Borba
БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ ТОДИНА ХХТХ БРОЈ 110 Уторак, 21. април 1964.
_БЕОГРАД_
Уређује редакцијски колегијум | Главни и одговорни уредник Лазар Мојсов Лист излази сваког дана
!
Уа
ЦЕНА 20 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ нЕ ВРАЋАЈУ
ПРОЛЕТЕРИ свих ЗЕМАЉАЉ У ЈЕДИНИТЕ
4 | и
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
НАШ РАДНИК И СТРУЧЊАК МОРА БИТИ
4
Први број „Борбе“ органа Комунистичке партије Југославије изишао је у Загребу 19. фебруара 1922. године, 13. јануара 1929. године забрањено је даље излажење „Борбе“, а чланови редакције осуђени су на затвор и робију.
У народноослободилачком рату „Борба“ поново излази и то; у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Дринићу од 8. октобра 1942. 27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944, године „Борба“ наставља излажење у ослобођеном Београду, а од 22. марта 1948. и у Загребу. Од 9. јуна 1954. године „Борба“ је орган СоциЈалистичког савеза радног народа Југославије. Указом Председника Републике од 18. фебруара 1962. године „Борба“ је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом.
дф
БОЉЕ НАГРАЂЕН
И НИЈЕ ТАЧНО ДА ОНИ ЈОШ МОРАЈУ ДА СТЕЖУ НАНШ
от рекао је друг Тито поздривљијући учеснике Петог конгреса Совеза синдиката Југословије који је јуче почео у Београд
(ИН
(ВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ ПОДНЕО РЕФЕРАТ: СИНДИКАТИ У БОРБИ 34 ПОДИЗАЊЕ СТАНДАРЛА И СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ОДНОСЕ
Конгресу присуствовали сенретари ЦИ СКЈ Кленсандар Ранновић и Едвард Кардељ, чланови Извршног комитета ЦК СНЈ, представници Социјалистичког савеза, Савезне снупштине и Савезног извршног
Поздрављајући топло и срдачно председника Тита, Пети конгрес Савеза синдиката Југославије почео је јуче у Београду рад,
Првог дана рада, Конгресу је присуствовало
1273 делегата из целе земље и 52 делегације из иностранства. Када је у 9 часова у дворану ушао председник Тито, у пратњи Светозара Вукмановића, председника ЦВ ССЈ, и осталих високих руководилаца, делегати и гости уста"ли су и поздравили су га дуготрајним аплаузима. Одушевљени делегати су скандирали Тито — Темпо, Тито Темпо. Само што се аплауз утишао делегати су почели „да певају „Друже Тито ми ти се кунемо да са Твога пута не скренемо“. Овације и топли поздрави наставили су се и после ове традиционалне песме којом представници радничке класе поздрављају Председника на свим зна-
чајним скуповима.
"Пре почетка рада конгреса хор културно-уметничког друштва „Абрашевић“ из Београда отпевао је Интернационалу. Поздрављен дугим аплаузом за говорницу је затим стао председник Савеза син диката Југославије Светозар Вукмановић и отворио конгрес. Он је при том рекао да је уверен да тумачи. осећања свих делетата, читаве радничке класе и свих радних љу-| ди Југославије, ако каже „да смо срећни што у на шој средини можемо поздра вити друга Тита“, Бурним аплаузом делегати су поно-
_во поздравили Тита, одуше „Вљено одобравајући -речи| _ председника Вукмановића.
„УЗ аплаузе делегата и гос
ју председник Вукмановић поздравио је секретаре ЦК СКЈ другове Ранковића | и Кардеља, затим чланове Извршног комитета ЦК СКЈ ипредставнике Социјалисти чког савеза, чланове Савезног извршног већа и других друштвених и политичких организација. Председник је посебно поздравио присутне делегате и поименично деле тације и шефове делегација из иностраних земаља ко је присуствују конгресу.
Конгрес је затим минутом ћутања одао пошту преминулим члановима Централног већа ССЈ и свим преминулим члановима Синдиката. Пошто је изабрано радно председништво и усвојен дневни ред, председавајући Данило Кекић дао је реч председнику Титу који је бу рно поздрављен изашао на говорницу.
На крају говора делегати су поново устали и дуго поз дрављали друга Тита. После стишаног аплауза председа вајући Данило Кекић је за хвалио другу Титу на учеш ћу у дискусији. Он је рекао да ће речи друга Тита пред стављати драгоцен · подстицај за даљу активност Синдиката и делатност радничке класе Југославије.
Председник Савеза синди ката Југославије Светозар Вукмановић поднео је затим Конгресу реферат о за, дацима у борби за подиза- | ње животног стандарда и изградњу социјалистичких. друштвених односа.
У току јучерашњег дана поред дискусије о реферату друга Вукмановића, делегати су чули и поздраве
!' иностраних делегација Кон
гресу.
РЕЧ ДРУГА ТИТА
"Другарице и другови, |
· Дозволите ми да поздравим Пети конгрес синдиката Југославије и да вам зажелим што плодоноснији рад и доношење одлука које ће дати подстрек за још већи полет у развитку наше социјалистичке земље.
Веома сам задовољан што могу, у исто вријеме, да поздравим и делегате синдикалних организација из иностранства. Велики број представника _ иностраних
| синдиката на овом Конгресу показује колико су ус“ ко везани интереси радничке класе разних земаља, ка ко оне у социјалистичким земљама, која ствара себи бољи живот, тако и оне која се још бори за своју слободу и право да сама одлучује о својој судбини.
Овај Конгрес, другарице и другови, имаће велики значај за даљи развитак на ше земље; јер ћете ви на њему, ја сам увјерен, дискутовати и свестрано освит јетлити ваше досадашње ус пјехе, који нису малих Наше синдикалне организације одиграле су велику улоту и допринијеле успјесима наших произвођача, раднич Ке класе Југославије, и УС" Пјесима који су постигнути Захваљујући систему самоу Прављања. Ја не бих хтио да набрајам све те успјехе, рт аи РА
ТРЕГРАН ПРЕДСЕДНИНА ТИТА - злваленом
"Председник Републике Јо сип Броз Тито упутио Је Председнику Државног сата Народне Републике Ољске Александру Завад“ СКОМ, поводом његове недав раоперације, следећи теле-
по пућујем Вам, друже Редсједниче, најискреније еље за брзо оздрављење. Осип Броз — Тито.“ „
који су резултат огромних напора наших радних људи, наших произвођача и у индустрији и у другим обла стима, јер ће о томе говорити други ваши руководиоци и делегати на овом Конгресу. Ви ћете се сигурно и овом приликом, можда више него и на једном ранијем конгресу, осврнути на
разне недостатке који су се
јеси на НК __ Пен СИ СИНАН.
испољили у свакодневном раду и у развитку наше при вреде. Разумије се да бимно то шта требало да сами поправите унутар својих колектива и у индустрији и нашој привреди уопште. Ја
Крајње је време политика и
|
У нашем радничком само управљању учињен је огроман корак напријед, али још увијек има и недостатака. Један од највећих је свакако у томе што се још увијек, ту и тамо, испољавају елементи самовоље. Те поја ве самовоље коче правилан развитак и несметано функ ционисање радничког самоуправљања. У многоме, то проистиче и из тога што и сами радници још нису до- | вољно свјесни својих права и што одлучно нису стали на крај свим појединачним случајевима самовоље. Разу мије се, таквих недостатака. има данас све мање, али ја бих желио да се на овом
се у то нећу упуштати, иако бих доста имао да кажем. Ви то, уосталом, добро знате, јер ја сам од васи добио та обавјештења. За| то ће бити боље да ви о њима и говорите. (Аплауз.)
да се преиспита нвестирања |
потребно велико познавање економске науке, да би се увидјело да није нормално да од укупно око 1.500 мили јарди динара за инвестиције, односно да од око 1.100 милијарди за привредне ин вестиције у 1963. години при вредне организације, као не посредни ствараоци средста ва, располажу само са око зо%, То је ненормално, дру гови. Привреди се мора оставити више средстава, а та се средства, међутим, смању ју У посљедње вријеме. Кад сам сазнао за те цифре, ја сам се разљутио и запитао како је могућно да се отишло тако далеко. То смо ми горе дужни да поправимо и
Конгресу одлучно каже да се такве појаве убудуће неће толерисати. (Одобравање.) Ових дана, ви ћете овдје дискутовати о разним питањима, и знам да ће ваша
мићемо то и учинити, јер смо свјесни да само тако мо жемо још брже ићи напријед. Кад је ријеч о инвестиционој политици, треба имати
најглавнија тема бити животни стандард наших радних људи. Ви имате пуно право да разматрате баш то питање, које је од одлучују ћег значаја за још брже кре тање нашег развитка напри јед. Не ради се само о томе да код вас доље, у предузе ћима и привреди, не иде све онако како би требало, него ни код нас горе није све у реду. Ми смо сагледали наше недостатке и ви сте већ могли видјети да је о њима било ријечи на Шестом пленуму Савеза комуни ста, који је читав претконгресни рад усмјерио баш на основна питања стандарда и правилног развитка наше привреде и друштва уопште. Хтио бих овдје да поменем само једну ствар. Ако хоћемо да још брже идемо
на уму да морамо исправити и нека своја гледишта. Има људи, на примјер, који мисле да.нове инвестиције брзо подижу стандард живота. Међутим, то није увијек тачно. Ми трошимо огро мна средства, милијарде ди нара, за нове објекте. А по требно је да прође низ годи на док се најприје саграде фабрике, док се затим ухо да производња, и док најзад, не почну да постепено дају заједници. Међутим, ми данас већ имамо прилично изграђену индустрију, али смо је занемарили, нарочито ону застарјелу, коју нисмо обнављали. Наиме, од тих сада застарјелих индустриј ских предузећа ми смо одузимали средства кад смо мо рали да стварамо акумулацију, одузимали смо им, кад год је било могућно, чак и оно што је било предвиђено
напријед и да омогућимо да у даљем развитку наше социјалистичке земље дођу до пуног изражаја физичке и умне способности наших ра дних колектива, онда морамо поћи од онога што је основно — од наше инвестици оне политике. Крајње је ври јеме да ми преиспитамо ту политику. Мислим да није
Делегати и
за амортизацију. Зато су та предузећа данас у врло тешком положају. У њима су радници максимално подигли продуктивност рада. Али, продуктивност и резултати рада у једном предузе ћу не зависе само од раднич ких руку, него и од технике, од машина. Лако је по-
Председник Титеб говори на конгресу
стићи високу продуктивност | се развијају и неке фабри- Пн ЈЕ рада у најсавременије опрем | ке базичне индустрије које| је заостала и заскарјела љеној индустрији. Зато јесу нам још потребне. Али, Заједница "мора УИЈА сред
ЗЕ ; а : де ед
погђешно. да - се упоређује таква наша индустрија са оном на Западу и да се ка же да је тамо већа продуктивност. То је, додуше, тач но, али су тамо и машине са временије. Ми то, дакле, мо рамо исправити.
Основну пажњу сада морамо да посветимо инвести рању нових средстава у оне објекте који ће омогућити бржу производњу робе за широку потрошњу, с тим да
Мило смо искористили фабрике
Другови, када говоримо о |
животном стандарду, ми да нас немамо права да каже мо да он сада свуда зависи само од подизања продукти вности рада. То није сасвим
тачно, јер су наши радни- |
ци, углавном, већ дали оно што су могли. Тачно је да има мјеста и покрајина гдје радници морају још више да се усавршавају, да би да ли онолико колико ће то би
| ти могућно кад се боље упо
знају са техником производ ње. То је случај у крајеви ма гдје није било фабрика
гости поздрављају друга Тита приликом његовог уласка у дворану
. већа, Армије и друштвено-политичних организација. — Поред 1.300 делегата Нонгресу присуствују 52 делегације синдикалних понрета из иностранства
капацитета мало. У те фабрике су уложене стотине милијарди, а често се ни по ловина уложених средстава не оплођава, јер погони, од носно капацитети нису потпуно искоришћени. Те резерве се морају активирати, па, ако је потребно, тре | ба уводити и нове смјене, да би се капацитети искори стили у пуној мјери. Јер, оно што је уложено мора увијек да даје нова средства, а како ће их давати, кад 0- | но што је изграђено није и- | скоришнћено. |
Поред тога, ми имамо и ниско акумулативну инду стрију, која је дошла у до! ста тежак положај због то | га што нема расположивих средстава да би се обнав- | љала и усавршавала. Ми смо ту индустрију преви- ! ше оптеретили. И шта ока | сада ради: Она сада једе | саму себе. Умјесто да се обнавља, она свој амортиза циони фонд употребљава | за плаћање ануитета, то јест за отплаћивање дугова нашој социјалистичкој заједници. Та индустрија не може напредовати и она ће једног дана потпуно
треба видјети и како се гра става за то, јер смо ми ра-
ди, како се прилази грађе- није узели од ових њу, да се не би дешавало, | предузећа _ не само _ оно као раније, да почнемо гра | што су она акумулирала
„дити објекте иако нисмо имали израђене планове, што
је имало за посљедицу су нас такви објекти више коштали и да смо пробијали инвестиционе фондове. То треба му горе да испра вимо. и
него и њихову амортизаци ју. Ми морамо омогућити тој индустрији да лакше преброди тешкоће и да се амортизациони фонд упс- | требљава за даље усавршавање производње и лру ге предвиђене сврхе, Све „то треба да нам омогући | да много брже идемо на| да
пријед и да радници нађу | свој рачун и обезбиједе ви | ши стандард живота.
нити ичега другог и гдје ра | Другови, кад погледамо
дничка класа нема никак- | уанашњу Југославију, мових традиција, Али тамо| жемо да кажемо да она гдје радници већ одавно и- | више није онаква каква је мају искуства у руковању дрије била. Она има са-
савременом техником, ми већ имамо и високо развије ну продуктивност рада. Ми, дакле, можемо и тре ба да користимо огромне по стојеће резерве, А гдје су те резерве2 Оне су ту, у на шим фабрикама. Јер, друго ви, ми смо саградили стоти не модерних фабрика, али је жалосна чињеница да је искоришћавање њихових
свим друкчији облик, потпуно друкчије лице. Х стандард је У њој далеко виши. Али, ми смо у свом развитку дошли до тачке када не смијемо бити задо | вољни оним што смо до са да постигли, јер наши рад
У реферату о наредним | задацима Савеза синдиката | Југославије у борби за подизање животног стандарда радничке класе и изградњу социјалистичких друштвених односа, председник – Вукмановић је у почетку говорио о крупним успесима које је радничка класа наше земље постигла у периоду између ТУ и У конгреса ' синдиката. У даљем излагању председник Вукмановић усредсредио је пажњу на привредни развитак и подизање друштвеног стандарда посебно нади“ | зирајући неискоришћене капа цитете и резерве које се кри ју у постојећем нивоу продуктивности рада, Председник Вукмановић је исто тако говорио о потреби брже афирмације принципа дохотка у ванпривредним делатностима и о недовољном учешћу непосредних произвођача у одлучивању о прошире ној репродукцији. :
У реферату се затим раз-
| јеме у могућнос
ни људи осјећају да имају право на још бољи стандард од овог који данас имају. Данас у нашој земљи приличан стандард и– ма један не велик број ви сококвалификованих људи, док шири слој наших радника, произвођача није довољно награђен. Не бих хтио да кажем да су и наши стручњаци довољно на грађени, јер су у другим земљама они много боље плаћени, али, ако упоре мо распон између њихових плата и плата наших радних људи, видјећемо да је он превелик. Не треба сада да снижавамо тај ра пон на тај начин што ћемо једнима снижавати при мања а другима повећа» ти, већ је потребно да искористимо све резерве које код нас постоје
3 =
Ја не бих сада овдје говорио о разним облицима штедње, о томе да се код нас много средстава троши у разне непродуктивне хе. Али, могу да вам жем да није правилно да се између произвођача и потрошача — а потрошач је у ствари и произвођач — јављају разни посредници који узимају кајмак кроз такозвану маржу и слично То треба исправити. (Аплауз) Произвођачи, наш радник и стручњак морају бити боље награђени. Није тачно да они још морају да стежу каиш, са мотивацијом да су још велике потребе за инвестицијама и акумулацијом. А радник не буде у исто вр да тр
ши производе, оно што му треба бити ни добар пр« У таквом стању (с
јек бити обузет
свом животу. Бољи живота и виши ст: ] омогућиће и снажнији развитак наше привр и то треба да нам буде циљ. (Аплауз.)
Другарице, и другови, о овим питањима много би се могло говорити, али ја. не бих хтио да дуљим. Дајте, говорите ви о томе. А ми ћемо вас слушати и ви нас онда присилите да то и извршимо. (Дуготрајно и снажно одобравање.)
РЕФЕРАТ Х СВЕТОЗАРА ВУПМАНОВИЋА
матрају последице. екстензмавног привређивања и уУбрзаног мењања социјалне структуре становништва, кре тање пољопривредне производње, На крају председник Вукмановић је истакао да се син дикалне организације и органи морају оспособити _ да на свим нивоима самостално решавају привредне и друштвене проблеме који искрсавају у процесу нашег развитка. Део реферата посвећен је и
успешној сарадњи нашег син “
диката са Међународним син ликалним покретом.
ПРОМЕНЕ У ЕКОНОМСКОЈ ПОЛИТИЦИ И ПОДИЗАЊЕ СТАНДАРДА
Обзиром на до сада постигнуте резултате у стварању материјалне основе нашег друштва, на развијени — си-
(Наставак на 4. страни)
4 а ићи
Поа ИН 2"