Borba, 15. 01. 2005., str. 11

Subota-nedelja, 15-16. januar 2005.

ekonomi

BOREA 11

Nikad bolje zelenašenje!

Koliko stvarno koštaju krediti, ili kako se uleće u zamku bankarstva

U SRBIJI NIJE LAKO KUPITI NI NAJOSNOVNIJE POTREPŠTINE, A POGOTOVO OBEZBEDITI NOVAC ZA RATE EVENTUALNOG KREDITA, JER PROSEČNA ZARADA PROSEČNOG SRBINA IZNOSI NEŠTO ISPOD 15 HILJADA DINARA. TO ZNAČI, PO ONOJ STAROJ (I VEĆ “OFUCA– NOJ) PRIČI O PROSECIMA – DA SVI JEDEMO SARMU...

Ipak, priča o kreditima nije obična jer kredit nije lako i dobiti - treba ispuniti nekoliko značajnih uslova “davaoca” kredita (žiranti, prosek zarade, otvaranje tekućeg, računa), ali i pokriti potrebe kućnog, budžeta. Uz to, isplate zarada nisu redovne, što jc samo jedan od “ncedostataka” za dobijanje ili uzimanje kredita.

Na drugoj strani, ko ima redovna primanja i solidne zarade može na kredit da kupi sve, što bi rekli - od igle do lokomotive.

U privlačenju potrošača i kupaca sa bankama se utrkuju i prodavci svega ı svačega - počev od prehrambenih proizvoda pa do bele tehnike, automobila, nameštaja i garderobe. Posla ima za sve, jer zainteresovanih klijenata ima.

Izbor banaka koje nude kredite (a. nude ih sve) nije bio nikad bolji. Profitna orijentacija srpskih banaka je moto poslovanja koji se, su-

deći po praktičnim primerima, u narodu zove Jjednostavno – zelenašenje. Jer, kamata na zajmove je (i treba da bude) veća od inflacije, ali i od rasta kursa evra, koji se stalno-pomera naviše. U svojoj ponudi banke iskazuju kamatu od 12 do 16 procenata godišnje, uz napomenu da je ona proporcionalno promenljiva pa “račun” na kraju, kroz zaduženje, dostiže i 20 (pa i 40 odsto) od visine odobrenog zajma. A banke su nemilosrdne u naplati kreditnih pozajmica...

Ponuda bankarskih usluga,

među kojima su krediti samo jedna od mogućnosti je širo-

al banka taj posao obavlja za 15 minuta, a na primer, Rajfajzen banka to radi za. dan.

Još jedna „caka”

Nije baš za verovati, ali i vraćanje kredite pre roka – košta. na primer, kod Nacionalne banke Grčke plaća se 3 odsto vrednosti na neisplaćen deo pozajmice. Rajfajzen i Prokredit banka zaračunavaju trošak od jedan procenat Sosijete ženeral banka “uzima” 1.200 dinara...

ka. Brzina odobravanja kredita je nešto sa čime se “diče” mnoge banke - Sosijete žener-

Uslov je, naravno, da pripremite potrebnu dokumentaciju. |

Za Rajfajzen banku uslov je otvoren tekući račun sa uplaćene dve plate ili penzije. Minimalni iznos kredita je 500, a maksimalni dve hiljade evra u dinarskoj protiv-. vrednosti. Kredit se može otplaćivati od šest do 12 meseci, uz promenljivu kamatnu stopu na godišnjem nivou koja iznosi 12 procenata. Rata ne sme biti veća od trećine zarade, a naknada za odobra–vanje brzog kredita je 1,5 odsto. To znači da ako uzimate robu u vrednosti od hiljadu evra, naknada je 15 evra... Za

Uslovi

Delta

Vojvođanska

Komercijalna 500 hiljada din.

Rajfajzen

500-2000 evra

500-5000 evra

1000-5000 evra

18%

19,2-21,6%

12-14%

12%

30 meseci

24 meseca

10%

20%

10%

Troškovi obrade kredita kod svih banaka su slični i kreću se od jedan do dva procenta, ali je sada kontrola platežnih sposobnosti klijenata daleko rigoroznija.

kredit od hiljadu evra rata je 88,56 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a to znači da ćete banci otplatiti ı 62,72 evra na ime kamate... U. slučaju uzimanja 1.500 evra rata je 132,84, a posle godinu dana uz rate otplatićete ı 94,08 evra kamate, u dinarskoj protivvrednosti, pa kolika vrednost te valute bude bila... Vojvođanska banka ima ta-

kođe široku ponudu kredita ~

među kojima Je i mogućnost dobijanja kredita na osnovu deviznog depozita. Tako, na primer, za kredit od 2.000 evra, sa kamatnom stopom od 0,4 procenta mesečno, na rok od 24 meseca otplaćuje se i kamata od 201,10 evra i plaća naknada za “posao odobravanja kredita” od 10 evra... Posebna priča su dozvoljeni minusi koje banke odobravaju korisnicima tekućih računa. To jeste pogodnost na prvi pogled, ali prvenstveno za komercijalne banke. Kamata na ovu vrstu pozajmica

je 2,5 odsto na mesečnom ni-

vou, ali se tom iznosu *“doda– ju” i troškovi rasta cena na malo u prethodnom mesecu. Neke banke zaračunavaju ı 4 procenta na mesečnom ni-

vou, što uz troškove rasta cena na malo čini i 60 odsto na godišnjem nivou. Sve ove ra-– čunice “govore” da trošak dozvoljenog: minusa «nec možete da podmirite ni kada bi ista suma dinara “ležala” tri godine u banci... Gotovinski krediti su popularni jer ne obavezuju korisnika da “pokazuje i profakturom dokazuje” za koje namene će koristiti sredstva. Banke daju ove “keš kredite” pod različitim uslovima. Na primer, “Delta” banka za 70 hiljada dinara gotovinskog kredita na 24 meseca ima “razrezanu” ratu od 3.494,69 dinara, što na kraju iznosi (kao ukupan dug) 83.872,49 dinara “Eksim banka” za hiljadu evra na 12 meseci traži ratu od 90 evra, pa ukupni dug, dostiže 1080 evra, u dinarskoj protivvrednosti... Kod uzimanja kredita ekonomisti i oni koji se “razumeju” u računice kažu da je povoljnije uzeti kredit kada se “najavljuje” kamata na ukupni dug, koja se smanjuje iz meseca u mesec kao i dug. Jer, postoji i kamata na ukupni dug (linearni obračun) kada klijent plaća kamatu i na

iznos koji Je već vratio... Posebna nepovoljnost je “vezana” za dugoročne kredite koji uz valutnu klauzulu imaju (negde) i predviđenu revalorizaciju, što je “Čisto zelenašenje”...

Tako se, na kraju može reći da izbor i ponuda kredita nikad nisu bili bolji. Međutim, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije je ipak opomenuo banke koje nisu smanjile cene svojih usluga za 20 posto, iako Je od l. januara ukinut porez na «poresko oslobađanje nameravaju da pretvore u zaradu na štetu svojih komitenata”... U međuvremenu je NBS odlučila da svi kraktoročni krediti moraju kao jedan od uslova imati učešće ili depozit od minimum 20 odsto, što ustvari pooštrava uslove za dodelu kredita. Kamate pritom ostaju nepromenjene, pa pre odluke treba obići banke i pored uslova ı potrebne dokumentacije “sačekati” računicu šalterskog radnika o visini mesečne rate. Tek tada moguće je odrediti koja je banka povoljnija i gde tre} a uzeti kredit.

M. Janjić

auto.co.yu