Borba, 02. 09. 1996., str. 18

се БОРБА поведељи. 2. 9. 1996,

„ПРИМЕРИ АПСТРАКТНЕ УМЕТНОСИ —

ЈЕДНА РАДИКАЛНА ИСТОРИЈА" У „ЦВИЈЕТИ ЗУЗОРИЋ" (2)

Неурелгично место оучељивањи

У историјском прегледу у коме доминира један специфичан вид просветитељства са педагошким амбицијама, Шуваковић је оно што Денегри назива „довољно радикалним“ — дефинитивно прогласио „радикалним решењем“

Јован Деспотовић

И управо је то разлог да се искључиво ова врста делатности препозна у делима наших уметника током друге половине осамдестих година која се у овом тренутку већ сасвим отворено дефинишу као Нова или Друга модерна у српској уметности. И без 06зира на значајно велику и сложену структуру значења уметничких дела аутора попут Крговића, Петровића, Апостоловића или Јоксимовића чији формални садржаји дају за право критичарима да тумаче њихово дело изразито у карактеристикама нових форми деведесетих, али је истовремено сасвим јасно њихово порекло, директно и недвосмислено у пластичкој делатности прве половине осамдесетих, дакле у постмодернизму, што је већ сасвим неуралгично место данашњих сучељавања на актуелној сцени. „Поготово ако се узме у обзир ради уметника попут Божице Рађеновић, Марине Васиљевић Кујунџић, Татјане Милутиновић Вондрачек или Нине Коцић, да поменемо само најдоминантније ауторе ове генерације. Гледајући их као јединствену целину српске скулптуре друге половине осамдесетих и почетка деведесетих година, коју формирају дела свих поменутих аутора, а која имају низ заједничких особина, и формално-пластичких и семантичких, тада је тешко говорити само о једном — строго форма(лном) аспекту у раду ове генерације наших уметника.

Непостејеће континунтет

Па чак и учвршћивање у изложбу нео- -тео тенденција које се ипак тумаче као део Уметности осамдесетих, имају за циљ једино (неприродно) успостављање континуитета и утврђивање само једне линије, оне која формира „другу праксу“, како се види на овој изложби од случаја Олге Јеврић до Друге модерне, и њеног најрецентнијег израза — Асиметричног концептуализма, како га Шуваковић именује.

"Анимозитет или суштинско непознавање циљева и разлога уметности од енформела до постмодернизма, односно, одбијање да се у њима види управо „довољно радикални“ језик или семантички отклон од страндардне уметничке продукције високе модерне, највећи је критички и теоријски проблем који се испречио пред заговорнике Нове модерне. Поготово ако се има на уму рад и уметника какви су Мрђан Бајић, Милета Продановић, Де Стил Марковић, чланови групе Алтер имаго,'Дарија Качић и др, који су у ову средину - унели знатну- количину иновативног у односу на доминантни ток српске уметности тог времена. Неразумевање ове чињенице стоји у самом темељу новомодернистичких теорија. У том погледу, начин тумачења појава које су експлициране на овој изложби према Шуваковићевим теоријским постулатима још једрастичнији.

Педатошкое алабиције

У историјском прегледу у коме доминира један специфичан вид просветитељства са педагошким амбицијама, Шуваковић је оно што Денегри назива „довољно ради-

калним решењима“ (а то је заправо често место да се у оним случајевима када је потребно изразити опрез и стрпљиво тражење неког новог, могућег смисла у појединим делима, код Шуваковића се догоди да се на чудесан начин преобрази у други статус дела који није ни потребно доказивати). Недовољан увид у стварну креативну ситуацију Шуваковића приморава да понавља Денегријеве примере превиђајући постојање и других, каткада радикалнијих појава у српској историјској апстракција (рецимо радове Шумановића или Добровића у фази синтетичког кубизма). Попут Денегрија, ни Шуваковић не види енформел као радикални, анти-естетички феномен наводећи само проблематични пример скулптуре Олге Јеврић, или Дамњана као пример радикалне геометрије, али не види рецимо ране слике из педесетих Богољуба Јовановића, или нешто новије Мире Бртке и Милене Чубраковић,

ДОБРИВОЈЕ КРГОВИЋ: Скуввтура од плефона до пева, 1993, теранота, челни

такође заговорника радикалног језика постсликарске апстракције. Њихов рад је „готово сасвим неиконичке геометрије“,

како је сам Денегри навео једном прили-_

ком. А на истом месту он о сликама Милене Чубраковић пише следеће: ,... свесна је крајње аутономије форме и еманципације знака у односу на предметни свет, а визуелни израз таквог става је „геометрија на граници“. Дакле, када би их однекуд знао, ово би били одлични примери за саму Шуваковићеву поставку класификације наше уметности „Високог модернизма 50-тих и 60-тих година“ како гласи једно од седам поглавља његове поделе. А ако би се примери ових уметника могли узети као „историјски затурени“, оно што је ипак свакодневно пред очима критичара и теоретичара, је дело Боре Иљовског, кога такође нема на овој изложби радикалних примера наше апстрактне уметности.

(Крај у сутрашњем броју)

НА БЕОГРАДСКОМ ФИЛОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ _

Слависти на окупу

Традиционални, 26. по реду, Скуп слависта (семинар српског језика, књижевности и културе) у организацији Међународног славистичког центра на Филолошком факултету у Београду и Републичког завода за Међународну научну, просветну, културну и тех-

| ничку сарадњу, почиње данас и траје до 21. септембра. На Семинару се очекује учешће 100 студената славистике из 24 земље

| Европе, Азије, Африке и Америке. За време тронедељног боравка у нашој земљи, учесници Скупа слависта ће на Филолошком факултету у Београду и Филозофском факултету у Новом Саду имати организовану наставу којом су обухваћена предавања _из језика, књижевности и културе,

ПАНЧЕВО

Тријенале

скулптуре = осми пут

На тријеналу скулптуре, које се по осми пут органи-

зује од 6. септембра до 12.

октобра у Панчеву, учествоваће четрдесетак уметника из Србије и Црне Горе.

Тријенале се одржава уз помоћ Министарства за културу, Извршног већа Војводине и Скупштине општине Панчево, рекла је селектор овогодишње ликовне -манифестације Светлана Младенов. Она је подсетила да ће жири тријенала скулптуре, чији је председник Јаша Денегри, већ 5. септембра донети одлуку о наградама, а доделиће се три награде за скулптуру и једна за ликовну крити-

Скулптуре смотре вајарских остварења биће у Панчеву изложене у простору изнад савремене галерије, у Народном музеју, Центру за културу, као иу слободном простору на Тргу Краља Петра Првог и у лани реновираној Улици Николе Тесле.

југословенске

вежбања из акцентологије и интонације српског језика, савремене српске књижевности, – народне књижевности, као и курс народних песама и игара. Важан део наставе су свакодневна лекторска вежбања на којима страни студенти проширују своје познавање српског језика. САНИ У току боравка у Југославији, учесници ће посетити више научних и културних институција у Београду, Матицу српску у

· Новом Саду и низ култур-

но-историјских споменика (манастир Крушедол, Манасију, Раваницу...). У оквиру 26. Скупа слависта организован је и обилазак родне куће Вука Караџића и присуствовање завршној свечаности на Вуковом сабору у Тршићу. [5] 8

ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ „МЕФЕС ЗЛАТИБОР 96"

Велика награда „Тајланду“

— Проглашењем победника и свечаним уручењем награда, у суботу вече је у Центру „Србија“ на Златибору завршен овогодишњи, четврти по реду, Међународни фестивал еколошког, туристичког и спортског филма „МЕФЕСТ — ЗЛАТИБОР 96".

Гран при фестивала „Златни бор“, припао је туристичком филму „Тајланд“, снимљено у тајландско-италијанској копродукцији.

Три „Сребрна бора“ додељени су, у категорији за најбољи туристички филм

шведском филму Јана Хјар- '

стоа и Енрика Спинелија Сколе „То је Шведска“. У категорији најбољег еколошког филма „Сребрни бор“ равноправно деле дугомет-

ражни__аустралијски доку.

ментарац „Пејзаж природе“, Каула Тота и Криса Бренегена и шведски филм „Софросаун“ Петера Еквола. Трећи „Сребрни бор“, у категорији за најбољи спортски филм добио је Шпанац Себастијан Алваро за филм „Бананаманго“. БАЊЕ

ЗАВРШЕНЕ СВЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ОВОГОДИШЊИ ВУКОВ САБОР

Неговање традиције

калним“ дефинитивно прогласио „ради-

Београд. — У Београду 3. септембра почиње снимање новог домаћег играног филма „Три летња да-

на“, изјавио је Танјугу директор продуцентске куће „Инекс филм“ Драган Ковачевић.

Сценарио је написао један од наших најус-

„Три летња дана“

пешнијих сценариста Гордан Михић, а редитељ ће бити Мирјана Вукомановић којој је то први рад на дугометражном играном филму, али је већ привукла пажњу публике и критике режирајући више телевизијских драма.

За ри летња дана“ окупљена је репрезентативна глумачка екипа коју предводе Милена Дравић, Мирјана Јоковић, Славко Штимац, Срђан Тодоровић, Петар Божовић, Петар Краљ, Мирјана Карановић...

— Овогодишњи Вуков сабор биће одржан 15. септембра

у Тршићу, а претходиће му разноврсни програми, међу ·

којима ће поједини бити посвећени значајним годишњицама српске културне баштине, изјавио је директор Културно-просветног центра „Вук Караџић“ у Лозници Милинко Жугић.

Он је рекао Танјугу да централни део уметничког програма, „најзначајније традиционалне културне манифестације коју има српски народ“, овога пута припрема Српско народно позориште из Новог Сада.

У оквиру програма 62. Вуковог сабора у Лозници, Тршићу и у манастиру Троноши, почев од 9. септембра, током читаве седмице, свакодневно ће се одвијати програми, од којих су неки посвећени значајним годишњицама у култури српског народа, нагласио је Жугић.