДОРОВ, шофер;: бољи
услови за Разоноду — канализа“ ција и водовод — уређење гра“ да. '
Да, они су потпуно у пра“ ву — рекли су нам у општи“ ни. Наша комуна би зЗаиста могла брже да решава кому“ налне проблеме ако бисмо 34" немарили индустрију, младу | нову индустрију, којој је по" требна не само — материјална него и морална помоћ читавог града. Свесно смо се одриша“ Ан и оног на шта смо имали право, а што бисмо свакако У повом реду уложили за 06" шавање комуналних пробле“ ма, Када се посматра битка са стране, свако мисли да 1е добар стратег. Али када "6 ступи у бој ствари изгледају сасвим друкчије, Верујемо Да нисмо погџешили у своју стра тегији. То не оспоравају НИ грађани, јер виде да су се не" ша заједничка, а то значи И Њихова одрицања исплатила“
ривреда нашег града, а [90 мзебно индустрија, већ нам 04 ћА оно чему =е још нисмо на“ дали, ГЂене веће плодове тек очекујемо, А то значи да ће Мо сутра имати Много више
Имамо пуно основа да У верујемо.
Јован ПЕШИЋ
Раша ЛАЗАРЕВИЋ