Borba, 15. 10. 1960., str. 12
У београдским аовиштима сутра лов на зеца и фазанског петла
И за чланове Београдског ловачког удру“ жења сутра почиње пуна ловна сезона: у Пан чевачком риту и осталим ловиштима од недеље је дозвољен и одстрел зечева и фазанског петла.
9, Користећи (се успехом
код Варезе представниПрема прописима Бебградског ловачког у- 2
дружења, лов се обавља недељом, а сваки ло- Еци ЈЕНО су енергич-но
вац има права на одстрел једног зеца и јед- ш затражили од словачких
ног фазанског петла, Одстрел јаребица је и да- Е војних старешина да одмах
ље забрањен, Е преведу своје јединице на
. Е страну партизана. У исто Појава дивљих свиња у Ораху рече Бијанкини је интер-
код Видрована
А А А ААИТ
Е венисао код Врховне ита- |
Е лијанске партизанске ко= манде да припреми прихва-
Село Орах налази се удаљено од Видрована 2 тање чехословачких војних .
свега 3—4 Јој Окружено је Јасезории ЦЕ Једизиа. Бијанкинијевим и нешто крупнијом церовом шумом, у којој ра 2 посре, ептемб' сте и храст. На изненађење свих сељака Ораха = поен орао Ре и околине, група од четири дивље свиње, које су лутале кроз шуму у самој близини села.
ОИ људи У овом крају не памте да су се раније у овим шумама икад појављива- ија кој 1 етулисан ле дивље свиње. Овдашњи лугари сматрају да пије зе је ре пало су дивље свиње дошле из већих планинских 2 степеност прелаза Марваношума У потрази за храном. Запажено је да су 2 ве војске. До новембра 1944. дивље свиње ноћу нанеле штету неколици- 2 године јанни сељака на тај начин што су им појеле и= д НалОГрАну Ма лИОе изгазиле још необран кукуруз на њивама. 5ских партизанских ~ оната Д. ЛОНДРОВИЋ 2 прешло је 3.600 чехословач~
ких војника,
2 Крајем септембра 1944. го 2 дине југословенски антифаЕ шисти из Швајцарске поче
2 словачко-југословенскор одбора потписана је конвен-
У Морави уловио сома тешког 15 килограма
Риболовац Павле Димитријевић искористио 2 Француске и Италије и Јује један од лепих дана на почетку сезоне и 2 тославију. Придржавајући отишао са тринаестогодишњем сином у ри- 2 се препоруке маршала Тита
болов, недалеко од Ниша, на Мораву код Мра- = мора. |
2 0 стварању заједничког на= родноослободиланког одбора 2 за северну Италију и Швајцарску формиран је 17. октобра 1944, године Народноослободилачки одбор за северну Италију.
Приморска чета словеначких партизана
Збот тешке ситуације на Е ратиштима у Африци и на = Балкану, Италија је у јесен 2 1942. године мобилисала у Истри и Словеначком при+морју нове војне обвезнике. Група од 600 регрута Словенаца упућена је у гар низон Асти (провинција Пијемонти) на војну обуку, Међу њима било је десетак напредних људи. Средином октобра антифашисти су ор 2 ганизовали активне демон= страције у знак протеста Е против рата. Демонстрације су се 27. октобра 1942. године претвориле у побуну. Италијанска војска била је присиљена да интервенише.
Ни
Павле Димитријевић са својим богатим ловом
У једном тренутку, најлон се снажно затегтао. Павле Дамјановић је био пријатно изне нађен: на удици се копрцао сом, тежак 15 ки лограма. Ово је леп улов, јер се веома ретко 2 Устанак је угушен без крдогађа да се у овим водама, у близини Ниша 5 – на удицу улови тако тежак "сом. д.М. Е у Побуњеници су као не
2 послушна јединица упуће-
Ени на острво Кефалонију Е (Грчка) где су употребљени за противдесантну одбрану. ~ врао активни 2 По капитулацији Италије му Е словеначки Приморци су са
Мада Инђија нема реку, нити било какав 2 комплетним наоружањем погодан терен за риболов, ипак у овом граду 2 прешли на страну грчких већ више година врло активно ради удруже- те -55 ње спортских риболоваца, које је окупило ви- : партизана у провинцији Ар ше од осамдесет чланова. тастоли и Сами. Средином
Чланови Удружења, које већим делом са- = јула 1944. године од словечињавају жене, врло често одлазе на Дунав и начких партизана формиЕ рана је „Приморска чета"
'
У Инђији риболовци
ИН
Саву у Београд, или, још чешће, у Нови Сад и Чортановце на Дунав. Јн
__НИЈЕ__ >;
Ви знате да гост не седа за сто пре домаћице (изузев ако она, рецимо зато што ће сама служити око стола, замоли госте да то учине). Зато сте сачекали док је она села, па сте онда сели и ви... Погрешили сте, ако претходно нисте погледали око стола и уверили се да су и остале жене селе.
Као што сви који ће имати да седну за неки сто треба да сачекају да домаћица прва седне, тако мушкарци треба да сачекају да седну жене. Ако притом мушкарац жени која ће седети до њега услужно примакне столицу, он ће помоћи и себи, јер ће се кретати и изгледаће _ природније него када би круто стојао и чекао.
__ НЕГО |
пре неколико дана примећена је= 1944, године између итали- | 2 јанских партизана и Чехо-
Е ли су се пребацивати преко ·
која је ушла у састав 7 бритаде ЕЛАС-а, која је оперисала по Јонским острвиМа као самостална јединица, Почетком 1945. године Приморска чета пребацилаа се у Југославију.
У пролеће 1942. године, у епосредној близини Солу-
М на, Немци су формирали концентрациони логор у који је затворено око 500 Југословена, ухатицених у Ср бији за време Прве непријатељске офанзиве. Постепено, затвореници су бежали из логора на планину Олимп, Марта 1944. године формирали су југословенски партизански одред. Кра јем септембра 18944. године одред је бројао 169 бораца. По наређењу Врховног шта ба НОВЈ, тај одред се пребацио у Италију, а затим и у Југославију.
· Револуционарни покрет у краљевској војсци
У јесен 1943. године југословенска поморска команда у Александрији (имала је у свом саставу следеће пловне објекте: „Бели орао“, „Црни орао“, „Куманово“, „Старчевић“ и „Вила“; торпиљере Т-1, Т-5, „Кајмакчалан“, „Дурмитор“, „Нада“; танкере „Охио“, „Мљет“, „Мељине“, „Небојша“ и „Св. Влахо“; бродове француске контроле“ „Милош Обилић“ и „Краљевић Марко“; чамце ЧМ-1, ЧМ-3, ЧМ-4 и још пет других пловних објеката помоћне намене. Живот у јединицама ратне морнарице није био тежак, јер су само не ке од њих. учествовале у борби. против Немаца. Међутим, морнари су. били стално варани да ће ускоро узети учешћа у борби про тив Немаца; · Подофицири и официри имали су високе месечне плате, два до три пута веће од плата ен тлеских официра. Па ипак и они су били незадовољни, јер је већина-од њих захте вала да се бори против фа шизма.
Стање пуно неизвесности, апатије и разочарања ства „рало је'незадовољство међу морнарима, које се још више појачало у јесен (1943. године“ кад су стигле прве вести о животуи раду на ослобођеном Вису и о партизанској. морнарици.
у Поа а |
То је доводило до честих побуна морнара краљевске морнарице.
Поручник фрегате Александар Марковић је у име. групе поморских официра око 20. децембра 1943. годи не упутио отворено писмо Р. Кејзи, министру владе
Наше јединице у италијанској луци Монополи
Велике Британије у коме. се моли да влада Енглеске службеним путем испита и у облику званичног комини кеа објави свим војним вла стима у Средњем истоку право стање у Југославији.
Готово у исто време борач_ ки састав ратне морнарице Краљевине Југославије у Александрији већином. се изјаснио за НОВЈ. Југословенска влада је одлучила да своје морнаричке једини це пребаци на.Малту, како. би морнари у утврђеној и јако брањеној поморској ба зи били одвојени од револу ционарних врења и додира са НОВЈ.
Побуна посаде
ратног брода „Нада“
Поморска "команда на Малти вршила је попуну и екипирање својих пловних јединица људством регрутованим у Италији. То је још више појачало нераспо ложење морнара. Кад је 7. маја 1944. године командант морнарице капетан бојног
"брода. Јосип Саксида, врше
ћи смотру пловних објеката, постројено људство поздравио у име Драже Миха иловића, посада ратног бро да „Нада“ отказала је послушност и на свој јарбол истакла црвену заставу. Команда морнарице затра жила је да се скине црвена застава. Командант „Наде“ поручник бојног брода. Михаило Лепетић одбио ,је захтев капетана Саксиде ко ји је, по одобрењу енглеске
поморске команде у Ла Ва-
лету, наредио да се на брод „Нада“ отвори артиљеријска ватра. Усамљена и опкољена надмоћним снагама · „Нада“ је била присиљена да се преда. Том приликом група морнара успела је да побегне с брода. УЗ велике
напоре неколико чланова ·
посаде пробило се до базе ратне морнарице НОВЈ У Молфету.
Честе побуне посада рат- |
не морнарице Краљевине
"Југославије имале су пози |
тиван утицај на остале вој „не снаге у иностранству. Морнари су уносили рево
Припреме око прелаза вој лационар одаје ' » = „Ускоци“ — најдужа ске на страну НОВЈ нису Бре ИстанСка ЗвЕ % текле најбоље. Поједини 2 Планина на албанској '
"суда прелазак треба одго-
луцибнарно расположење и незадовољство међу Југосло вене на Блиском истоку. Група напредних официра, = под руководством мајораг= Ратка Јовановића, децем- 2 бра 1943. године организова 2 ла је илегалне народноосло = бодилачке одборе војника, =
пити и нит
Ш
АВИИ
еимекит ЦАР
(284-306 Н.Е.) | одгемао СЕ ПРЕС а 779,8ИРРЕ 305.
пдпату “У салонил медалемо оп годног „да ви се У СТАРОСТ . веатио ТЕМА ОР,
| тосл> 4574 (395
подофицира и официра из ван отаџбине“. Народноослободилачки одбор у војсци = одлучио је да =
НО ИИ
1. јануара = 1944. године организује по- = буну и преведе краљевску 2 војску на страну Народноослободилачке војске.
БРОЈ 2399
ВОДОРАВНО: 1 Пољски романсијер и рево-
Први јануар 1944
АВА
сматрали 2 граници — највећи кон = тинент; 3 'левољно затезање мишића — ау- .
чланови одбора
дити за догледно време, ка- Е тор романа „Процес“
да објективни услови буду = — Лаа ван ЗЛИ . На = шта; лато — вели-
ПОВОЈВНИЈИ) ЈВРАСУ ОНДЕ Те 2 ки витак пас — општа
херанске конференције оп- 2 заменица; 6 Главни'
равдано очекивали да са- = град ПН у - жане терит везници званично признају 2 уинице у НОБ (скр) —
НОВЈ и дозволе свим југо лева притока Саве словенским грађанима да се 2 с: тик УВО . У у о 38 Е слободно определе за НОП. Е ла,светиља. -- слароовМеђутим, догађаји се више 2 деоци на западним Пи : нису могли зауставити. У- Еш ринејима — део лица; | : = 8 Стваралац једног депркос нејединственом ставу 2 да — страно женско одбора, ослободилачки по- 2 име; 9 Најдужа афричка река — лична ј <01 10. : заменица. крет у југословенској воје Е УСПРАВНО: 1 Иницијали. италијанци. стално се ширио. Првог Е ског књижевника („Мирандолина“) јануара 1944. године југосло Е нота солмизације; 2. Грофовија- у Бнвенска војска на Блиском Б глеској — најлетши представник ко-
ка;. 3 Слово. латинице“ — планина и истоку отказала је послули- Б превој између Пећи-и Андријевице ност својој врховној коман 2 лична заменица; 4 маг ЗЕРО
= деа — врста масноће — место на а-
ДИ: Народноослободилачки Е чу; 5 Немачки. композитор, један од одбор одмах је издао упут- Е највећих стваралаца у историји музиство свим војницима да се ; „ 4 Е
2. јануара 1944. године или ЕВШеа првом приликом јаве над-
лежним савезничким ста-
А. К. (Анте Ковачић) — атом; 4 Нец 6 Кола — ни — Т.Т. (Торквато Тасо) —
дине
фаеди ка > СРЕ
,
ЈЕ | 14. | ЕТ
ке — север (стр. скр.) — афризко-азијска држава; 6 Француски књижевниј („Савремена „историја“); " Врста уме“
филмске глумице („Каролина ријеч ; 10 Амерички филозоф, следбеник па | матизма — улога; 11 Коњ — преди |
БРОЈ 2398
ВОДОРАВНО: 1 Напуљ — карст;.2 Иванка — калико; 3 Мала и — маса — сој; 5 Коњ — Аден — Му ЈНОФ; 7 Емисар — антена; 8 РИМ
решинама и изјави да желе да пређу на страну НОВЈ.
— Салко (Репак).
ПАО
УСПРАВНО: 1'лим — кер; 2 Аван 5 љ. К. (Љубен Каравелов) — Аман —
(Наставиће се)
(Амануел) — Н. С. (Нови Сад); 9 Алас | 12 Том — ФАО. СВОЈА ПРАВА 2 и ОБАВЕЗЕ · _РАЗВОД БРАКА И СТАНАРСКО ПРАВО После развода, брака ја-ч мој бившт супруг остали смо у
· свом заједничком стану — таше једна. службеница, Ко је од нас“двоје дужан да се иселма2 : Г“
Питање је непотпуно, јер не~ домаћинству, носилац станардостају елементи који би мо- ског права.је и један и други гтли да иду у прилог једном брачни друг, уколико међусоб или другом носиоцу станар- на права нису друкчије угово ског права. ( рили. Ако један од њих умре · Носилац „станарског права или трајно престане да кори-
"над једним станом може бити сти стан, други брачни друг осамо једно лице. Али, кад је стаје сам: носилац станарског уговор о коришћењу стана за- права. и кључио један од брачних дру За случајеве. развода брака гова који живе у заједничком предвиђене су одредбе које
НАША РАТА РАСПОЛАЖЕ
вивллоте СБЕЗ 5 пеие У 1
мо ПОовуАО СЕ
2 ЕЛИТА ТЕВЕН У >" своју сепли 7т>),
СЕТА,
ничке слике — предлог — изри лука; 8 Позади — место у Хрв где је опаљена. прва устанинка = упрошћен "облик „есперанта; '% ција — врста летилице — име енг
— кома; 3 Палеолит; 4 Унац — ње ар; 6 Агадир; 7 Касета; 8 Ка – кл
— ајта; 10 Риторнел; 1 СКОЈ — кож
треба да допринесу ликвидаци ји сустанарских односа. Одре“ ђено је да се у случају разво“ да брака препусти најпре «= мим брачним друговима да споразумеју о стану. Ако они не постигну споразум, посебна арбитражна комисија при о1штинском народном одбору од лучиће ко ће од њих остати у стану као носилац станарског права. Други брачни друг би" ће дужан да напусти дотада“ шњи заједнички стан чим МУ се обезбеди нужан _ смештај Против решења комисије мо“ же се у року од 15 дана изја“ вити жалба среској арбитра“
жној комисији.
че
ХАЛИЛОВИЋ ИУААЛАИНИИАААИААНАММНМ Авив
11.
Прибише се сваки уз своје стабло и приплемише бомбе. Пошто више није имало шта да се ради — вријеме нарасте и отежа од чекања. Живци, пажњом затегнути, испунише вријеме призвуцима, присјенцима и бауцима усред дана. Оно што је у ходу или у борби могло да се заборави или остави за послије — навали одједном. Савладани страх се преруши у безбројне облике сумње, кајања и жаљења — тим приказима поче да их поткопава и замара. Одвојени један "од другог, опкољени сваки својим чопором, заборав љали су један другог, остајали сами са собом У великој самоћи што пријети вртоглавицом, С времена на вријеме зажале један другог, а чини им се да је то мало и блиједо, не пјелином него остатком бића и једним слабашним зрачком свијести без топлоте, Послије се опет сјете самих себе и позавиде онима што су мртви, што су про шли, што вуше не осјећају то двоструко кида ње, Испод свега тога у сваком од њих зјапи гладна унутарња битност, уствари. шупљина која узалуд покушава ла У себе усиса минуте, са“ те, дане и године које су 10] лароване па ускраћене — ту су негдје близу, а откидају се и нестају заувијек. | , Р
Зебу им ноге, помјерају се да их загрију. Посумњалпе да се Заћанин преварио. Шако 24 покаја што му је повјеровао. Одлучи се да пође у извиђање, пође м угледа чађаве чакшире како маказају од стабла до стабла. Неко опали прије њета, једва је имао времена да потаље два мете“
Сдок бирам, знам. да бам елободан;
Издаје и штампа Новинско-издавачко предузеће „Борба“, уредништво, админи
ка — бијеле капе се с кривњавом растурише, п откотрљаше, Они пожурише за њима да се пробију, а рањави су, дроњави, тешки — ни по че-. му не личе на онв што су били, Више нема оних што су били, истрошили су се и ишчезли зауви-
јек. Застадоше изнад Ледине, гледају дим, слушају дерњаву и чуде се: ко то стиже да све зид за зидом испред њих подигне...
„Други пипак“, рече Ладо. ·,
„зашто пипак“, наљути се Шако. „Више је шипак, него пипак“. _
„Полип има пипке — од једнога се извучеш, а други те шчепа“, и напери пушку.
„Не пуцај“, рече Видрић. „Не помаже, Овдје за нас пролаза нема“, |
„Видим да нема. Ба зато што га нема“ и о пали. „А гдје га имат“ Б
Видрић слеже раменима: „Нигдје",
„Да се вратимо“, рече Шако, „п ла се горе на врху растуримо, Акб ко жив остане — састанак на Кобиљу, код Невјеста, ондје, гдје је Гара погинула“, |
„Лако је за састанак“, рече Заћанин, „а биће -љешше ла се вратимо треба ла се вратимо“,
„Зашто треба“, упита Ладо, „уморил смо и овако“, ЈЕ ~
„Треба: нек се зна од кога смо погинули за правду, а не да нам подметну да смо за вјеРу православну“. мн у
Мртав сам од умора, помисли Видрић, Једва са вучем, а ето н ја више волим ла се вратим, Није то само због одлагања, него бирам оно што
хоћу и гдје мирне савјести могу да, Ме пе
: |
не треба ви да живим. "смијешно је
1 што сад. оме' мислим, овако мртав и сањив и немоћан, а; боље, је него. да мислим, о другоме. Нећу о љру-
_ „томе; браним, се од другога — гадно је што је
овако тијесно дошло па човјек мора да се брани ји! епоља (и. изнутра. 1. 6. ~ потујан· „Можеш ли, Душане“, упита Заћанина, „је ли ти тешка ова узбрдица7т“ | па
„Нема је још много, прегураћу. А ти како“
" „Гурам, ево. Није ни тешко кад се мора“,
„Знали смо ово, сами смо га изабрали — нико нас није наговорио“.
Није истина, рече Заћанин у себи, одавно су нас наговарали. да бал ово изаберемо.. Прије нас су били Бајо Пивљанин и Стојан Јанковић и гуслари што су о њима пјевали да нас на ово наговоре. Па владике с Цетиња и Карађорђе, па Миљан Вуков и Марко Миљанов и Гаврило Принцип. Сви су нас они наговарали, не од дјетињства него п давно прије дјетињства, доп смо били у зачецима прадједова, И народ, овај наш овдје и онај тамо у Србији — кад је вјешао издајнике и палио им куће да се не познаје гдје су биле, то нам је аманет остављао да и ми тако чинимо. Држи се те навике народ кад год му дође тијесно — тражи и нађе неког кога намијени и задужи да му чува поштење и сјеме слободе за боља времена. Да није нас нашао, некога би другог нашао за ово — ми бисмо тада томе другом завидјели, а зато је боље овако! Боље је овако, а није ни могло да буде друкчије — стално нас је опкољавао и непрестано на ово ттурао лукави прастари лисац-народ, мрмљајући: само сте ми још ви остали, само још ви ме нијесте издали, може ли се вама вјеровати, можете ли ви то на себе узетит... Тако је било до устанка, а послије је продужио да нас гура: смичите
·титијуне, чистите издајице, вазда смо их убијали,
истријебите губу из торине док се народ није
заразио... Ипак је одједном пожурио да се зарази, то-.
мисли Заћанин и преворно климну главом, Прије! нето смо ми ту скр гвену губу истријебили, он се
+ | о "У
- о т ТРИ УГР 4 СТЕ Фри "О у | 5 страција и аптампарија. „Борба“ Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531, претплата за један месец за нашу земљу 280, _ 600 динара. Жиро рачун број 101 ара њ а
већим дијелом заразио, а онда је почео да прогони као заразу, и као напаст и губавце, нас који се нијесмо дали заразити. Спори смо били, истина је, и колебали смо се и понекад смо намјерно 'промашили — надали смо се да ћемо губу застраштити, па ла буде мање крви, зато сал те промашаје плаћамо својом крвљу. А и да: смо били бржи — морало би, свеједно, доћи до овога. То је неки закон у природи, или у времену —
да повремено долазе зле године, хладне дуге зи-
ме, глади и болести, вад многи одједном преко“ ноћ оболе, заразе друге око себе, истурче се 'м
„из зависти прегну да утамане све оне што није“ су обољели., Сад је то још једном дошло им бог-
зна хоће ли икад више. Од ових сад се м не тражи да се турче., него само да носе пушке. м ла нас до краја утамане. Није ми жао што ћу погинути од тих пушака — наживио сам се ја. наносио главе, најахао сам се брзих коња, наглелао и нанадао колико је доста ла се живот из вољкује, Жао ми је само што ћемо се данас сви до посљедњег угасити као мишеви у лувару Пи ју-пију-циц!, .. 54 У Била је породична: успомена то пију-пију-пип, она га пренесе у вријеме кад још никог од Заћана није било на земљи, Прадјед његов Аврам Брадарић, или Аврам Заћ, назван тако по катуну на којем се населио. умро је изненала на орању, Недјељу дана послије њега и жена му је
умрла од жалости за њим. Остало је седморо сит-
не дјеце — четири дјевојчице. па три сина да једно другом ни воде лодати не може. Роћапи из Аса, Брадарићи, дошли су тада У Заћ ла утјеше дјецу. Један од њих, Ноле, рекао је: „не бојте се дјецо, није све пропало, остаће се живо, зваће се и ово лани! Мало ћете се притрпјети, мало ћемо вам и ми помоћи, мало бог с неба — док одрасте ла покажете песницу сваком Ко вам зло жели“. Други рођак, Веко Марков,
"мислио је друкчије: „Лијепо везеш, Ноле, али од
те гајде нема вајде. Није бог сиротињска коза, није његово да помаже него ла кида гдје се истањило. Не можемо им ни. ми помоћи, сваком је. прече оно своје код куће. Овдје је отанчало, мора и ла се прекине, Ове лјевојке што су ста“ рије, оне су туђа срећа — по најму ћеја ове
-7107-1-16, Поштански фах 629 | .“]
мушко ће: од глади и зиме поцркати к гусдувару на гладну годину: пију-пију-
- Пропаст коју им је тада предвидио, испунила ни тада ни касније, Може би „није испунила баш зато што је била тако 050
ти
но јасно претсказана. Дјеца су се отимала магала једно другом. Једна од дјевојака пе. кала је док јој браћа одрасту — послије пе шу удали. Поженили су се и издијелили, ћили и изашли на глас имањима и ЈУН Намножили су се толико ла су могли и
себе да се свађају. При тим свађама бил
им је е, Због 7и
вољно да се слете онога што Веко Марков, па ла се одмах
пророчанства омрзли су не само Веко Браларића него и то презиме које и
повезивало, Да се одвоје, а ид прво покољење, Аврамови сино
ници њихови, на, прихватили су ново презиме
отац
за себичност, тврдичлук или зле слутње = тили би се да му то долази ол старе 20
и било је довољно да му кажу човјек покаје и поправи.
_ Ако се оно.прво цип није испунило, Заћанин — ово данас, чини ми се, не
измир
а се
ви, прозва:
се Заћани. и пресјекли везе с братством. и стричеви Душана
ву
х је
при“
ад мишеви пиц“ није и
да двра“
приче 1
као аманет. кои да, само кад су неког од својих хтјели да
„циц!
се не испуни, Ево нас једни прате, а
тају. Немамо куд.
осим низ литице, била пропаст; Стегло је, тијесно је. не да се дише. Најтеже ће бити оном што
а и
пас
жив остане, Ја., надам се, нећу бити тај. дуго и Кал бих хтио — боли овај ђаво,
је и отежало. вучем ногу као ву се ухватио. Дуго је већ вучем. од
ма курјака, а можда ни комунисте
|би толико издржао. Требало би али они.ми не би лали ла се 0. би да ме носе, па би намучили Ено га врх! Да смо знали, па њему и изгинемо на њему, то Зашто боље2 Није боље, дужан | ни све што може. нећу — па нек дстанем дужан!
Допријећу д
да се
к кљусу Кобиља
нема. о
дморим пи себе и
да о
е човјек о врха ту ћемо
зићи — они нек се разилазе, а ја 007
но је што ћемо се разићи, да се дајући муке један другом.
муке, и како се човјек зноји мртв како зубе стеже да не стење — онл
Кад се
им а.
немо 5 6 бил
ајем
Ро као да мука нема. Може и Јаук ла и
од њега пот.мни успомена да се отме, мако сам тврд,
е 4 во је
„несвјесно тијело којим воља не. влада. »•
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
це И = дал
може
да 8
понхеау
љеле“ м'
кој“ = 16 ко!
мори“ ДМ! ."
у ие М 1: аље Д % /