Borba, 16. 05. 1982., str. 1

ГОДИНА 1Х

БЕОГРАД" Недеља, 16. мај 1982.

Директор др Ивав Ловрић

Главни и одговорни уредник Марко Лолић

Уређује редакцијски колегијум

ЦЕНА 7 ДИНАРА — РУКОПИСИ! СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

БРОЈ 130

ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА УЈЕДИНИТЕ СЕ

_ ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДН

ог НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Први број „Борбе“, органа Комунистичке партије Југославије изашао је у Загребу, 19. фебруара 1922. У народноослободилачком рату „Борба“ излази у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. и у Дринићу од 1. октобра 1942. до

27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у Београду, а од 22. марта 1948. и у Загребу. Од 9. јуна 1954. „Борба“ је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије.

винил ЗАВРШЕН 9. КОНГРЕС СК ХРВАТСКЕ

Титов пут — одговор на све изозове

У тродневној расправи доминирале три основне теме: борба за

ТРЕЋИ САЗИВ ДЕЛЕГАТСКЕ СКУПШТИНЕ: Одговорност за садашњи и будући развој дру-

штва

КОНСТИТУИСАНА СКУПШТИНА СФРЈ

Усаглашавање —

рактор јединства

За председника Скупштине СФРЈ са једногодишњим мандатом изабран Раиф Диздаревић, а за потпредседника Мито Мицајков. — За председника Већа република и покрајина изабран Никола Кмезић, а за председника Савезног већа др Антон Врату ша

(Београд, 15. маја) — Три стотине и осам новоизабраних делегата Савезног већа и Већа република и покрајина Скупш тине Југославије, након верификације делегатског мандата на одвојеним седницама два скупштинска дома, данас у 13 часова, на првој заједничкој седници у овом сазиву, за председника Скупштине СФРЈ изабрали су Раифа Диздаревића (Босна и Херцеговина), а за потпредседника Миту Мицајкова (Македонија).

_ Седници су присуствовали: председник Председништва СФРЈ, Сергеј Крајгер, председник Председништва цк СКЈ Душан Драгосавац, чланови Председништва СФРЈ Цвијетин Мијатовић и Радован Влајковић, члан – Председништва ЦК СКЈ Алексанлар Грличков, члан Председништва Савезне конференције ССРНЈ Марин Цетинић, члан Председништва Већа ССЈ Јово Пикиновић, предселник Конфе

НА ПОЗИВ ПРЕДСЕДНИКА СИВ

Папандреу ће посетити Југославију

(Београд, 15. маја, Танјуг) На позив председника Савезног извршног већа, председник владе Републике Грчке Андреас Папандреу званично ће посетити Југославију крајем маја ове године.

ренције ССОЈ Богић Богићевић, члан Председништва При вредне коморе Југославије Ратко Свилар, затим досадаш њи председник Скупштине СФРЈ. Драгослав _ Марковић, председник Савезног извршног већа Веселин Ђурановић, чланови СИВ, председник Уставног суда Никола Секулић, савезни правобранилац самоупра вљања Мемчило Миловановић и савезни јавни правобранилац Драго Драгојевић.

Пошто је изговорио и потписао свечану заклетву и захвалио се на указаном поверењу новоизабрани председник највеће самоуправне власти У земљи Раиф Диздаревић је поред осталог, рекао:

— Преузимајући данас одговорност за остваривање уставног положаја и за дјелова ње Скупштине СФРЈ, као орга

на друштвеног самоуправљања ,

и највишег органа власти У оквиру права и дужности федерапије, наш делегатски сазив преузима богату и развије ну праксу рада досадашњег са зива и обавезу да ту праксу настави, јача и даље развија. Ми то можемо остварити само колективним стваралачким на пором, У пуној повезаности им зајелничком лјеловању са скуп штинама социјалистичких република и сопијалистичких аутономних покрајина, са осје Ћањем зајелничке олтоворности за све опо што овај тренутак и будући развој од нас тражи.

Овај сазив ће се у остваривању својих одговорности за уттаптећивање практичног фун ктионисања и лаљет стваралач ког развојл политичког система сопијалистичке самоуправ-

не демократије, користити дра гоцјеним осмогодишњим искуствима дјеловања делегатског система. Та искуства пружају могућности и обавезују да се чине даљи кораци у унапређи вању рада делегатских скупш тина и делегатских тијела, У грађењу јединства делегатских скупштина, делегација и читаве друштвене основе делегат ског система у процесу самоуправног одлучивања и вршења власти, на чему се и темељи јединство делегатског система. У овој фази развоја нашег система од пресудне је важности да до краја истрајавамо у напорима да се остварује утвр ђЂено и договорено, да се стал но прати и чини што ефикаснијом политика извршавања закона и договора, да јача законитост и да се најконкретније инсистира на одговорности у друштву.

У остваривању Уставом утвр Ђених односа у нашој федеративној заједници, договарање и усаглашавање ставова ре публика и покрајина, које се врши у овој Скупштини, битан је фактор остваривања равноправности и јединства, заједничких интереса и одговорности. Развила се пракса договарања и усклађивања, стечена су богата искуства и оства рен напредак који представља крупну тековину коју смо лужни чувати и богатити. Од нас се очекује да будемо што лјелотворнији у договарању ре публика и покрајина, у усклаЂивању различитих и ујелињавању заједничких интереса и посебно у досљедном оства-

(Наставак на 3. страни)

датом од две године

(Загреб, 15. маја) — Заветном песмом „Друже Тито, ми ти се кунемо“ коју су певалм делегати — данас је у Заре бу, у концертној дворани „Ва трослав Лисински“ свечано за вршен Девети конгрес Савеза комуниста Хрватске.

Порука коју ће делегати по нети у своје основне партијске срганизације — у фабри ке и погоне, школе и установе, у месне заједнице, у средине које су их делегирале на Кон грсс, најсажетије гласи: нема другог одговора на изазове и тешкоће с којима смо суочени од развоја социјалистичког са моуправљања, нема другог пу та — до Титовог. У времену без Тита, титовски ћемо рјеша вати проблеме.

петина иле напамет стели таме зета латнвв тзили ле етан

Тиме је, рекли бисмо, све ре чено. Јер, самоуправљање зна чи афирмацију историјских интереса радничке класе, јача ње њеног друштвеног положа ја данас и сутра. Титов пут то је јединство и заједништво слободних м равноправних на рода и наролмости, то је учвр шћивање социјалистичке, самоуправне и несврстане Југославије. Целокупним радом Конгреса, као основна нит, провлачи ла се мисао из реферата Мил ке Планинц — да иако имамо проблема, не' сме бити места за колебање и дефетизам. Проблеми нису несавладиви. Управо полазећи од таквог са

знања, делегати су критички и отворено говорили о свему што отежава укупни самоуправни развој, дајући посебан нагласак на субјективна опле рећења, на недовољну акцио ну оспособљеност СК и на че

сто толерантан и инертан од-

нос према негативностима.

Оцењујући протекло четворо годишње раздобље у којем је Хрватска остварила крупне резултате на свим пољима џра да и стваралаштва, али које карактеришу и големе економ ске тешкоће, делегати су посебно истицали да више не сме бити простора за фразер ска и вербална заклињања У самоуправљање. Јасно су ре-

_кли да се мора стати на пут

пуком понављању констатација, критици која ништа не ме

"ва, понављању већ познатих

истина о узроцима тешкоћа и разлозима својеврсног застоја самоуправљања: Јер, вријеме је такво да се више не мо гу на тај начин разбацивати снаге друштва. Комунисти су на испиту и мора се направити онај корак који ће размак између речи и дела премости ти, а у свему томе највеће бре ме понеће Савез комуниста. Највећа је његова обавеза, оба веза сваке његове организаци је, руководства и члана.

Пуно јединство

Делегати 9. конгреса на последњој пленарној седници прихватили су извештаје о ра ду пет конгресних комисија,

пуно јединство Савеза комуниста, радничке класе, народа и народности Југославије, даљи развој Хрватске и Југославије на основама социјалистичког самоуправљања и још чвршће грађење и афирмација нашег заједништва. — Изабран нови | Централни комитет СКХ од 97 чланова, за председника Пред-

седништва ЦК СКХ са једногодишњим мандатом изабран Јуре Билић, а Маријан Калањ за секретара Председништва, са ман-

извештај о раду СКХ у међу конгресном раздобљу, извешта је Статутарне и Надзорне ко мисије, и дали разрешницу Централном комитету и другим досадашњим органима СКХ. Конгрес је усвојио Резо луцију и нови Статут- скх, тајним гласањем изабрао нови Централни комитет од 97 чла нова, Статутарну и Надзорну комисију СКХ, чланове орга на СКЈ из Хрватске, и делега те СКХ на 12. конгресу СКЈ. На првој седници Централни комитет изабрао је Председни штво од 13 чланова. За председника Председништва с једногодишњим мандатом изабран је Јуре Билић, а за секре тара, с мандатом од две годи не, Маријан Калањ. Изабрано је и седам извршних секрета» ра Председништва ЦК скх.

У завршној речи на Конгре су Јуре Билић је истакао да је и овога пута Конгрес показтф пуно јединство Савеза комунм ста и чврсто опредељење да се на самоуправним основама, са мо праксом рада мења и унапређује друштво.

Делегати 9. конгреса упути ли су поздравно писмо Њен» тралном комитету Савеза комуниста Југославије и др Владимиру Бакарићу, који због здравствених разлога ни је могао да присуствује најви шем радном договору комуниста Хрватске.

(Извештај на 4. и 5. страни)

ДРУЖЕ ТИТО, МИ ТИ СЕ КУНЕМО: Тренутак завршетка 9. ковгреса сКкх

!|Ф СУСРЕТИ с ТИТОМ

Најважније: братство

и јединство

'(Љубан Миљковић је два

| пута био домаћин председ-

|нику Титу и каже да се из сваке Титове реченице мо-

„тло нешто научити, не са-

мо за тренутак, већ за ду| же, за будућност)

Човјек као планина

(Сјећања Јабланичана на незаборавне сусрете с Титом који су почели битком за рањенике и преласком легендарног места у зору, 11. марта 1943.)

Ф СТРАНА 8.

Ф НАШ САГОВОРНИК: 3 ИШТВАН РАЈЧАН

МНајспорије _ где је најпотребније

(Савезну конференцију ни' ко не може заменити у активном учешћу субјективних социјалистичких снага У договарању на нивоу фе' дерације, а њен стварни допринос томе је мали. ' Штетне последице заблуде · да је политичка штампа ро· ба за тржиште).

Ф СТРАНА 7.

Ф СОЛИДАРНОСТ

Зеница свих Југословена

Ф Страна 6.

Метан ипак победив

Ф СТРАНА 7.

| Ф С ПУТА ПО КОСОВУ

"Нема граница за културу

Ф Страна 9.

| Ф пРВИ

САМОДОПРИНОС У БЕОГРАДУ

Велики кредит поверења

6 Страна 8.

ХЛЕБ

НА

ЛАНЦУ

Васа РОКИЋ

а месец и по дана почеће жет-~

ва. Изгледи су, за сада, добри,

али у нашим приликама добра

жетва још увек не значи и до-

вољно хлеба са наших њива.

Не зато што је производња недовољна.

У 1974. години, која је била рекордна, становника Југославије по 290 килограма шшенице или по 70 килограма више него што је у тој години, такође рачунајући по једном становнику, произведено у САД. Па ипак је Америка и те године била највећи светски извозник жита, а нама је за исхрану непољопривредног становништва хлебом недостајало 600.000 тона пшенице.

Откуп у нас ретко кад прелази 35 одсто укупне производње. Људима који не знају шта стоји иза тога може изгледати готово необјашњиво да 30 одсто пољопривредних становника Јутославије троши две трећине произведе ног хлебног жита, док за оних 70 одсто непољопривредних житеља остаје само једна трећина.

Годинама се то зна и толерише уз

произведено је у нас за сваког.

пораст увоза, а сада се, кад нас је невоља жестоко притисла, покушава и тој бољци пронаћи лек. Али, на жалост, толико једностран да се може озбиљно посумњати у његов повољан исход. Сељацима се сада поручује: земља је у тешком положају и сви слојеви друштва треба да понесу свој део терета, а ви се не понашате патриотски. Трошимо велике суме девиза

· за увоз репро-материјала који вам је

потребан а ви жито дајете стоци те присиљавате друштво да велике суме девиза издваја и за увоз шшенице. Тако више не иде. Од сада, ако не дате вишкове жита, нећете добити ни ђубриво, ни сортно семе, ни нафту, ни резервне делове. ђ Аргументи изгледају уверљиво, јер све то што се земљорадницима поручује, заиста стоји. Али, при томе ваља знати и да се ни један друштвени проблем не решава ударањем по последицама, него отклањањем _ узрока. Где су, међутим, узроци таквог пона-

· шаања земљорадника%

Корени су дубоки и сежу веома далеко. Али, погледајмо сама искус-

тва из веома блиске прошле године. Откупна цена жита утврђена је компромисом на 8,5 динара уз премију која није била обавезна. Међутим, чим је почела жетва, одмах су — и то баш из оних подручја чији су се преговарачи највише опирали вишој откупној цени — кренуле колоне камиона пут житородних рејона откупљујући жито по цени и до 50 одсто скупљој од договорене. Каква је то политикаг Испало је да су они земљорадници који су жито продали друштвеном сектору грубо преварени при чему је превара изведена под покровитељством управо оних који договором утврђују политику према селу. И даље, сељацима који су жито продавали дивљим откупљивачима, новац је исплаћен одмах, а они који су га продали друштвеном сектору по договореним ценама, чекали су месецима на наплату. Зна се шта и то значи у условима инфлације. Рецимо, најзад, још нешто што је веома важно. У Војводини је са приватног сектора и прошле године откупљено 80 одсто произведеног жита,

а у Барањи преко 90 одсто. У другим егионима 10 до 15 одсто! Разлика Р свакако не потиче из различитог степена родољубиве свести или, пак, наивности, односно препредености. Потиче управо из различитог степена друштвене организованости производње која условљава и чврсте обавезе партнера у целом процесу рада. Из тога проистичу виши приноси, па и могућност да се тако произведено жито исплати продати и по нешто нижој цени од тржишне.

Није, дакле, идеја везивања сама по себи лоша, јер она је и у организованој производњи саставни део уговорених односа. Али, под условом да уз њу следи и све друго што је неопходно. Сведе ли се, међутим, све само на пуко везивање, онда је то обична уцена, а уценом се не повећава производња и не обезбеђује хлеб. Ни родољубивост овом народу, па и сеоском, никада није недостајала. Али, не треба је, као кубуру иза појаса, потезати и тамо где јој није место.