Borba, 27. 07. 1988., str. 11
КОМЕНТАРИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ГЛАСИЛА ПОСЛЕ СТ АВОВА ПРЕДСЕДНИШТВА ЦК СКЈ
Распетљавање |Повратак разума косовског чвора
Нико не може и не жели да игнорише праве мотиве окупљања Срба и Црногораца, око чега и не треба више да се споримо. Треба међутим да сви настојимо да се узроци косовске драме што пре заједнички одстране, као и покушаји да се хумани мотиви људи користе од стране
појединаца у националистичке сврхе
После Девете седнице ЦК СКЈ уследиле су многе акције и настојања да се 22 става ЦК спроведу у живот. У свему томе ангажовао се целокупни СКЈ. И то је, по многим оценама изреченим ових дана, највећи домет у остваривању Ставова. Захваљујући томе, свест о косовској проблематици преовладала је широм целе Југославије. Али, у свему томе још није пронађено решење косовске енигме.
Одвијање косовске драме узроковало је и окупљања Срба и Црногораца. Ова окупљања у последњој години интензивирана су до неслућених граница и то говори о тешком стању на Косову. Основни мотиви, бар како су показале расправе и анализе јесу страх и изостанак животне и материјалне безбедности неалбанског живља на Косову.
Локација ових окупљања била је до скора само Косово и Београд, недавно и Нови Сад. О том феномену окупљања од самог почетка постоје разлике у гледањима у Савезу комуниста. Различити политички приступи представљају кључни проблем разрешавања косовске проблематике и смањивања међунационалних тензија. Национална подвајања добила су неслућене димензије и представљају највећу препреку Савезу комуниста да ствар узме у своје руке.
Разлике су добиле ових дана још веће значење. Посебно оне које се односе на окупљање грађана са Косова на националној основи. Томе су, без сумње, допринели догађаји од 9. јула у Новом Саду. О њима је последњих два-три дана рас-
Џ
Комунист
прављано. у Председништву ЦК СКЈ, а њихов ехо проламао се на седницама ПК СКВ и ЦК СК Србије. И не само на њима него и диљем Југославије. Нико не може и не жели да игнорише праве мотиве окупљања Срба и Црногораца, око чега и не треба више да се споримо. Та окупљања настала су због њиховог тешког положаја, угрожавања живота и безбедности и у основи представљају елементарну људску потребу. Треба, међутим, сви да настојимо да се узроци косовске драме што пре заједнички одстране. Оно што се у окупљањима Срба и Црногораца на Косову појављује као нуспродукт, јесте чињеница да се хумани мотиви људи користе од стране појединаца у националистичке сврхе. Ради се о националистичкој и политикантској злоупотреби,и обмани искрених побуда грађана, што је дошло до изражаја у Новом Саду.
Председништво ЦК СКЈ дало је своје оцене и осудило такве поступке и утврдило да то не води ничему. Ваља умирити страсти, оценити понашања, наћи снагу да се разграничи стварно од нестварног. Емоције, страсти, реторичке изливе, критику, захтеве и срџбе усмеримо на остваривање трију реформи: на превази-' лажење кризе, на продубљивање братства и јединства и на јачање наше земље.
Влајко КРИВОКАПИЋ
Фио што је у облику саопштења: „поручено“ јавности, у сваком случају, изазива уздах олакшања код сваког Југословена, без обзира да ли је из Новог Сада, Београда,
Приштине, или Сарајева...
„Оно што је југословенска јавност данима ишчекивала десило се прекјуче поподне – саопштени су ставови Предсједништва ЦК СКЈ поводом оштрих неспоразума између ЦК СК Србије ПК СК Војводине које је усијао деветојулски улични протест групе Срба и Црногораца са Косова у војвођанској престоници.
Оно што је у облику саопштења „поручено“ јавности, у сваком случају, изазива уздах олакшања код сваког Југословена, без обзира да ли је из Новог Сада, Београда или Приштине, или Сарајева, јер тон, јавност и одлучност југословенског партијског Предсједништва не трпи наставак онога што се протеклих дана дешавало и изговарало на релацији Београд – Нови Сад.
Шта се може очекивати наредних- дана“ Предсједништво ЦК СКЈ с правом инсистира и захтијева трезвеност, разум и принципијелност у наредним расправама и превазилажењу неспоразума. При томе има у
„Вечерње новине“
виду јединство, стабилност и будућност цијеле земље, јер би подлијегање оваквим подјелама, значило, заправо, нове нетрпељивости и разбуктавање, „прије свега, националистичких страсти. Овој земљи и њеном народу, дубоко нагриженим економским невољама, најмање могу помоћи свађе и препуцавања функционера. А у овом београдско-новосадском _ неспоразуму тога је било, ипак, понајвише.
Руководства СР Србије, САП Војводине и САП Косова мораће, у интересу цијеле земље, да отворено, комунистички, принципијелно и самокритички анализирају све оно што се протеклих дана догађало и да рашчисте неспоразуме. Да ли ће појединци моћи да пређу преко крупних ријечи изговорених на њихов рачун остаје да се види.
Неслагањем, противрјечним, па чак и дијаметрално супротним ставовима, широко и дубоко се подрива класно јединство, јер се стално, изнова изграђују национал-бирократска гнијезда, из којих се, најчешће без „задњих намјера“ кукавичјим јајима потхрањују националисти свих боја и опредјељења.
У сваком случају оцјене и ставови везани за догађаје што су претходили доласку Срба и Црногораца са Косова у Нови Сад, а још више директне конфронтације које су услиједиле након свега, уливају, ипак, нешто наде да највиши органи Савеза комуниста Југославије неће подржати ниједну од опсија које би, (свјесно или не-, свјесно, у крајњој линији сасвим је свеједно), на својеврсном егзодусу неалбанског живља у САП Косово хтјеле да граде услове за што бржу и свестранију сопствену друштвену промоцију“.
Ставови и оцјене које је ју-
гословенска јавност очекивала ·
и раније отклонили су, ваљда, дилему која се сасвим природно морала јавити код највећег дијела партијске базе, односно
ПОБЈЕД
најширег чланства Савеза комуниста Југославије – којој се опцији приклонити и чији је политички концепт ближи програмским основама политике Савеза комуниста“. Спора, дакле, нема. Трагичне посљедице контрареволуције на Косову не могу заљечивати ни (самозвани) лидери очито веома задојени политикан-
тством и хамлетовским диле-
мама прилагођеним „подгријаној“ дневно-политичкој атмосфери „бити или не бити, питање је сад“, али ни игнорирањем трагедије (барем) два народа на Косову који, иако најмање одговорни за седмо-
, годишње страдање, истовреено сносе и најтеже посљедице политички неодрживог, а људски нехуманог прегањања руководства (не само) СК Србије, САП Косова, а сада, ето, и САП Војводине“.
У таквој ситуацији, дио Савеза комуниста његдвих орга-
"на и руководстава, дугорочно може рачунати искључиво на. компромитацију сопствене политике и сопственог ауторитета, јер сопственим неслагањима, противурјечним, па чак и дијаметрално супротним ставовима, широко и дубоко подрива класно јединство стално и изнова градећи национал-бирократска „гнијезда“ из којих се, најчешће без „задњих намјера“ кукавичјим јајима потхрањују националисти · свих боја и опредјељења. И све то на рачун обесправљених, понижених и увријеђених.
Подршка за промене
Укратко би се могло рећи – оцене су јасне, ставови одређени, упркос дужини текста, па и његове местимичне амбивалентности. Управо та околност, међутим, бременита је опасношћу, условно речено, различитог читања текста и његовог евентуалног тумачења како би то некоме одговарало. :
Шта је употребна вредност оцена и ставова Председништва ЦК СКЈ поводом доласка Косоваца у Нови Сад7 Имајући на уму осетљивост политичког тренутка, Председништво је изгледа пажљиво балансирало оцене, настојећи да обухвати многе релевантне чињенице које су у вези с овим догађајем.
Није се при том устезало да јасно истакне да је „уочи, за време, нарочито после догађаја у Новом Саду дошло до непринципијелних јавних конфронтација, до исхитреног и у основи штетног иступања, појединаца из руководства...“ и да сасвим отворено каже: „Накнадно објављивање дела расправе са затворене седнице ПК СК Војводине допринело је даљем заоштравању ситуације“. Ту је и јасан став да се уз дистанцирање од националиста и њихових провокација морало више урадити и ораганизовано прихватити отворен и принципијелан разговор са незадовољним грађанима.
Укртко би се могло рећи –
= 5 о Са Сб
ПИ ЛИ ни
54
оцене су јасне, ставови одређени, упркос дужини текста, па и њихове местимичне амбивалентности. Управо та .околност, међутим, бременита је опасношћу, условно речено, различитог читања текста и његовог евентуалног тумачења како би то некоме одговарало. Имајући на уму везу између косовске ситуације и предстојећих уставних промена с разлогом је унет став о потреби прецизирања „функција које врши СР Србија као држава и самоуправна заједница на целој својој територији“, а није занемарена ни чињеница да је „остваривање јединства и заједништва у СР Србији од битног значаја не само за Србију и социјалистичке аутономне покрајине, већ и за остваривање уставне концепције југословенске федерације за јединство СКЈ и стабилност целе земље“.
Из тог угла посматрано, значај оцена и ставова Пред-
седништва ЦК СКЈ је заиста |
несумњив, и то као допринос
убрзавању друштвене реформе
и изласка из кризе. Две су чињенице,
самокритици Председништва ЦК СКЈ да је „требало у скла-
ду са својом улогом и одговор- |
ностима, тежином случаја и његовим неповољним развојем и последицама, још енергичније деловати, имати иницијативу и тако ефикасније утицати на спречавање негативне поларизације догађаја“.
Друга чињеница тиче се захтева за одлучним променама у привредном, политичком, укратко укупном друштвено-економском систему. Да су те промене изведене на време, си-
гурно је да Срби и Црногорци |
не би имали потребе да „посе-
ћују“ Нови Сад и најављују но- | ве посете и другим крајевима | земље, а бирократија не би би- | ла у прилици да манипулише |
њиховом судбином, као што је то било, на пример, поводом случаја у Новом Саду.
У томе би, вероватно, могла бити „употребна вредност“ оцена и ставова Председништва ЦК СКЈ, чија се суштина у крајњем случају поклапа са оним што народ и радници одавно говоре и желе. А желе да се послужимо речима Сло-
бодана Милошевића са већ по- |
менуте седнице Председништва ЦК СК Србије, стабилност, братство и јединство у Србији, јер је то у „интересу свих њених грађана. Нико од њих, без обзира на националну припадност, не жели да живи у држави у којој нема правне сигурности, која је сиромашна, у којој је пристуна национална нетрпељивост“.
Слободан ИГЊАТОВИЋ
правни савети
Пише: Божидар Илић
Незаконити престанак радног односа
Жарко Кукоч, из Славонског Брода, пише:
начела за накнаду штете садржана су у прописима Закона о облигационим односима, ко-
" ји се, као савезни закон, једин-
Коначном одлуком надлежног суда утврђено је да мој радни однос није престао на 3аконит начин. Претпостављам да имам сигурно право на накнаду материјалне штете (умањен лични доходак итд), али не знам да ли ми следује и накнада нематеријалне штете – за психичко трпљење и страх шта ће бити, Молим да ми дате савет по томе. ;
Одговор: По одредби члана 208 став ! Закона о удруженом раду, када радник на раду или у вези са радом пре трпи штету, има право да од своје радне организације захтева накнаду штете и то по општим начелима о одговорности за штету. Такав ће случај бити и када му штета настане због незаконитог престанка радног односа. Општа
ствено примењује на целој територији СФРЈ. Та општа начела тога Закона о облигационим односима садржана су у одредбама истога од чл. 154 до 208. ~
Накнада укључује и нематеријалну штету, јер не би било логике и оправдања да се даје материјална штета, а не и нематеријална. По томе нематеријална штета постоји када је неко лице радњом другога претрпело, односно трпело психички бол, а евентуално и страх. Висина накнаде за психички бол утврђује се на основу мишљења стручњака неуропсихијатра који утврђује јачину тога трпљења, трајање итд. Што се тиче накнаде за претрпљени страх, она не припада увек, већ само онда када је настао поремећај психичке, односно емоционалне равнотеже. То се такође утврђује вештачењем.
,
Укрштене
речи
БРОЈ: 1831
Водоравно:!. Осмо слово азбуке, 2. Тенисерка, победница Вимблдона, 10. Ономатопеја лавежа, 12. Шантићева песма, 13. Слично, 14. Оснивач Рима, 16. Река у СССР, 17. Део намештаја, 18. Велика чаша, 20. Јадранско острво, 21. Одблесак, 22.
Два певача, 23. Музичар гудач, 25. |
Треће слово азбуке, 26, Амерички глумац, Тарзан, 28. слик, 29. Онде, 30. Река у Француској, 31. Који се односи на стоку, 32. Врста песме, 33. Индијска новинска агенција, 34. Узвик при терању волова, 35. Ауто-ознака за Мостар, 36. Пантљика, 38. Иницијали нашег писца („Пера Сегединац“), 39. Широко образовано.
Усправно: |. Део Београда, 2. Тридесето слово азбуке, 3. Показна заменица, 4. Две течности које се не мешају, 5. Међународна фудбалска организација, 6. Друга, 7. Знак за галијум, 8. Хемијски елемент, 9. Свилена тканина, 11. Композитор „Амнде“, 15. Пензија, 17. Стуб на истакнутом рту, са јаком светлошћу, 19. Вика, 20. Село крај Тузле познато по рударској буни, 22. Град у Грчкој, 24. Ауто-ознака за Нови Сад, 25. Личност из „Ане Карењине“, 27. Превлака на предметима од метала, 28. Обичан војник, 30. Личност из „Саге о Форсајтима“, 31. Филмска звезда, 33. Пут у снегу, 36. Иницијали Твеновог јунака, 37. Немачки предлог.
РЕШЕЊЕ БРОЈА: 1830
Водоравно: 1. Навратилова, 11. Аг- Мат, 29. Инени, рипа, 12. Асаб, 13. Среда, 14. 15
|
20. Колевка, 22. Ми, 23. Големо, 24. “Пелена, 25. Ку, 26. Аматери, 28.
30. Сума, 31. БРТ,
32. Катил, 33. Снет, 35. Фараон, 36.
ТВА, 16. Тула, 17. Мегре, 19. Амо, Каритативно.
ипак, | очигледне. Прва је садржана у
Да ли семења клима!
БОРБА, 27. јул 1988. страна 1,
а
Велики поход пустиња
Седамдесет пет одсто сушних подручја света – то је 34,75 милиона квадратних километара – на путу да се претвори у пустињу! Сваке године губи се 210.000. квадратних километара обрадивог земљишта – а то су четири петине југословенске те-
риторије!
Зове се „пут наде“ и протеже се дуж јужне границе Мауританије. Лепо име, али тешко да још има везе са стварношћу: на многим местима „пут наде“ потонуо је у песак. Чак и главном граду Нуакшоту прети опасност да на неки начин нестане у песку. После подне, када се подигне ветар, улицама лебди фини пустињски песак. А шта може да се деси због тога, најбоље се види на примеру улице која води до рибарске луке и повремено, она је блокирана огромним динама. Нико се не труди да уклони песак, људи, једноставно, возе заобилазним путем.
Овај разорни процес који корисно земљиште претвара у непродуктивну пустињу до свести шире јавности допро је тек почетком седамдесетих година када је појас Сабела који га протеже јужним рубом Сахаре, био погођен великом сушом. Неколико година касније, 1977, ширење пустиња било је тема ве„лике конференције коју је организовао Програм УН за животну средину (УНЕП) и када
| су први пут квантификоване размере катас-
трофе.
У међувремену, бројеви су исправљени навише, јер се објаве рата великом непријатељу – пустили, остале су без резултата. Напротив: данас се сматра да је 75 одсто сушних подручја света, то је 34,75 милиона квадратних километара, на путу да се претвори у пустињу! Сваке године губи се 210 хиљада квадратних километара обрадивог земљишта – то су четири петине југословенске територије. УНЕП процењује да вредност изгубљене пољопривредне производње износи 26 милијарди долара годишње.
Ширењем пустиње угрожено је 400 милиона људи и тај процес у великој мери доприноси потхрањености и глади, широм света, али нарочито у Африци. А Африка заиста не може да дозволи да се претвори у пустињу земљиште које је толико потребно за исхрану становништва. Ипак, то се дешава. Зашто7
Све је вероватније да на овакав развој битно утичу климатске промене на широком простору које Африци доносе мање кише, а више суше. Симптоми су јасни: у Етиопији се суша, која се јавља периодично, претворила у трајну појаву.
На другој страни континента, у Гамбији, јасно се запажа да се смањује количина падавина – трајање сушних периода драматично се повећава. У Нигерији се дешава исто – на северу земље у последњих педесет година просечна количина падавина је опала са 600 на 400 милиметара годишње.
Негативан тренд је још очигледнији у појасу Сахела. Овде се са севера шири пустињски појас Сахаре – линија на којој падне 200 милиметара кише годишње последњих година померила се за 150 километара на југ.
Шуме ће бити саване
Стручњаци, као што је на пример С .Е. Николсон, доказали су да се количина падавина битно смањила у последње две деценије у свим кишним подручјима западне Африке. У УНЕП-у сматрају да то представља доказ померања климатских зона: „Сахел ће постати пустиња, савана ће постати Сахел, зона шума претвориће се у саване“. Ово може да буде у вези са глобалним климатским променама, али постоје сигурно и регионални чи-
| ниоци који утичу на такав развој. Један од
најважнијих свакако је поремећај равнотеже између човека и природе који још никада у историји није био тако велики, Кључни узроци тог поремећаја су претерана испаша, претерано искоришћавање земљишта, уништавање шума, пренасељеност.
Како би дошле до преко потребних девиза за неопходан (и не тако неопходан) увоз у
| земљама Сахела подстицано је гајење култу-
ра за извоз, пре свега памука и кикирикија. Наравно, за такву „жетву која доноси готовину“ потребно је најбоље земљиште, а како се производња ширила, на ред је долазило и земљиште друге категорије, што је силом прилика ишло науштрб производње хране и номадског сточарства. Сељаци и пастири потиснути су у маргиналне зоне. На мањим површинама угроженијег земљишта требало је исхранити више људи и животиња. То је неизбежно водило претереаној испаши, скраћи-
| вању времена за предах земљишта, укратко –
ано је преоптерећено.
"Тамо где је земљиште преоптерећено, и уз то дође до суше, више, нема проблема за пустињу. Оно што се дешава могло би се описати на следећи начин; пошто је земљиште лишено заштите, јер је стока појела траву или оно остаје голо после жетве, нема више ниче-
| га што би се супротставило киши и ветру као . главним чиниоцима ерозије – ветар одува
горњи слој земљишта, а оно што преостане испере киша. Као резултат остаје пусто, голо и неупотребљиво тло, Такве мрље настају ту и тамо, пеге као код неке кожне болести, а он-
| да се повежу и тако јасно стављају до знања да је пустиња освојила још један део зем-.
љишта.
„Сиромашни људи осиромашују земљу, а сиромашна земља чини људе сиромашним“ – кажу у западној Африци. Али није реч само о сиромаштву. Проблематично понашање може проистећи и из преобиља. Најбољи пример пружа етиопска висораван: пошто је тамо нормално падало сувише кише сељаци, нису ни покушавали да сачувају воду. Напротив, настојали, су да што више воде отекне како би сачували своје културе од сувишне влаге. Истина, са водом је увек одлазило и земљиште и у време киша то су биле огромне количине. Што је била већа стрмина, то је одлазило више земље. У просеку, са комада земље дугачког 50 метара са нагибом од 20 процената по хектару је годишње одлазило око 60 тона земљишта.
Њиву која је дебела метар и лежи на не ком нагибу могућно је обрађивати два века. После тога залихе земљишта су исцрпљене. То је ужасно брзо у поређењу са пет до десет
хиљада година колико је потребно да би настала таква њива.
Ма колико земље одлазило сељаци томе | нису придавали никакав значај. „До пре неколико година,“ каже швајцарски географ и по- | знавалац Етиопије Ханс Хурни, „они су једноставно могли да напусте неко земљиште и нађу ново, тако да очувању земљишта није придаван никакав значај“.
Кад земља поново процвета...
До недавно то је заиста било тако – сељак | је требало само да искрчи парче шуме које је | било више него довољно, Још пре пет хиљада | година 40 одсто Етиопије било је покривено | шумама. Данас оне чине 2,8 процената тери- | торије, јер је од почетка земљорадње уништено око 45 милиона хектара шума. И управо | сада, када је број становника у протеклих 25 | година удвостручен, а стопа прираштаја из- | носи 2,9 одсто годишње нема више никаквих | резерви. Достигнуте су границе искоришћавања земљишта.
На одређен начин земљиште је тиме изложено притиску, све се више исцрпљује и ње- | гова регенерација готово да је немогућа. Ети- | опска висораван која обухвата 540 хиљада | квадратних километара, на којој живи 88 одсто становништва и где се налази највећи део обрадивог земљишта опасно је начета.
У којој мери људи убрзавају процес дезертификације најбоље се види ако се угрожен | комад земљишта затвори за људе и животи- | ње. Убрзо, земљиште ће поново процветати и | то и у условима суше. )
Оно што у људској делатности подстиче процес ширења пустиња – претерано искоришћавање земљишта и сеча шума, очиглед- | но утиче и на климу – што, повратно, појача- | ва дезертификацију. Тако је бесомучна сеча шума у западној Африци, на подстицај извозника племенитог дрвета, довела до пустошења прашума, а то је највероватније (климатолошки још није коначно доказано) утицало на смањивање количине падавина. Зашто, на пример, данас река као што је Гамбија носи
„Сиромашни људи оспромашују земљу... а сиромашна земља чини људе сиромашним“
толику количину соли да је доведен у питање традиционални начин гајења пиринча у мочварамај Одговор би могао да гласи: зато што у гвинејским прашумама, где река извире, више не пада довољно кише.
На климу не утиче само сеча шума.
СУНЕП-а и антрополог Данијел Стајлс детаљно је описао како свакодневно понашање, на пример у области пашњака, може да утиче на климу:
„Кретање стада и испаша уништавају биљни покров. Ветар подиже прашину у атмосферу и земљиште, лишено биљака, рефлектује суначане зраке натраг према небу и на тај начин се прашина додатно загрева. Из таквог земљишта испарава веома мало влаге која би могла да се кондензује и када у такво суво подручје стигне влажан ваздух са неке друге стране веома тешко се стварају кишни облаци. Опада количина падавина, реке и језера пресушују ~ настаје делић пустиње“.
И ко је узрочник; Клима7 Или човек који је мењајући површину земљишта променио и (микројклиму7
У сваком случају – каже Стајлс ~ неприхватљиво је становиште да је земљиште пасиван фактор у вези са климатским променама, беспомоћно изложено ћудима кише и темпе- | ратуре. „Постоји узајамно дејство између услова на површини земље и варијабли које ол- | ређују климу – промене на површини земље могу да изазову микроклиматске промене – уз још непознате последице по глобалну климу“ закључује Стајлс.
Другим речима: човек који сече шуме и | претерано искоришћава тле, доприноси, не само директно, већ и индиректно, ширењу пустиња јер на тај начин утиче на климу. „Дезертификација храни сама себе“, кажу стручњаци. То значи – ширењем пустиња стварају се услови за њихово даље ширење. На пример, мање је кише. |
. . ви де а арап И ДРВНА. ево делилаца Шиља. да пева. са ава. Епа да - ЛЕ зри „ере ~ пир алљваиви слане са птице ве Ги
Како се бранити7
Питање шта више утиче на ширење пустиња – природа или човек и његово понаша- | ње, за Африку није само од академског знача- | ја. Од одговора на то питање – сматра Стајлс | – зависи каква ће бити стратегија одбране од ширења пустиње. Они који сматрају да главни чинилац треба тражити у људском понашању, решење виде у предузимању дугорочних ефикасних мера као што је заштита земљишта, озелењавање, планирање породице. Они који као једино зло узимају климатске промене залажу се за велике пројекте наводњавања и интензивну (читај: механизовану) пољопривредну производњу.
Ово последње заговарају хуманитарне организације, банке и заинтересоване владе јер то обећава брзе резултате. Али какве7 Неће ли то бити такви резултети који ће на дуги рок својим деловањем само погоршати судбину7 У сваком случају, немогуће је спојити обе стратегије, јер се оне међусобно искључују. Еколошки разумно коришћење земљишта у угроженим подручјима заснива се на томе
да је становништво мало и по могућности по- | кретљиво. Велики пројекти наводњавања носупрот томе повећавају и густину насељености и притисак на вегетацију.
ПЕРСИМОН: ДАН ЛОПЕ. 857 2 Сутра: Живот из мора