Borba

ецреи

_ ЦЕНА 20 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ,НЕ Бр

БЕОГРАД

„Уређује редакцијски колегијум Главни и одговорни уредник Лазар Мојсов Лист излази сваког дана

АЋАШЋ рак ми

__ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВ

_ ПРЕДСЕДНИК ТИТО ПРИМНО АКРЕДИТИВЕ ___ОД БРАЗНАСКОГ АМБАСАДОРА БРИГСА

“

ЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

вембра 1. и У

излажење » , 22. марта

Од 9. јупа 19, јалистичког савеза

" иФ. ироније

изл и то; у Ужицу ол'1%, сктобра по 27. ноДринићу оло “~, октобра ИМ2. ло л. фебруара 1943.

Ол 15 повембра 138. У ослобођеном Београду, а ол

године „Борба“ је оргап СопиУказом Председника Републике ол 15. фебруара

1962. године _Борба“ је олликопана Орденом заслуга за нарол са златном звезлом.

рату _Борба“ поново

голипе „Борба“ маставља 1948. и у Загребу.

радног нарола 7 утослапије

(БАНИЦЕ САВЕЗНОГ И ПРИВРЕДНОГ ВЕЋА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ

АВНА РАСПРАВА 0 АЛАБАМА ГРАЂАНА

= Х

ој Поа

апарата = прати врта при ит

= рећи пр ЕНИ

ј– | мо | у

| ЈЕ Па СЕ – > : 2

Це ТОДИРА хх1х БРОЈ 57 ОЛЕТЕРИ СВИХ 38 Е МАЉА, У. ЈЕДИНИ поа. број са пита а уза бабу: ј 5 и +: "Пе 28.: У ара 1922. године. 1. јануар 1:29. одине забра- ЈН

|| ; ПЛ так, 28 ђебруар 1964, па О ње пи Ми МЕ

Савезно веће разматрало годишње извешта је Комисије за представе и притужбе иНомисије за друштвени надзор = Одговори на посланичка питања = Да ли је и Привредно веће надленно за доношење занона о пензијама — Регулисано коришћење аеродрома

Председник _ Републике Јосип Броз Тито примио је јуче пре подне, у згради Са везног извршног већа, новонаименованог изванредног и%опуномоћеног амбаса дора Сједињених Држава Бразила Моазира Рибеира Бригса, који му је предао акредитивна писма.

Предаји акредитива присуствовали су државни секретар за иностране посло-

ве Коча Поповић и помоћ"ник тлтефа Протокола Пред-

'седника (Републике Јаша "Филиповић. ' Бразилског "амбасадора

"пратили су саветници Луиз

де Алмеида Ногеира Порто! и Пауло де Оливеира Мерсиани Кунха. и секретар Карлос Норберто де Оливеира Парес.

Председник Тито примио амбасадора Шилиха

Председник _ Републике Јосип Броз Тито примио је јуче пре Подне новонаименованог, изванредног и опуномоћеног амбасадора СФРЈ у Тунису Ника Шилиха, пред његов одлазак на дужност. Пријему је присуствовао државни секретар за иностране: послове Коча Попо- , вић.

Председник Тито и Коча Поповић у разговору с амбасадором Рибеиром Бригсом

Хрушчов примио амбасадора Мијатовића

Москва, 27. фебруара ~ (Танјуг) Први секретар Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Саве за и председник Министар ског савета СССР Хрушчов примио је данас изванред ног и опуномоћеног амбаса дора СФРЈ у СССЕ Цвијетина Мијатовића Н. С. Хрушчов и амбаса дор Мијатовић волили су том приликом разговор, ко ји је протекао у топлој и пријатељској атмосфери. У разговору је учествовао и секретар ЦК КПСС Јуриј Андропов.

ЗАВРШЕНИ РАЗГОВОРИ У ЊУ ДЕАХИЈУ

Прекретница у индијско.

југословенској економској сарадњи

Протокол о дугорочној економској и индустријској кооперацији потписали др Јоже Брилеј и Манубај Шах

Њу Делхи, 27. фебруара (Каблограм)

Синоћ су у Делхију завр-

шени четвородневни и из-

ванредно значајни и успеш-

ни индијско-југословенски

дугорочној

Гразговорима _ потписао је шеф делегације, члан сив |и' председник Одбора за ескономске односе са ино'странством др Јоже Брилеј, а са индијске министар 'снољне трговине Манубај Шах.

После потписивања про-

токола оба шефа делегаци-“ је изразила су задовољство током разговора и резултаТИМА који по обостраној ојуцениотварају нову етапу У "југословенско-индијским економским односима. У разговору са новинари„ма др Брилеј је рекао да је 'садашњим преговорима постављена основа за далеко ширу од досадашње међусобне економске сарадње која ће се у будућности стал но проширивати. „Ови разговори · означили су пре“ кретницу на којој ми прела Зимо са једне класичне тртовинске размене на квалитативно нови ниво економске сарадње“, додао је шеф југословенске делегације.

„У протоколу који је. потписан може се нађи безброј елемената који потврђују ту оцену. У њему две делетације не само да предлажу путеве за далеко брже повећање _ робне размене, нећо изражавају и сагласност о конкретним мерама за проширење сарадње на терену индустријске кооперације, заједничке изградње објеката, техничке сарадње, размене искуставаи производних процеса, уза“ јамне. помоћи у обучавању Кадрова итд. Не мање 381 : 'чајан је договор да се у пи· љу ефикаснијег остварива ња свих тих задатака осзују мешовити комитети на нивоу влада — један са седи штем у Њу Делхију а друти у Београду.

_У протоколу се оквирно

назначују подручја У Којима би према постојећим | могућностима могла да се

(Фд сталног дописника „Борбе“ )

оствари индустријска кооперација. То су изградња термохидроелектрана, бродоградња, прехрамбена, пре рађивачка и хемијска инду стрија, производња рударске опреме и алатних маши на. затим прерада коже, тек стил, цемент, гвожђе, челик и алуминијум. Говори се и о сарадњи у области геолошких истраживања и истраживања нафте.

С обзиром да Индија чини велике напоре за проши

рење своје трговачке флоте, посебно се истиче значај сарадње у домену бродоградње. Каже седа ће се ускоро састати југословенски и индијски представници који ће размотрити ти пове и број бродова које ће индијска државна бродарска компанија — рачуна се у оквиру једне врло крупне поруџбине — увести из југословенских бродоградилишта. Уједно се истиче да постоје могућности за успешну кооперацију индијских и југословенских бродоградилишта,

ја би се одвијала кроз међусобно снабдевање матери јалом, машинама и деловима, а која би се протегла и на сарадњу У повећању про дуктивности. и усавршазању технолошких процеса.

„Облици индустријске кооперације прецизирани су још за неке секторе. Тако се каже да ће до ње доћи у производњи неких делова за аутомобиле, камионе ји тракторе |

Мада током разговора ко оји су имали за циљ да тра сирају, дугорочне и оквир“ не смернице сарадње ни је улажено у даље детаљисање, У _ круговима

двеју делегација ситуаци ја У аутомобилским индустријама. Индије и Ју-

гославије помињана је као илустрација широких могу аности које пружа перспек тива и индустријске коопе рације између две земље, Ју гославија има значајне капа питете а Индија велико трасиште и огромну потражњу за' аутомобилима. Сем тога обе земље неке типове аутомобила производе по истим страним лиџенцама — на пример, путничка ко

ла марке; „фиат“ и камио не и аутобусе типа „лејленд“. Ако се нађу могућности за кооперацију, то јест ако би се неки делови изграђивали само и Југосла вији, а други само у Инди ји. обе земље које сада про изводе аутомобиле у малим серијама могле би прећи на далеко масовнију произ водњу — рачуна се чак до неколико стотина хиљада аутомобила годишње што би веома појефтинило трошкове и цене на унутра шњим и конкурентност на спољним тржиштима. Југословенско-индијски протокол такође говори о перспективама робне разме не и каже да привреде две ју земаља које се брзо развијају отварају нове. веће и шире могућности за даље убрзање њеног већ до сада веома високог темпа пораста. Исто тако исти че се и спремност двеју вла да да пруже сву помоћ сво јим привредним орггнизаци јама у погледу налажења нових артикала и нових Ко личина робе која може би ти размењена. Посебно се истичу могућности Индије да Југославији испоручује гвоздену и мантансву Ру ду, јуту, коже хемикалије, текстил и дуван и додаје се да ће југословенска пре дузећа испитати могућнос ти увоза још низа полуфи налних и финалних про извода индијске индустри је. Што се индијског у“ реза тиче он ће бити усмерен на вештачка Ђубрива. обојене метале, жи ву. електричну "опрему и материјал, алатне машине, фабричку опрему и готове тракторе, гвожђе и челик.

Током разговора поред ра зматрања међусобне економ ске сарадње забележена је и жива размена мишљења о предстојећој светској кон ференцији о трговини и ра звоју.

Све у свему, у обе делега ције изражава се мишљење да су разговори означи ли крупан догађај у одно сима Индије и Југославије и да ће договорено прошигрење економске сарадње до принети даљем јачању ло стојећих веома тријатељских односа између две зем ље. Душан СИМИЋ

љановски, председник Коми-

твена и политичка Рруковод-

те Биљановски је изнео податке да је у току 1962. године свим органима федера-

одсто оправданих.

представки и притужби. рекао је Биљановски, заслужу

штвено-политичких фактора Анализа је показала да поје дини закони и други прописи погодују стварању

лидском и пензијском осигу- |3

законима како би се отклони

представки и притужби има

| опочито кеда је у питању 0т-

„јавност у оешавање

Кључити у свакодневне про-

На јучерашњим седницама Савезног и | Привредног већа Савезне скупштине покренута су многа врло актуелна и значајна питања из разних области друштвеног и привредног. живота. На пример, о институцији жалбе и притужбе грађана — први пут се веома документовано и исцрпно расправљало на пленарној седници једног скупштинског већа. На! дневном реду Савезног већа налазио се | претрес годишњих извештаја Комисије за | представке и притужбе и Комисије за друштвени надзор. Исто тако, и посланици Привредног већа — први пут на пленарном скупу,-— покренули су низ питања о стварању потребних услова за олаговремено обављање пролећне сетве.

Посланичким питањима, на која су одговарали представници СИВ. покрену- | то је више значајних проблема који задиру у најосновније интересе привреде и радног човека. Било је речи. на пример, о редукцији и недостатку електричне енергије, о изградњи нових електрана, о одговорности за тешкоће и несреће у саобраћају, о недостатку меса на домаћем | тржишту, о увозу робе за широку потрог | шњу и другом.

Заједничкој седници Савезног и Привредног већа председавао је потпредседник. Савезне скупштине Мијалко Тодоровић. Одвојеним седчицама Већа руководили су — Мијалко Тодоровић и инж. Бранко Жежељ.

ПРОШИРИТИ КАПАЦИТЕТЕ У ВАЗ ДУШНОМ САОБРАЋАЈУ. — На заједничкој седници оба већа вођена је десата о проблемима организације и пословања у ваздушном саобраћају. Подсећајући на тек завршене разговоре који, су вођени у скупштинским одборима, истакну та је неопходна потреба бржег ширења и модернизовања капацитета у ваздушном саобраћају. Наглашено је да постојећа цизилна ваздушна флота једва задовољава 50 одсто потреба домаћег, међународног и туристичког саобраћаја. У дебати су учествовали: Воја Лековић, Лајош Ђетвај и Стеван Суша.

После начелне дебате, домови су усвојили Закључке о мерама за унапређење и модернизацију ваздушног саобраћаја, као и измене Закона о предузећима за аеродромске услуге (према којима се,

између осталог, ова предузећа коначно економски осамостаљују). ИЗА СВАКЕ ЖАЛБЕ — НАЛАЗИ

СЕ ЧОВЕК. —- На седници Савезног већа, у току разматрања извештаја Комисије за представке и притужбе и Коми-

| (савезни секретар за правосуђе),

сије за друштвени надзор, наглашено је да се — сагласно уставним начелима жалбама грађана мора посветити пуна и

'одговорнија пажња. Сваку жалбу, како

је речено, иза које увек стоји по неки наш човек — не треба посматрати само као „индивидуални акт“ — већ као Бажан документ, драгоцен за свакодневну праксу, нарочита приликом исправљања разник деформација и спречавања кршења законитости. Пошто жалбу треба видети, како је у дебати истакнуто, и као вид критике одређених појава, тре-

бало би предузети све кораке да би сви",

"друштвено-пелитички форуми и организацијф пажљивије анализирали досадашњу праксу поступака и извлачења искустава из жалби грађана. Уосталом, речено је, зар податак да је у току прошле годиће било око 500.000 разних жалби (разним форумима) — није довољан сигнал за ангажовање свих друштвених сна га на уклањању узрока за оволики број жалби

У току преподневне дебате учествовали су посланици: Злате Биљановски, Душан Ичевић, Џашко Ромац, Арнолд Рајх Риста Михајловић, Иван Рос и Мухамед Кешс» товић.

У поподневној дебати у Савезном већу (до закључења листа) учествовали су: Мате Салиновић, Славица Дабић, Димитар Алексијевски, Езхер Арнаутовић, Данило Милошевић, Мунир Месиховић и Мијалко Тодоровић.

ТЕШКОЋЕ ОКО ПРИПРЕМА ЗА ПРОЛЕЋНУ СЕТВУ. — На иницијативу Оцбора за пољопривреду, Привредно веће је размотрило извештај о резултатима јесење сетве. и ток припрема послова око пролећне сетве. Као најозбиљнији проблем истакнут је већ више пута уочен недостатак резервних делова за трак торе и помањкање вештачких ђубрива. Веће је усвојило закључке о мерама које треба одмах предузети да би се пролећна сетва обавила благовремено.

НОВЕ ОДЛУКЕ. — Савезно и Привредно веће усвојили су Закоз о ослобађању плаћања доприноса из дохотка привредних организација које се баве производњом предмета од прућа (ради јачања фондова ових организација); затим, Одлуку о додељивању средстава из привредних резерви сфредерације (2.000 милиона динара за регрес у области трговине) и, на крају, потврдили су предложени статут Југословенске заједнице осигурања. ДЕБАТА У САВЕЗНОМ ВЕЋУ

Иза своке жолое

Дебату о годишњем извеш-

тају Комисије за представке

и притужбе Савезног већа и Комисије за друштвени надзор Савезне скупштине отворио је експозеом Злате Би-

сије за представке и притужбе Савезног већа. Нагласивши да наша друш

ства а нарочито друг Тито. поклањају посебну пажњу жалбама грађана и сталночин систирају да им се прилази са савесношћу јер се иза сва ке 'жалбе налази човек. Зла-

ције упућено око 90.000. а У 1963, око 80.700 представки и|Х притужби од којих је око 70

Свакако да оволики 6001

је посебну пажњу свих дру-

неких |: неправилности Закон ој стамбеним односима. о инва-

рању и о радним односима па с обзиром на то да у наредном периоду предстоји усаглашавање _ свих прописа са Уставом. требало би посебно повести рачуна о овим

ли недостаци и унеле јасне формулације.

Напо ући рило поверење

тако да би се својих питања

да _ највише из области рада и радних односа, он је нагласио ла судови. одлучујући о овим споровима. не би смели формали-

етички ла им приступају. на-| ња грађана У

њихових права де „укључити прелставки грађана, јер решавање представки у _ органима радничког и друштвеног управљања треба да буде јавно, Говорећи о садржају рада“ комисија .за представке и притужбе у општинама. он је указао да ове органе треба у-

каз Потребно

већа. у току

жбама. који би

•

блеме грађана и афирмисати њихов рад. чиме би се ство-

штинској комисији. , Посебну пажњу треба посве тити томе да третирање пита-

жаја у статутима скупштина и радних организација.

На крају Биљановск; Као да је Комисија Савезног

представкама и притужбама. дошла до закључка да би тог бало донети закон о поступку са представкама и приту-

жем и ефикаснијем решава-

је човек

њу ствари. Овај пропис утицао би на смањење бирократ ских постумака. развијао би утицај јавлог мнења на ства рање атмосфере која омогућава да се дође ло праве истине и, у крајњој линији, спречавао би кршење закони тости и развијао хумани однос према грађанима.

Заложивши се за организа ционо и кадровско јачање служби које се баве испити вањем представки и притужби и за доношење прописа који би омогућили убрзавање спровођења у живот правоснажних судских одлука које се сад спроводе споро, УЗ интервенцију или никако, Душан Ичевић је говорио о потреби јавне дискусије У колективима о одређеним сла бостима које се у пракси по јављују. Он је осудио праксу у неким колективимт да се према висококвалификованим стручњацима или руководиоцима који су колективу неопходни не спроводи никакав поступак због кршења законитости или других- неправилности.

Жалба је у исто време и критика деформација у спровођењу наше

Злате Биљановски ~ .

политике

"Затим је узео реч _ Пашко Ромац, председник Комисије за друштвени надзор Савез не скупштине, који је, између осталог, рекао:

— У Комисији за друштве ни надзор ми смо проучили мање-више све анализе жал би које стижу у разне центре. Увидом у ове анализе и у конкретне жалбе утврђе но је следеће: према неким подацима који не морају бити тачни. сматра се да се око 500.000 људи жалило од нивоа општине до највишег форума у Југославији.“ Од тих 500.000 жалби близу – 30 одсто их је углавном оправда но. Око 40 одсто оних који су се жалили су радници.

код грађана за "решавање обраћали 0п-

реализовању дође ло изра-

је ре

дискусија о

лопринео 60-

| неправилности

Са јучерашње заједничке седнице Савезног и Привредног већа

, Нашта се људи жале На непоштовање _ самоуправних права органа радничког само управљања, на _ расипничко трошење друштвених _ сред“ | става, на неправилности које | | проистичу из интеграције, на | | закидање или неуредно испла | ћивање дохотка радника, на ређивање прековременог ра| да који се не исплаћује. приликом поделе станова. затим, због за- | кидања права на плаћени годишњи одмор. на разна ушти мавања приликом саставља- | ња периодичних _ обрачуна

или годишњих завршних ра- | чуна, распоред на радним ме стима; отпуштање с _ посла | итд. Да ли су то жалбе или

је то нешто другог По мом! мишљењу, то и јесу жалбе. али је то и одређен вид

критике деформација у спро вођењу наше, политике у појединим. радним организаци- | јама.

По речима Пашка Ромца, оргави који разматрају жалбе грађана и испитују узр0- | ке треба да буду путорита- , тивни, У службама треба ла раде људи који спадају међу. | најјаче политичке људе У комуни. Осврћући се на слу-, чајеве обуставе рада У неким нашим предузећима. он је рекао:

— Сва могућа истраживања су показала да обуставе рада немају никакве политичке позадине, нема елемоната нечег непријатељског. Има случајева да људи обустављају рад због"тога што су добили мала примања, а није им објашњено зашто је до тога дошло. Затим, има случајева да се закидају при мања, у интересу неких виших интереса предузећа, а радним људима се опет не објасни о каквим се то интересима ради. По мом мишље њу, ми морамо наћи прописе или одређене објективизи ране инструменте којима ћемо обавезати руководеће љу де у предузећу да У одређеном року реше извесне тчроблеме радних људи, да им се даду објашњења која траже, итд. | Судови и оправданост

разлога за отказ

Савезни секретар за прввосуђе Арнолд Рајх посебно се осврнуо на рад судова на решавању спорова из радних односа нагласивши да је број | таквих спорова- врло различит у појединим републикама. У Словенији. У — ТОКУ 1962, године, општински судо ви су имали 349 радних споро ва, Црној Гори 721. Македони ћи 1.378, Косову и Метохији 600 итд. Он је затим говорио о дискусијама вођеним у кру говима правосудних органа и другим о томе до које мере судови треба да улазе у питања оправданости разлога за отказ. У прилог потпуном истраживању правог стања ствари у случајевима давања отказа говори и то дау пракси има отказа код којих су законске формалности задовољене, а у ствари је реч о отпуштању радника због разних субјектизних разлога. а

Истичући да противно же љи радног колектива _ нико

не би могао остати његов члан, Рајх је указао да проблеми из радних односа треба да се у радним колективи ма решавају УЗ учешће ових

друштвених фактора. јер је тешко очекивати од судова да би у свим случајевима могљи да истерају ствар на чистину.

на (0) жалбама расправљати

и у срединама из којих потичу

По мишљењу Ристе Михан ловића, знатан број жалби указује на одсуство бриге о људима и њиховим проблеми ма. одсуство хуманизма, Дру гарске колективне солидарно сти. а разпој овог није у супротности са награђивањем по раду. Он се посебно осврнуо на нехуман однос' према старим радницима, женама и ученицима у привреди. У ра зматрању жалби треба се тру дити да се објективно одвоји од субјективних слабости. да се једно и друго не трпа у исту торбу. јер има жалби ко је не указују на неке субјек тивне слабости него СУ оне пре одраз наших тренутних економских могућности. на пример, запошљавања стамбене изградње итд. Пледирајући за јавност у решавању жалби грађана. Михаиловић је истакао. да би о жалбама радника требало јавно расправљати У срединама из којих потичу, што би допринело _ сузбијању _ самовоље. Јавним расправља њем би се постигло м то да сви који у њему учествују та чно упознају сгварне могућности уже и шире заједнице у погледу. излажења у сусрет ономе који се жалио.

Иван Рос, говорећи о раду општинских комисија, изнео је пример из једне комуне чи ја је комисија решавала 36 представки. Од тог броја 18 је упућено комисији од органа федерације, 14 од републичких форума, две од среске скупштине, а само две представке стигле.су директ но комисији општинске скуп штине, . Он је нагласио да до!'овакве праксе долази због извесног неповерења _ према општивским комисијама 'а и. због лоше навике појединих грађана да се жале без обзира на оправданост проблема; Он је предложио да се жалбе које се неодговорно ди ректно упућују вишим органима: врате жалиоцима са напоменом да се за. њихово решавање обрате најпре општин ској комисији.

О неким неправилним, доста распрострањеним схватањима о суштини појма јавности говорио је Мухамед Кеше товић. Реч је о идентификова њу јавности рада са појмом информисаности грађана. По његовом мишљењу, није проблем у томе. да јавност сазна шта раде органи, већ је потребно да се стварно тежи што ширем учешћу. грађана у раду ових органа, да се управљање спусти до радног места.

Тиме је преподневна седни ца Савезног већа завршена, а рад је наставила у 17 часова поподне, И

(Остале извештаје о раду Савезне скупштине 0о-

објављујемо на 4. страни)

ај АИ

сања пи вени Јер преране

Меј шт танана