Bosanska vila

Стр. 54 1902.

"БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Бр. 8

гдје се он појавио, глас Српства је јаче увијек од· јекнуо. Ето, тако живећи, лутајући и радећи од седамнаесте године своје, да види славље своје; доживио је да иза дуга путовања по трновитој стази, прими заслужени лаворов

вијенац награде, да прими одликовање ордена св. и р д

Саве ТУ. ст., којим га дарива српски краљ Александар.

за умјетност, Бој је с преданошћу служио и због ње је многе горке часове имао и многе жртве подносио.

· Иличић се појавио на свијет у бурним данима, — пред онај покрет, када је у Угарској букнуо пламен револуције. То је било 1847. године. Али годину дана послије тога загрокташе пушке, зазвиждаше куршуми, пламен захвати села и градове, стогови, појате и домови претворише се у пепео, а од питомих плодних ратарских њива створише се ратна разбојишта. Кроз дим од домова и топовске“ паљбе пренио је отац Фотија и дијелу породицу у Биоград Напуштено

· Фотије Иличић доживио је

прилика,

огњиште ускоро је затим прогутао огањ, а непријатељ је разрушио и камен на камену. У Биограду је Фотије: одрастао, ту се васпитао и школовао: изучио је шест разреда гимназије, колико је тада свега и било разреда. Али он у тим својим младим годинама оста без родитеља. Куда 2 Позориште га је мамило. себи. И он му се посвети — посвети му се свом душом, служећи | му пуних четрдесет година без умора, без престанка. Многи је друг из његове дружине пао и малаксао; мнори се повукао и разочарао . он још вјерује у умјетност и њен узвишени позив; он вјерује још да. врши један велики посао и данав, послије доживљене четрдесетогодишње славе и одликовања и даље иде трновитом ставом, иза које је пвјетна градина, иде са. вјером и одушевљењем,

„Вила“

жели : да нам се кров десет година удучи | како би га, о педесетници, могли још љепше поздравити. |

Мода.

Пише Софија упић-Шлетикосић.

· (Наставак)

МЕ Модерни брак.

(4 ; А који су ти главни услови за срећан живот у браку 2 Е ; Најпрече је: потпуно здравље тјелесно код мужа и жене. У здраву тијелу здрава је крв, здрави живци, здрав мозак, здраво срце, здрава душа, здраве мисли, адрава чувества, здрава свијест, здрав разум. Само, здрава · жена, за брачни живот тјелесно и душевно способна, понајтрајније и најистинитије испуњава празнину душе човјекове и разведрава небо над гла-

вом његовом, које му се често мути вијоровима и при-

ликама спољашњега живота. . з | | = : Здрава је жена весела, доброђудна, доора, стрпељива, увијек угодно расположена ; супругу своме. лази ;

мила и угодна

весело га дочекује код се кући враћа; са осмијехом евојим разгони му тугу око срца и чело му разведрава.

Здрава жена рађа здраве синове, здраве шћери, ту највећу радост родитељску; а здрав пород упливише на чуветво среће и блаженства родитељскога.

Овобито оцу који се, и ван куће, таре о епољашње бриге живота, лакше је све сносити, него ли се бочити са болести и смрти супруге и чорода њезина,

Здрав и срећан пород — то је дика и највећи понос родитеља; а несрећан пород црн је комад оцу

у торби и моћно срество у рукама гнуснијех и ни_ скијех непријатеља његова оца.

Весело га испраћа, кад из куће по-

Други главни услов ерећнога и благословенога брачнога живота, јесте: права чиста и истинита вјера у Бога, коју мора имати жена, као супруга и мајка, да в њоме одолијева, крјепко и снажно, свијем невољама, јадима и бригама, које новјека у животу сусретају и у кући и ван куће.

Вјера у Бога то је највећа утјеха душе људске у свакој невољи и страдању. Вјера у Бога облаго-

рођује душу и срце и пуни га миром и блаженством.

И жени, којој је пала у дио тешка и најузвишенија задаћа: да гоји синове и шћери, да одгоји човјека и

"човјечанство примјером и чистобом свога живота,

њојзи је, као њежну осјетљиву етворењу, прече солидно васпитање религиозно, него ли и сам живог њезин, који би јој без тога, ма у какву положају, био само мучење и пакао. А без религиознога одгоја не може бити чисте и снажне моралне моћи.

Уз то јој је врло потребно: Осјећање стида женскога, о коме сам опширно расправљала у „Бован ској Вили“ 1899. и 1900.

Стид је жени чувар морала, он је снага њезина; он јој је срећа и мир душевни.

Трећи, као главни, услов срећна брака јесте: једноставни природни начин живота породичног, по правилима здрава разума, а не по параграфима моде и еманципације.

Према томе морала би жена, почевши од евоје колијевке, уживати дру гачије васлитање и школовање

и на кућном огњишту родитељском, и у друштву, и