Borba, 30. 12. 1959., str. 14
Мај ваостале
" под заосталошћу подразумева се урођена малоумност која настаје ма основу застоја у еволуцији душевног развоја. У суштини · душевне заосталости лежи низак нипо душев| иосе могућности. Душевно злостала особа прима утиске преко чула, али их не схвата или, бар,
____ Утицај музике на душевно |
На српску романтичарску позорницу релативно рано ститли су им Ди| медовољно схвата јер је услед духовне мале Е дроов следбеник и писац
Б вредности, интелектуално обрађивање утисака Е четвртог сталежа Луј Се-
ограничено. Стечени инвентар знања не може Е бастијан Мерсије (1740-1814) ! Бити мисаоно м у виду појмова употребљен у 2 и републиканац Етијен Ара право време и на траженом месту, што знатно Е го (1802-1892), први комадом отежаља правилан контакт између душевно 2 „Стари кованџија“ 1864, а | пумовредних и душевно заосталих особа. по- Б други „Ђаволовим записни знати неуро-психијатар др Ф. Е. Кратер пише = цима“ 1866, које је писао | да је, примењујући музику у пиљу психомеди- Е сарадњи са Вермоном. Сем цинског лечења душевно заосталих особа, до- Е поменутих, шездесетих готшао до позитивних резултата. Правилно ода- Е дина срећемо и друге побрана музика дала је одличне резултате код Е србе са француског; „Лудслучајева где је било тешко упоставити лични = ницу“ француског водвиљи товорни контакт. Најбољи резултати су добије- Есте Марка Дезожије (1712ми код емоционално лабилних. напетих и агре- 2 1827) 1862, „Гвоздену обрасивиих особа. Аутор наглашава да се код ду- Е зину“ од Арнуа (1803—1854) шевно заосталих особа под утицајем музике Би Фуријеа 1868. „Роман сиразвија осећање за ритам м повећава коопера- 2 ромашног младића“ Окташија, што је ол психотерапбутског значаја, Из- Е ва (Фејеа (1821—1890) 1868 бор музихе подешапан је према осиовном рас- Б познато дело Жила Премаположењу болесника. Тако је например апа- = реја (1819—1868) „Доктор Ро тичним, мирним болесницима стирана сенти- 2 бин“ 1868: „Луцију Дидјементална музика забатног карактера, Међутим, Е рову“ или „Кривице једне непажљиним, немирним и еротично настроје- Е жене“ 1867. ним болесницима више је одговарала бучна му- 2 Мноштво француских ко зика са брзим темпом. Код ових болесника нај- Е мада, односно њихових по бољи психо-медицински сфекат постигнут је срба, јасно говори о месту М маршевима, Е које су француска комеди| Еја и водвиљ имали на срп-
_ Радиоактивни фосфор ској романтичарској позор-
Е- Еници. Уместо раније попу-
у лечењу леукемије 2 ларног немачког конзерва= 2 тивца Аугуста Коцебуа, ко-
Француски изучиици пр Ленхар м лр ари Еји шездесетих година пола Бобо лечили су од 1952 голине до данас, у јед. =
ном антиклицерозном центру велики број па. ко силази и са наце/сцене,
тово доба довело је на по-
цијената који су боловали од леукемије, У лечењу опе опеке болести порел осталих леко· = зорницу ведре и демократва давали су пацијентима и ралисактивни фос- = ске настројене Французе.
фор. Резултати су показали да је најбољи ус. пех ол свих лекова дао радибактивни фосфор. Француски комади ни из далека не исцрпљују стра-
Товјање периода побољшања било је знатно ду же нега кол осталих лекова. Због једноставне = ни репертоар српског роман позоришта. Де-
прашене и побољшања резултата лечења ралио- Е тичарског активни фосфор (По) заузео 12 значајно место = а до» Ела немачке романтичарке
ма ротив леужхемије. међу лековима против леукемије Е Шарлоте Вирх пфајдерове, као и комади Родериха Бенедикса и К. А. Гернера такође се радо играју. Од Ма ђара популарни су творци њиховог националног позо ришта Јосип Ситети и Еда Сиглигети. Комедија „Го спође и хусари“ познатог пољског писца Александра Фрредра и „Инкогнито“ Словака Јана Паљарика Бе-
Алаке — корпус деликти
Према изјави А. А. Кишињевског, сарадника Другог московског медицинског института. сзвајетски криминелистички стручњаци успели = су недавно да остваре досад најуспешнији метод за индентификацију длака. Досадашња искуства показују да једну длаку није довољно испитати само под микроскопом, јер дте различнчте У» могу да имају длаке из косе потпунб мндентичне по својој спољној структури
Метод Совјетских фектора укључује нова = =
зри фактора која искључују сваку евентуалну 5
трешку приликом ипдетификације длака. Ова = % три фактора су светлосна рефракција, чврстина ш скудова такође се радо и и елестичност длаке Ако се непример, утврди = грају. Оскудна гардероба и дагризлика па дане У светаосној рабрактији Б педостатак потребних реки : , > С « У 4 = Зе Ми феи мипадају истој особи. Сличне та. визита разлог су реткотљи блице постоје и за податке о еластичности и = звођења Шилерових и Шек чирстини длаке, Метод совјетских криминали- 2 спирових трагедија. ста претставља значајан допринос криминали- тр ј стичкој служби јер омогућава да се са истим апаратом за света неколико тренутака може Љубав и романтистровести анализа на самом месту злочина. чарска позорница
Залажући се за ослобође човекове личности од
Обогаћивање брашна
витаминима
— Дугогодишња искуства стручњака који се баве хмгијеном. исхране недвосмислено пожље Лују да храна богата витаминима услорљава смањење смрткости, побољшиње народног здра вља, повећање телесне тежине, висине и инте лектуалних могућности, Но. и поред ових несумњивих чињеница још увек постоје међу стручњацима опречна схватања о примени витамина, витаминизирању намирница и коришћењу синтетичких -витемима, Испитивања су показала до беле“брашно., Фели хлеб. шећер и полирани пиринач нису комплетне иамирниц баш због недостетка извесних витамина коју су неопходни за Нормалне функције органи змл. Бело брашто итрочито захтева обогаћива ње витаминима; јер губит витамина ВБ, ИБА 7 никотинске киселине у белом брашну — у од носу на црно брашто — износи око 716 проце вата. Да би се избегле клиничке појаве изазва не недостатком питлмина из комплекса Б, з време Другог спетског рата било је прописан обогаћивање хлеба питаминима За целу аме ричку армију, С обзиром на велики ефека витаминилзирања хлеба, овај пропис се одржаом Џ после рата у америчкој армији. Данас У многим
земљама постоје законски прстиси о обапезном обогаћивању хлеба и брашна потребним витаминима, Ако повогодишњи поклон добијете из руке У руку, захвалите се одмах. А ако вам га неко пошаље, ви ћете му телефонирати или сачекати док га сретнете да захвалите, зар нет Не,
Пораст смртности од рака Е и срчаних обољења у САД
невини или"
Од 480 милиона долара колико плаћа Мет. рополитен лајф иншоренс компани, 55 пропе ната плађено је за смртне случајеве проузроко ване сочаним обољењима а 20 процената за У мрле ол рака. Ако се ови проџенти саберу износи ла су ова два обољења у 75 процената болесника прооузрокопачи смрти у САД. Ови проценти претстављају пларм и позивају ме | дицинске стручњаке да Удвоструче напоре не
би ли што пре побелили ова два велика зла 1 молернот чопечанства Пре лвалесет голина о Ва! пропенат је износио само 527 отсто.
У току последњих 15 година смртност ОД рака се смањила за 15 проценпта кол жена, а попећала зла8 пропената кол мушкараца.
142
| __Обузет изненадном инспирацијом, прелиставао сам даље новине и наишао на једну слику. Неки __| фотограф био је ухватио полициску поруку на крат"| ким таласима свог радиоапарат и дошао на ме· сто несреће истовремено када и полиција. Фото| графија је била снимљена помоћу флеша и приу азивала је тело Клер Мак Ајвер прекривено чар"| шавом. Испод њега је провиривао крајичак сук“| ње Имао сам чудно осећање да сам ту тканину | већ негде видео. у Аутомобилиста није никада пронађен. _ је то био неки турист.
ј Када сам стигао у своју канцеларију Кесиди “| ме је обавестила да ће Еми Ван Дорн доћи у два "| сата.
жи тел
Можда
— Ако мислите да сам лоше пренела поруку. питајте је ви сами — одговорила је набусито Кеси| ди. | | —Није потребно. Молим да ме извините. —Када ћете доћи
“= Што пре будем могао. — Док сам ишао према метроу, стално ми је очима била фотографија несреће Клер Мак Ајвер. Један детаљ ме је непрестано мучио. али што сам више покушавао да га прецизирам у својој "| свести, изгледало ми је да сам све даље од тога да утврдим у чему је ствар.
ћ
извесну
суда, романтичарска књижевност, и у свету и код нас, истакла је право на слободан избор у љубави. Чиста и' несебична љубав двоје младих била је све"тиња и-нашег романтичарског раздобља, идол коме се она клања. Нико, ни родитељи, ни друштвени 06зири, ни класне предрасуде, ни тирани, чак ни сама
у смрт не могу да је победе.
Народна песма „Омер и Ме рима“ нарочито је омиљена, Слике славних вероноких љубавника, које наша публика зна из Вајсове пре раде Шекспировог комада „Ромео и Јулија“, налазе се почетком шездесетих година чак и на зидовима београдских кафана. И дру ги комади о непобедивој љу бави двоје младих нису рет ки на српској сцени шезде сетих година ХТХ века. Миљеница наших прабаба
била је Лујза, трагична ју
накиња Шилерове „Сплетка и љубав“. Она и Шекспирова Јулија, а. не Стеријине „Маловарошанке“. . Дотадашње _ гражданке склапале су бракове из рачуна. Не једном млада девојка удавала се за каквог еснафског мајстора у годинама да би после његове смрти, ради послова и очувања радње, као постарија госпожа узимала за мужа младог калфу. Сада се еснафске ћерке и у животу и на сцени удају из љубави.
Романтичарско доба, пре свега романтичарска литература и позорница, доприне ло је и буђењу достојанства жене. Шездесетих година јављају се код нас и први зачеци феминизма, а на оснивачкој Уједињене омладине 1866 Владан Ђорђевић говори о праву жена. Из овог вре мена је и шаљиви комад Јована Јовановића „Шаран“, у коме је писац у лаком тону исмејао мужеве који мисле да су увек у праву и тиме посредно устао против подређеног положаја жене,
Наша „скрибија“
Мада садржином нису би ли у пуној мери израз наше средине, посрбљени и прерађени водвиљи и комедије са мање или више успеха укључивали су сеу
Морате се мало потрудити. Седите и напишите неколико речи захвалности. Не на дописници, наравно. На“ пишите писмо, макар било и врло кратко.
ФОТОГРАФИЈА ИЗ СУДСКОГ ДОСИЈЕА
Бенедикт Мило није био у свом бироу; врата су била закључана. Зато сам покушао сам да пронађем Арнолда Пејриша.
На Пејришовим вратима било је сим словима ФИНАН
сиски
нисам његов адвокат и да већ годинама не радим за њега. Дошао сам овамо због једне сасвим друге ствари. Еми Ван Дора ми је рекла да ви дајете савете људима који желе да инвестирају свој новац. — То је тачно. | — Према ономе што ми је она испричала, ваши савети су одлични. "- Изгледа да је тако. Она је послушала моје савете и више него удвостручила свој капитал. — Ево шта сам ја хтео. Ја ћу ускоро добити суму | посаветујем.
_ новца, па бих хтео да
Џ па ~ 4 3. ;
и штампа Новинско-издавачко предузеће „Борба“, уредништво, администрација и штампарија „Борба“ Београд Моше Пијаде 31, телеф он 35
Жиро
|наш културни и позоришни · живот и попуњавали отсу'ство' домаћих дела, пре све га комедија. Нашу грађанску средину интересовала су иста питања која и ра„звијеније грађанске средине других народа: женидбе и удадбе, мирази, наслед ства, замршена пословна пи тања, менице, ' материјално пропадање, богаћење, не срећне и идиличне љубави. И наши маловарошани волели су да се смеју краљевима и грофовима.
Нашем новом грађанину допадале су се и шаљиве игре с народним песмама. Он је волео не само да се насмеје туђинској аристократији,; него и да види на сцени обичне људе у њиховим дневним згодама и незгодама. Досадили су ми били торжествено беживотни срп ски владари који су годинама, у царским и краљевским одеждама и с крунама на глави, узалудно па-
радирали позорницама срп-.
ског театра.
Гледајући _ Молијеровог „Уображеног болесника“ ро мантичне геподичне слатко су се смејале и нашим надувеним и недоученим лекарима. Мелодрамска идила, депоетизовани дијалози и лаке ситуације Скрибових и других водвиља, У којима су се осећања точила на литре, такође су одговарале духу нашег маловарошанина. У доба Романтизма и ми као да смо имали некакву нашу „скри бију“, Вегде на периферији матичне европске кул-
туре, примитивну, вОдЊИ- ни који су се дотле најви- БРОЈ 2153 1053 4 њи 2 ве каву, на наш српски на- ше трудили око Позоришта. И 4
пи паланачку На пала: У Пивари, позиох су на ба: Б додомовна ша СД || ||| || начки полуевропејац волео рикаде да спрече продира- Е рану: 2 Француски ро-
је шалу, смех, лакродије, ње турских низама у град. 2 мансијер. аутор „три ; || || | | |] а |] |
себе свмољ свој дневни лит И баш зе дане помена: Ол и |
вот; а пре свега песму. __ да је из Војводине банула Е мик („Брачна ломачај) 4 | афвијка |- | је
Мађарски шаљиви комади, уствари слике из народ ног живота праћене певањем народних песама. тако ђе су одлично одговарали духу времена и радо играни на нашој романтичарској позорници.
Посрбљивачи прерађивачи Посрбљивачи и прерађи вачи страних комада, међу којима се, осим Лазе Телеч кот, налазе и друга позна-
та имена (Стојан Новаковић, Коста Руварац, Лаза
поквареног српског племи“
ћа, који из користољубља хоће да ожени свог национално одрођеног сина ћерком богате српске удовице. Однегована у страним интернатима, удовичина ћерка, на почетку обожава туђин ску културу да би на крају постала родољупка, која на позорници чита „Даницу ·
Временом, ска средина налазила себе и своју националну садржи ну, прераде туђих комедија нису је више могле задовољити. Нису тим пре што су преведена дела, будући посрбљена са немачког и мађарског језика, сугерира ла нашој средини обичаје и навике тих народа као домаће, српске,
Глумци зову на устанак
Новосадско ·с·Српско народно позориште било је жижа, иницијатор и покре тач новог позоришног духа не само у Војводини него и у Србији, Гостујући у "Београду 1862, у доба када односи између новосадског демократе Светозара Миле тића и српског кнеза апсолутисте Михаила Обреновића још нису били тако затегнути као доцније, новосадско позориште донело је и у Србију бакљу нове романтичарске позориштне уметности.
Година 1862 била је у сва ком погледу интересантна. Већ у јуну град су бомбардовали Турци. Лицејци, о-
у Београд загребачка позо ришна трупа, те је у граду који се још опорављао од бомбардовања дала претставу Банове „Мејриме“. У завршном чину Банове тра тедије, хрватски тлумци као босански устаници усред Београда, на домаку турских топова, позивали су са сцене на општи устанак против Турака. Одуштевљење је било веће но игда. Наредних дана позор ница се претворила у борбену националну трибину. Кулминацију је означила
уколико је срп
ДЕЛАМ
АИ
ЈУТЕЕЗ ЛАМИТИЕ БОРИАЈЛВЈВЈА
| ЖЕ АЕ ЗиШте, 7ТРУТА жеа ААШВАЗА Е СЕ ГРУЈА РРА гаов=вог #74 ДО РСМОг ВИСИ У #Аш%о ВЕРШБВИ па киј ГРАНИТА кероротиао ГРЛА висим“ са 972 МЕТЛА.
6!
ТА СРЕДЊЕМ. ВЕАБЕТТ > > ФБАРТВЛРНЈИУТ СЕЋА оштт И РРТЕ, ДОАОМТСКЕ СтЕРЊЕ РТЕНРАДСЈУ Боју ЛА БУРЕМЕ ФАУЈЕ СУ 777
- РАЗУМ АЕ АДАДЕМСАА БАЗА Р ТСКЕТ > С1832- 7881) ГР АО СЕ ГТРЕД СРРТА САДВЕ ГОДИНЕ) РРА СПЕЕТ на РЗАНОГ птОЗОРШТ7ТА У БЕОГРАДУ ~ СА/7.
франшуско мушко име;
3 Бивши (стр. — спо- 4
ро; 4 Француски члан
— свечана похвална бе
села, хвалоспев (стр.); 5
5 Вештаци у подража-
вању староримски 6)
ситан новац: 6 Итали-
јански виолончелист и 5
композитор камерне му 7
зике (Луиђи) — снови;
71 Знак за ампер — до- о
маћи филм са псом у Ч
главној улози — ен-
тлеска мера за дужи-
ну: 8 Постављати на
сцену позоришне комаде. УСПРАВНО; 1 Француски компози-
тор комичних опера и балета („Копе-
лија“); 2 Галама, бука — хемиски знак
за молибден; 3 Река у северној Немач-
лична заменица; 9 Обри — час; 10 Нега+ ција — француско мушко име; 11 Једи+ њење са кисеоником. — (С.) "4
РЕШЕЊЕ. БРОЈ 2152
к н 'Ђорђ претстава на којој се као = кој — швајцарски физичар, чувен по — БОДОРАВНО: Е у "Јован Ђ Јован Ри тлавни-јунак' појавио оби- # иснитивањима стратосфере и морских = од она а Иља Ја Ка стић -— Бечкеречанин) тру 3458 Српски "војник да пока = лубина: 4 предлог = најбоља и нај- одор) МЕ аи — аре; 5 Све - же своју племенитост и о- Е ск = снобизам ЈФЛЕВА 50 ТРОМИ С таа И дили су се, да страна дела он Ју т и о- Е скупља швајцарска и светска марка (рмил); 7 Амласер — Перт; 8 С — пошто више приближе нашој даност домовини и пријате : сатова — самогласник: 5 Античко име лимље. средини. КЗбеи у првој по љу. Кнез Михаило прису- 2 Љубљане — врста житарице; 6 Стара Т г у првој ствовао је том приликомЕм з лат у УСПРАВНО; 1 Кикс — а; 2 КАС ловини деветнаестог века = ера за дужину — латински; и — све- Овенс (Џеси); 3 Алт — „Реал“; 4 Ми претстави. Али банкет за- 2 за;т Поседује — неодевен — јужно во- аис — кап; 5 „Егмонт“ — со; 6 Риал
Милован Видаковић и дру ти писци романтичарских происествија, и они дају страним личностима српска имена, догађаје преносе у војвођанске или србијанске паланке, поједине призоре сажимају и испуштају нама сасвим стране дијалоте, а уместо мађарске песме уносе српске. На не ким местима, опет, у текст убацују и домаће детаље: понекад у туђе комаде уно се и нашу патриотску тенденцију. Тако, например, у Ристићевој посрби Молијеровог „Грађанина племића" уместо Жоржа Дандена, јавља се Јово Абаџић он пије срем ско вино и има наше мане: неће да чита, српску патри отску штампу, јер то није нобл. Још даље од Ристића ишао је Коста Руварац у преради „Инкогнита". Уместо Паљариковог јунака на позорницу је изведен српски родољуб Јеленски, Јеленски осујећује намере
јако журио.
гребачким тлумцима ипак су приредили београдски Ђаци, а не кнез, И то прко сно на самим барикадама, тде су глумце у црвеним га рибалдинским кошуљама. дочекали лицејци који су сањали тренутак када ће с исуканим ханџарима јурну ти међу јаничаре,
Кнез и Новосађани
Када је борцима са јунских барикада крајем те исте јесени дошла у посету новосадска позоришна тру па на челу с доскорашњим Милетиђевим писаром Лазом Телечким, Београд се већ био смирио. Као турски вазал, кнез је сигурно седео на престолу. Али и тада родољубива публика поново је поздравила прет ставу Банове „Мејриме“; у њој су се сада и новосад ски глумци појавили у улози босанских 'устаника.
(Наставиће се)
=
= =
ФОТОГРАФИЈА ИЗ СУДСКОГ ДОСИЈЕА
Његов израз се нагло променио. Постао је срдачан и заборавио је да се пре неколико тренутака
— Орел; 7 УН (Уједињене нације) набори; 8 Неј — Ним — П. М. (Проспер Мериме); 9 Мраз — кељ; 10 Ребра уре; 1 Р — кмет.
ће; 8 Иницијали српског романописца („Вечити младожења“) — четврто слово азбуке — језеро у Северној Америци —
. стави се на ватру да ври. Кад се шећер укува густо као мед, брзо се прелије преко обланде и ножем равномерно растањи.
Цана Мирић,
ШТАНГЛИЦЕ ОД ЛИМУНА Београд, Охридска 15
ИЛИ ПОМОРАНЏЕ
На пари се густо укувају четири жуманцета, 200 грама шећера и две кашике млека. Затим се дода сок од једног већег лимуна и настругана ко ра од једне веће поморанџе. Кад се крем згусне и охлади дода се 200 грама 'масла умућеног са 200 грама прах-шећера. Крем се и даље муТИ док не постане пенаст, а затим се три мање обланде премасжу овим кре мом. Горња обланда прелије се гла-
ж
ПУЊЕН ЦЕЛЕР
Неколико главица целера средње величине ољушти се и обари у сланој води. а затим се пажљиво изду“ би средина малом кашичицом и целер. напуни овим надевом: 300 грама самлевеног телећег меса пропржи се са две мање главице ситнр исеченог црног лука, соли и бибера по вољи, У упржено месо дода се и једно тврдо скувано и ситно исечено јаје. Надевен целеђ се поређа у ватросталну чинију, прелије врелим маслом И стави у пећницу да се запече и до бије лепу румену боју.
_ Јелена Тодоровић, Београд, Вишњићева 5
зуром од шећера која се овако праграма шећера
ви: 100 и мало воде
143
144
ФОТОГРАФИЈА ИЗ СУДСКОГ ДОСИЈЕА
о да рукопис буде што ситнији, али извесне рактеристике се нису изгубиле. Оно писмо је на-
исписано ко. 1 САВЕТНИК. Мала -| чекаоница била је празна. Приметио сам у другој соби Пејриша у тренутку када је хтео да се послуефоном. Када је чуо да је неко ушао. подитао је главу. Приметивши ме, поздравио је. — Добар дан, господине. Уђите. Када сам се приближио, набрао је чело. — А, ви сте то!. Скот Џордан, Сећам се. Видели смо се у Ривердалу. — Тачно. Није ми пружио руку. — Ви долазите вероватно од Винсента7 — Винсент не зна да сам овде. Окренуо је руку да би погледао у свој сат. — Немам много времена на расположењу. Шта
— Драги мој господине, добро сте 5 . урадили што "сте се обратили на мене... Али, требало би прво да "знам висину вашег капитала.
— То зависи од једног пос |; ла који је сада у току. Претпостављам да ћу имати око 50 хиљада долара. — То је прилично велик ј | а сума и ја вам саветујем да је што пре инвестирате,. У вашим годинама ви смете да преузмете и известан рузик. Ми живимо у динамичној епохи, господине Џордане — Слажем се с вама, господине Пејришу, Мо. жете ли да ми напишете имена једне или две компаније које препоручјете, Волео бих да мало размислим о томе. — Наравно! Узео је оловку:
— Набројаћу више компаниј ! 1 мпанија ; перспективу. ја које имају лепу
у сте хтели7 6 Пошто је заврши : _____- Сигурно сте погрешно разумели — рекао сам . рштио писање, савио је харт а У“ ; М • |. 0 . ста"| — Она већ дуго не излази из своје спаваће собе. — Треба прво да вам објасним — одговорио вио у једну коверту и пружио је мени. ИДИ ста Н сам осмехујћи те — да не заступам Винсента, да — Само, добро размислите, Не
мегу се купо-
вати акције а да се о њима после це поли рачуна
Устао сам. Ј
— Захваљујем вам на сав го . етима : ту - ' господине Пеј-
Он је такође устао и пружио ми руку. — Надам се да ћете ми се ускоро во — Наравно — обећао сам. На улици сам извадио из | ; џепа ко _редио рукопис са писмом Денизе Мауна и упо-
је довољан један поглед па да видим рд. Био ми
А ДИМ сличност = кописа. Писац онога писма учинио је приличан Ки
се с вама
рам лете Поштански фах број 629 Пн Рају јао ~“
531, претплата за један месец за нашу з
" паркиран шофера
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
писао Арнолд Пејриш.
нара а се, сарај сам у круминалистичку Џон Нола је био затрпан хрпама хартије. Изгледао је уморан. Погледао: ме је кад сам ушао. врана прими па перспективе. Ме ји — Мислио сам да ви.то знате. — Ви сте то рекли само Килбурну, а не и нама.
— Џоне, ја сам ва “ н ) с позвао чим сам открио где се налази Рајтер. >
а то Нисте, Напротив, чекали сте сувише дуго, Ви стре Ист, да се новчанице налазе код Бентове сесвог брата ла те зли да из је она „побилатод је ли па неј томе нам ништа нисте рекли. ПостоЈ ееки под Е да знамг одаци 0 Бентону које би требало > у: Требало би да то питање поставите Стрен: одговорио сам замишљено, — Како тог
% пани но сам му о телефонском позиву који је Бенедикту о Стренга и о адвокатовој посети тио сам му паже ускоро после мог одласка, ОбраСтрентовим њу на очигледну контрадикцију У изјавама, као и то да је он имао мно-
го ји Мо ја да убије Бентона. ола је устао и дао. Ушли · 7 ми знак да пођем за њим. ти и У једна полициска кола 4 су била на пред зградом и Пусто ми, показујући
— Дајте му Стренгову адресу. “адио ИН
емљу 280, за стране земље 560 диве“