Borba, 08. 04. 1982., str. 12
ата аи инв интер гири ни
Време данос
Сунчино и топло
Преовлађиваће сунчано са слабим ветром. Јутарња температура од 5 до 10, а највиша дневна од 16 до 25 степени.
ТЕМПЕРАТУРЕ
ЈУЧЕ У 13 ЧАСОВА ДУБРОВНИК 18 САРАЈЕВО 19 ЉУБЉАНА 19 ПРИШТИНА 19 ЗАГРЕБ 20 СКОПЉЕ 20 сплит 20 БЕОГРАД 21
СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА СФРЈ
Даље развијање пријатељства
Разматрана информација о резултатима недавних по-
"сета председника Председништва
Сергеја Крајгера
несврстним земљама западне Африке Габону, Нигерији, Гвинеји и Малију, као и Португалији, — Посете су позитивно оцењене и са становништва припрема за Седму конференцију шефова држава и влада несврс-
таних земаља
(Београд, 7. априла, Танјуг) — Данае је у Београду одржана седница Председништва СФРЈ. Председник Сергеј Кра јтер, који је председавао седмицом, упознао је Председништво са резултатима недавних посета несврстаним земљама западне Африке — Габону, Нигерији, Гвинеји м Малију, као и Португалији.
Констатовано је да ове посете и разговори који су том приликом вођени значе даље продубљивање пријатељства и сарадње Југославије и тих зе маља. Посебан значај посе+та је у томе што су обављене у време заоштрених односа У свету и када је потребна појачана активност несврстаних земаља и међународне зајед“ нице да се такво стање прева зилази. 4
Посете су позитивно оцењене и са становишта припрема за Седму конференцију шефо ва држава и влада несврстаних земаља. У сусретима предеедника Крајгера са државницима несврстаних афричких земаља изражена је спремност да се уложе сви неопходни на пори с" да овај међународни скуп, од изузетног значаја за цео свет, оствари своју улогу и постигне резултате који се од њега очекују. У том смислу на седници је истакнут зна чај сагласности у свим разговорима о потреби окончања ратног сукоба између двеју несврстаних земаља — Ирака
и Ирана и мирног решавања отворених проблема који изме Ђу њих постоје, што би у великој мери допринело успешним припремама за Седму кон ференцију шефова држава и влада несврстаних земаља. Истакнут је значај до сада остварених резултата у билатералној, песебно привредној сарадњи и конкретних догово ра који су, у том смислу, учи њени током самих посета. На седници је указано да повезивање и развијање економске сарадње са земљама у развоју постаје трајна оријентација Југославије, јер је то од значаја за наш сопствени развој и истовремено је допринос и остваривању одлуке највиших скупова несврстаних земаља. Председништво је на истој седници размотрило инвформацију о посети коју ће ускоро нашој земљи учинити предсе дник. Републике Аустрије Рудолф Кирхшлегер. Истакнут је значај ове посете са стано вишта даљег развоја билатера лне сарадње и размене гледиш та о актуелним питањима меЂународних односа. Председништво је наименовало амбасадоре и шефове ми сија Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у више земаља света и при меЂународним _ организацијама, који ће отићи на дужност У 1982. години. Председништво је разматра ло и друга питања из своје те куће активности.
ГРАДСКИ КОМИТЕТ ОРГАНИЗАЦИЈА СК
У БЕОГРАДУ
Изборна конференција 14. априла
Биће организована јавна расправа о документима припремљеним за предстојећи Девети конгрес СКС
(Београд, 7. априла, Танјуг) — Изборна конференција ортанизације СК у Београду одр жаће се 14. априла. То је са општено на данашњој седни-
ци Градског комитета органи,
зације СК у Београду, на којој је прихваћена информаци ја о припремама за највиши скуп 220.000 комуниста главног града,
Градски комитет је на дана шњој седници, последњој у 9 вом саставу, обавио договор о организовању јавне дискуси-
је о конгресним документима. Реч је о нацртима извештаја о раду, резолуције и организа ционо-статутарним — променама, припремљеним за Девети конгрес СК Србије. О овим документима, како је истакну то, требало би организовати најширу дискусију у свим ос новним организацијама СК у Београду, форумима и органима општинских м Градске организације СК им укључити све стваралачке субјективне снаге,
СКУП ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ПРИВРЕДН ИКА ИЗ ОБЛАСТИ АГРАРА У ВРДНИКУ
Упједничним програмими и улагањима до заонрета
Нашла земља троши девизе за увоз хране, а готово 10 одсто ораничних површина сваке године остане необрађено. — Зане марено задругарство и слаби резултати
кооперације
(Врдник, 7. априла) —— Прои зводња "хране у Југославији — тема је тродневног скупа привредника из области агра ра, који је данас почео у Врднику, а чији су организатори Ошште удружење пољопри вреде и прехрамбене индустри је Југославије и Привредна комора Војводине.
Обраћајући се председницима пословодног одбора највећЋих агроиндустријских комби ната и другим учесницима су срета, члан СИВ и председник Савезног комитета за пољоп-
ривреду Милован Зидар, рекао ·
је да се не може бити у целини задовољан досадашњим тем пом развоја у овој изузетно значајној привредној области, Диспропорција између ратарс тва и сточарства, негативни процеси у земљишној полити ци, стално повећавање необра ђених површина, недовољно коришћење агротехничких сре дстава у бици за повећање при носа, битно су, према речима Зидара, утицали на успоравајући раст пољопривредне производње, односно на све израженији раскорак између планираног и оствареног у аграру. Пољопривредна производња је у прошлој години забележила раст од два одсто у друштве-
ном сектору, а на индивидуал ном свега један проценат.
Говорећи о задацима у наре дном периоду, Зидар је истакао да трећи „зелени план“ још није усвојен због тога што није усаглашено питање око процедуре договарања цене пољопривредно - прехрамбеним производима.
— Да би се остварио заокрет у агроиндустријском ком-
плексу неопходно је убрзати
активност на ефикаснијим заједничким програмима и улагањима у аграре, рекао је. Владимир Стипетић посебно се осврнуо на улогу пољопри вреде у стабилизацији целоку пне југословенске привреде. — Недопустиво је да готово 10 одсто ораничних површина остане сваке године необрађено и да се најплоднија земља користи за изградњу насеља, цеста и у друге непољопривре
'"дне сврхе, истакао је илустру
јући то податком да се само на приватном сектору сваке го дине не обради око 600 хиљада хектара ораница. Све више земљорадња се ослања на ста рије и недовољно квалифико вану радну снагу. Мотив за одлазак из пољопривреде је нижи доходак у односу на остале гране.
Институционални оквири (споро повећање површина у друштвеном сектору, занемаре но задругарство и слаби резул тати у коопрерацији), затим мере економске политике, пре свега инвестиционе, (јер се од аграра тражило много, а очито да се мало улагало у њетов развој), као и тешкоће у продирању науке у пољопривреду, су по оцени Стипетића и главни узроци што се у про лилом средњорочју планирани раст стопе пољопривредне про изводње остварио двоструко ниже.
Првог дана сусрета привред ника из области аграра говорили су и Јанко Думановић, о достигнућима ратарске производње и Александар Срећковић, чија је тема била „Сточарство у привредном развоју наше земље и производња хране“, '
Учесници скупа у Врднику сутра ће расправљати о актив «костима на плану удруживања рада и средстава као и укљу чивању југословенских произвођача хране у међународну поделу рада. ,
Х. СУЉИЧИЋ
БРИТАНСКО-АРГТЕНТИНСКИ ТЕРИТОРИЈАЛНИ СПОР
ингтон · посредује
Државни секретар Жејг разговарао са аргентинским шефом дипломатије Мендесом, а затим примио амбасадоре обе земље. — Званична верзија ових консултација гласи: „отворена могућност за посредовање у тражењу решења“
(Вашингтон, 7. априла, Танјуг — У главном граду САД од јуче трају интепзивне консултације о могућностима да се извађу мирољубива решења за спор између Британије и Аргентине око (Малвинпских) "Фокландских острва. Бела кућа је саопштила да САД ни једној од ове две пријатељске земље неће пружити војну помоћ ниуком облику већ да је само отворила могућност за посредовање у тражењу мирољубивог решења,
Званични Вашингтон је поновио да жели на сваки начин да се избегне даља конфронтација Аргентине и Британије око овог питања, а посебно да се спречи да дође до оружаног сукоба. САД сматрају да је истицање проблема овог архипелага дошло У „незгодно време“ а можда и непотребно. Вашингтон је ангажован у покушајима да обезбеди поштовање сопствених интереса у Карибима и
Латинској Америци уопште за што му је потребна подршка свих држава америчке хемисфере. Државни секретар Хејг разговарао је касно синоћ са министром иностраних послова Аргентине Мендесом, а претходно је примио У одвојене посете амбасадоре Британије и Аргентине.
Детаљи ових интензивних консултација досад нису 06јављени, али одржавање низа састанака у Стејт департменту о Фокландској кризи потврђује да је у току иницијатива да САД учествују у изналажењу решења за сукоб.
Сједињене Државе не намеравају да упуте бродове своје ратне морнарице у регион Малвинских (Фокландских) острва, где би могло доћи до сукоба између ефектива британске и зргентинске ратне морнарице.
Ова уверавања дао је јуче представник Пентагона Хенри Като додајући да, према ње“
.
Лондон: Повлачење — па посредовање
(Лондон, 7. априла, Ројтер) Велика Британија одбацила је данас понуду САД да посредује у мирном решав>њу британскоаргентинског спора око Малвин ских острва. Функционери Форин офиса наглашавају да је 26 новни предуслов за било какве преговоре повлачење аргентинских трупа са острва м поновно успостављање британске управе.
ЈУ Лондону се наглашава да не долази у обзир „замрзавање“ садашње ситуације како би се сачекали резултати америчког посредовања између Лондона и Буенос Аиреса.
[а а | товој обавештености, британ-
ска влада није упутила никакав захтев за помоћ САД.
(Остало на 7. страни)
имати мири
СПОРАЗУМ МИНИСТАРСТВА ФИНАНСИЈА ПОЉСКЕ
АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА ЗДРАВЉА ,
Више бриге 32 старе
(Београд, 7. априла, Танјут)
__— Наше друштво је учинило
доста за старе али остаје још много обавеза да се ублаже тешкоће које доноси позно до ба, За то је потребна промена схватања према којима старост значи изнемоглост и некорис ност. ·
То се чуло на данашњој академији поводом светскот лана здравља који је посвећен бризи за старе људе. На свечаном скупу 0 значају светског дана здравља говорио је републички секретар за здрав ље Србије др Никола Шуменковић, а о бризи за старе У нашем друштву др Џетар Королија. ђ
САМОУЦРАВНИ СПОРАЗУМ „ФУГОТЕРМА“
За нову ффобрику по 250 милиона
(Гњилане, 7. априла) -—- Љубљанска радна организација „Инсталација“ и фабрика радијатора и термичких постројења »„јЈуготерм“ у Гњилану, потписали су самоуправни споразум о удруживању рада и средстава. Улажући заједно 500 милиона динара (250:250) два колектива почињу изград
ИВАЊИЦА
јем 1983. године
(Чачак, 7. априла) — У Ивањици ће овог пролећа почети изградња и друге са телитске станице која ће би ти завршена крајем 1983. го дине. Овај модеран телекомуникациони објекат распо лагаће са 60 телефонских канала, неколико десетина телекс-веза и више уређаја за емитовање телевизиј ских преноса. За изградњу и опрему нове стателитске станице радна организација ПТТ саобраћаја у Београду обезбедила је око 300 милиона динара.
И други сателитски станице
Почиње да се гради овог пролећа и биће завршена кра-
— Антена ће бити усмере на на сателит изнад Индијског океана. што ће омогућити да Југославија има ве зу са Аустралијом, Кином, Јапаном, Индонезијом и дру гим земљама. Захваљујући томе ми ћемо практично ус поставити везе са 99 одсто земаља Европе, Азије, Аме рике и других костинената, каже директор Сателитске станице „Југославија“ у иИвањипи Младен Обрадовић,
м. М.
ЉУБЉАНСКЕ „ИНСТАЛАЦИЈЕ“ МИ ГЊИЛАНСКОГ
њу новог погона за израду панел радијатора у овом косовском граду, капацитета пре ко 700 хиљада квадратних метара.
Тиме ће се побољшати снаб девање домаћег тржишта радијаторима из Гњилана који су веома тражени а део производње биће продати и на
,
западном тржишту. Објекат треба да почне рад пред крај године и у њему ће наћи посао око 200 радника.
Ово удруживање рада и средстава од обостраног интереса, остварено је уз ангажовање привредних комора Словеније и'Косова.
М. д.
И ЗАПАДНИХ БАНКАРА
Одложено плаћање
пољских дугова
Двадесет пет одсто од приспелих дугова за 1981, од 2,4 милијарде долара Шољска ће почети отплаћивати тек после четири
године
(Франкфурт 7. априла) Представници пољског Министарства финансија и западни банкари споразумели су се у Франкфурту да се Пољској одложи отплата приспе“ лих дугова из 1981. године. Ради се, у ствари, о суми од 2,4 милијарде долара комерцијалних кредита, а 95 одсто од те суме Пољска ће почети отплаћивати тек-после четири године. Остапих 5 одсто мо-
раће се вратити у току ове.
године и то у три рате — 15. маја, 15. августа и 15. новембра. Како јављају стране агенције, Пољска дугује западним банкама око 26 милијарди лолара и тај дуг је распоређен на 501 банку. Почетком прошле године конзорцијум од 16 западних банака је донео одлуку о одгоди плаћања пољ ских дугова у висини 2,6 милијарде долара, али је ова земља морала да плати око 500 милиона долара на име камата.
Најновијим одлагањем 07плата комерцијалних кредита Пољска се ипак не ослобађа
главобоља због високих задужења. За ову годину доспевају за отплату нешто преко десет милијарди кредита, а према писању агенција, Поље ска може да за те сврхе из-
двоји само 2,2 милијарде. По.
свему судећи због тога ће У току ове године највероватније поново доћи до сличног састанка представника Пољске и западних банкара, попут управо завршеног у Фран кфурту. како би се размотрила нова могућност да се Пољској одобри следеће одлагање отплате приспелих дугова.
Фе нови ОБЈЕКАТ У КРАТУЈЕВЦУ. — Крагујевац је јуче добио први надвожњак којим је У Улици Филипа Кљајића премошћена пруга од Лапова према Краљеву. У нови објекат, чија је дужина 300, а висина седам. метара, уложено је 43 милиона динара, највећим делом из средстава градског самодоприноса. На исти начин, током ове године у Крагујевцу ће бити завршена и раскрсница „Звезда“, према За водима „Црвена застава“, односмо ва путу од овог града према Краљеву и Чачку,
ДРУГИ ПРОГРАМ
8.55 Школски програм 10.00 Вести 10.05 Хемија — „Приче. о елементима“: „Силици јум“
дели и људи“
10.40 Цртани филм
10:45 Уједињене „Кампесики“
11.10 Домаћи задаци из фис културе: „јутарње веж бе 1 део“
11.115 Цртани филм
11.20 Коларићу — Манићу „Обећање“
11,45 Последњи минути: „За што волите Шопена“ Оливера Ђурђевић
1455 Хемија — „Џриче о елементима“: _ „Силицијум“, реприза,
нације:
15.25 Уместо одмора: „Пре-
· дели и људи“, реприза
15.30 Цртани филм, реп-
риза ·
15.35 Уједињене нације: „Ка мпесики“, реприза
16.00 Домаћи задаци из фис културе: „Тутарње веж
бе — Е део“ реприза 16.05 Шртани филм, реприза 16.10 Коларићу — Панићу: „Обећање“, реприза,
16.35 Последњи минути: „За што волите Шопена“ Оливера Ђурјевић реп риза
1640 ТВ ДНЕВНИК на српе кохрватском језику
1710 ТВ ДНЕВНИК на маЂарском језику
1725 Објављивање програ-
ма
17.30 ТВ ДНЕВНИК 1
17.45 „Невеље једног Брани мира“, трећа епизода серије за децу '
1815 Мзвештај са седнице цк скј
18.445 „Песничке ведрине“: „Драги Миловане Данојлићу“, реприза
19.15 „Мале тајне великих мајстора кухиње“
19.20 Шртани филм
19.27 Вечерас — приказујемо... 19.30 ТВ ДНЕВНИК П
20.00 „Политички магазин“ 21.20. „Квискотека“, квиз емисија
2225 ТВ ДНЕВНИК Ш 22:40 Одјава програма
Вечершиња емисија у -фикљусу „Песничке ведошње“ носи назив „Драги Миловане Дапојлићу“. Већ трвом песничком књигом „Урођеничка тсалмм“, који је обја вио као двадесетогодил њак, Данојлић је скренуо на себе пажњу п, ча талаца књижевних критичара. До датас је објавио вилце запажених књига поезије, ц поесзије за децу, као ц књи га прозе ц есеја. Стихове ове заиста особене књижевне личности 20вори Радош Бајић.
ПРВИ ПРОГРАМ
8.80 Школски програм 10.00 Вести (Б) 10.05 Историја:
15.05 Цртани филм, реприза (Б) 15.10 „Не питајте мене“. реприза (Б) 15.35 Мали програм: „Откриће радара“, реприза (Б) 15.445 Цртани филм, реприза (Б) 1550 Образовна репортажа, реприза (Б) 16.20 Последњи минути: „Зашто волите П]опена“, реприза (Б) 16.535 Интермецо (Б) 1640 1805) Дневник на српскохрватском језику (Б) 1710 ТВ Дне вник на мађарском језику (Б) 17.25 Објављивање протрама (Б) 17.30 ТВ Дневник П (Б) 1745 „Колибри“, прва емисија серије за децу (Б) 18-15 „Млади за младе“, еми сија ТВ Љубљане 18,45 „Му зички клуб 82.“, забавномузичка емисија 19.15 Црта ни филм (Б) 19.227 Вечерас
| ТЕЛЕВИЗИЈА
АИ
10.35 Уместо одмора: „Пре- |
"1815 Наука.
ПРВИ ПРОГРАМ, 18.45
Песничке ведрине .
ПИ
о
16.50 ТВ ДНЕВНИК на адбанском језику
1710 Објављивање програ. ма :
17.15 Хроника Тимочког ре. гиона
17.30 Цртани филм совјете.
ких аутора
БЕОГРАДСКА Хрд..
НИКА |
1845 „Родитељ, тренер ср. та детета“ Е
1915 „Време и одмор“
19.30 ТВ ДНЕВНИК
20.00 „Телескопија“ — ће. жидарка Фрајт, тлумица | Уредник и водитељ; Боро Кривокапић.
21.00 „То је мој избор“
22.15 24 ЧАСА
22.20 Одјава програма.
ПАЗ ВРЛО"
ТВ-САРАЈЕВО :
17.830 Дневник. 19.30 Днев. ник. 2145 Дневник. ;
ТВ-ТИТОГРАД мн.
17.30 Дневник. 19.30 Дневник. 22.20 Дневник. 4
17,45
ТВ-ЗАГРЕБ
1740 Вести. 18:15 – Календар. 18:25 Хроника. 1915 Цртани филм. 19.30 Дневник. 2145 Дневник. ;
тТВ-СКОПЉЕ
16.50 Хроника. 17.10. Хроника. 17.30 Дневник. 1745 Серија за децу. 18:15 Образов ни програм. 1915 Цртани филм. 19.830 Дневник, 20.00 ЛДокументарна емисија. 20.35 Несврстани. 2145 Дневник,
тТВ-БЕОГРАД
17:30 Дневник. 19.380 Дневник. 22.20 Дневник.
ТВ-ПРИШТИНА
17.30 Косовски преглед, 17,45 Дневник. 18,00 Из дана у дан. 1815 Емисија за децу, 18.30 Образовни — програм 19.20 Цртани филм. 19.30 ТВ-дневник. 20.00 _— Филм. 21.830 Документарни про грам. 22.00 Дневник.
ТВ-НОВИ САД
1640 Дневник: 1710 Дневник.. 1745 Филм за децу. 19.15 Цртани
филм. 19.30 Дневник. 21.15
Дневник. 21:35 Драма.
Милован Данојлић аи мнини ин нав нанети
приказујемо 19.30 ТВ Дне“ тик МО (Б) 20,00 „Хил Стрит Блуз“, трећа епизода ме“ ричког серијског _ филма 21.00 „Вече са ансамблом 7 Пепел ин кри“ (Б) 21,50 ТВ Дневник 11 (Б) 22.05 „Џет ком у 22" (Б) 00,05 Вести (Р)
ДРУГИ ПРОГРАМ_ ; 16.855 ТВ Дневник на албав“ ском језику 16.50 Косов
преглед (Б) 17.10 Објављиве ње програма (Б) 17:15 ХРФ ника Подунавског региона 17.30 „Дизнијеви _ јунаци цртани филм (Б) 17:45 Ре градска хроника (Б) а „Од њиве до трпезе“ 5: 19.30 ТВ Дневник (Б) 10 Вечерас приказујемо... У „Мој свет музике“ (Б) 205, 24 часа (Б) 21.05 „Порота · „Незапосленост је моје : нимање“ (Б) 22.110 " „Филм у касне сате“: "Еј гонетка палог детета“, (
/
Издаје и штампа Радна организација „Борба“, Уредништво, администрација и штампарија „Борба“, Трг Маркса и Енгелса 1. Поштанс шест мебепи 1.134.00 линара, а за голину дана 2.268,00
189,00, за три месеца 567,00 динара; 38 ЕУ : + | врте се преко жиро-рачуна у Београду број 60801-603- 16707. Број девизног рачуна 60866-629-16 ду · 2 :
"ж
динара. За иностранство пена претплате,
ки фах 529. Телефони: 344-201 в 334-531. Телеко: 11104 11410. П укључивши обичну поштарину, двострука. Авионска поштар -4-32000-00799 код Београдске банке у Београду.
Е | ретплата за један месеп извог шина се плаћа посебне, Све
|
|